Savet Bunjevaca: Nismo deo hrvatske manjine

Subotica – Na dan kada je pre 73 godine Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine doneo naredbu kojom se negira postojanje Bunjevaca i nalaže da se oni imaju smatrati Hrvatima, oglasili su se Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine i Savez bačkih Bunjevaca, ponavljajući zahtev da se ovaj akt poništi. U saopštenju i stranke i tela manjinske samouprave podsećaju da su podneli inicijativu Skupštini APV da se donese deklaracija kojom bi se naredba od 14. maja 1945. godine okarakterisala kao čin nasilne asimilacije i konstatovala njegova ništavnost. Od podnošenja inicijative prošlo je već godinu i po dana, i nakon početnog entuzijazma da će brzo biti udovoljeno zahtevima Bunjevaca, deklaracija još nije doneta.

„Vlada Vojvodine je javno podržala ovu inicijativu, ali do danas ništa nije učinjeno po ovom pitanju”, konstatuje se u saopštenju Nacionalnog saveta Bunjevaca.

U izjavi za „Politiku”, Mirko Bajić predsednik SBB-a i Izvršnog odbora Nacionalnog saveta kaže da akt iz 1945. jeste ništavan, ali je potrebno da se to zvanično konstatuje. „Još važnije je da se konstatuje da je to bio akt nasilne asimilacije”, ističe Bajić i dodaje: „To tražimo jer se mnogi ponašaju kao da je ta naredba i dalje na snazi, i negira nam se pravo na autohtonost. Kada se neko naziva bunjevačkim Hrvatom, šta to znači? To nema jezički smisao, to znači negiranje pravo Bunjevcima na autohtonost”, kaže Bajić.

Formalno, deklaracija se još nije našla pred poslanicima Skupštine Vojvodine, jer nije sazvan nadležni skupštinski odbor koji to treba da razmatra. Bajić podseća da se ovo pitanje, međutim, vremenski poklopilo i sa međudržavnim razgovorima i kontaktima Hrvatske i Srbije, odnosno njihovih rukovodstava. „Hrvatska manjina insistira da se to stavi na dnevni red u razgovorima, a mi insistiramo da to ne može da bude tema, jer nismo deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji”, objašnjava Bajić. Ocenjuje i da je rešavanje po inicijativi Bunjevaca zastalo ipak upravo zbog međudržavnog odnosa sa Hrvatskom, i to kako Bajić tvrdi zbog stavova hrvatske manjine u Srbiji.

„Ne postoji nikakvo bunjevačko pitanje između dve države, osim ako se ne smatra da naredba i dalje važi. Predstavnici hrvatske manjine insistiraju da postoji bunjevačko pitanje, i da postoji identitetski spor i da je to tema između dve države. Zbog toga tražimo da se konstatuje da tako nešto ne može da postoji. Akt iz 1945. nije danas validan, on je ništavan i bio je akt nasilne asimilacije sa posledicama koje su i danas prisutne. Mi ne možemo da ih ispravljamo ali imamo pravo da tražimo da budemo Bunjevci, kao što drugi imaju pravo da budu Hrvati. Ne mogu biti bunjevački Hrvati”, kaže Bajić.