Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Istorija horske muzike u Srbiji

Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, zaslužno za uvođenje notne muzike, notnog horskog pevanja, ali i za stvaranje i razvoj srpskog pozorišta, slavi 180 godina postojanja
Хор најстаријег певачког друштва на Балкану (Фото: О. Јанковић)

Pančevo – Pančevo je u velikom raspoloženju, odmereno, ali sa velikim ponosom slavi 180 godina rada svog Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, čijim pojanjem 29. marta 1838. godine se ispisuju počeci horske muzika u Srba, a hor postaje prvi u ovoj zemlji i najstarije pevačko društvo na Balkanu. Povodom impozantne godišnjice, u Narodnom muzeju upriličena je izložba dokumenata, fotografija, zastava, barjak – autora mr Milana Jakšića – svedočanstava i uspomena na gotovo dva veka napora i rada hora i društva – začetnika i rasadnika muzičke kulture, zaslužnog i za stvaranje  i razvoj  srpskog pozorišta i scenske umetnosti.

Društvo je rođeno na Božić, kada se sa galerije Svetouspenskog hrama u Pančevu prvi put zaorilo višeglasno pojanje, po kojem je oduvek bilo uzor drugim srpskim crkvenim horovima i van granica zemlje. Na samom početku 19. veka, pored Srpske pravoslavne crkve, tek je nekoliko institucija koje čine začetnike srpskog građanskog društva.

Uz Veliku školu, osnovanu 1808. i Maticu srpsku iz 1826. godine, PSCD je treća kulturna institucija začeta pod okriljem naše crkve i ove zemlje, zaslužna za uvođenje notne muzike i notnog pevanje kod nas, te postaje trajno čuvar srpskog identiteta, ali i spona naše kulture sa srednjovropskim pokretima tog vremene.

„Bilo je to vreme za koje pesnik i Pančevac Milan Ćurčin u predgovoru – Spomenice na vek od osnivanja društva piše, „… tada je za Pančevo nastalo naslavnije doba društvenog života, doba kakvo je doživeo malo koji kraj srpstva i jugoslovenstva. Društvo su kroz teška vremena vodili viđeni i istaknuti građani i umetnici, koji su svojim uticajem i marljivošću stvorili ovu vrednu instituciju i naravno Pančevci koji su sa zahvalnošću primali njihove darove”, dodaje mr Jakšić.

Društvo i ovdašnja Crkvena opština pomagali su nauku i umentnost, posebno stipendiste, koji su osvetlali obraz srpskom narodu, među njima i takvima kao što su bili Mita Topalović, kompozitor i horovođa, pod kojim se ono najviše pročulo i proslavilo i veliki Mihajlo Pupin, te književnici Joakim Vujić, Zmaj, Đura Jakšić… Prvi horovođa i učitelj „armoničnog pjenija iz nota” bio je još jedan Pančevac, Pavle Radivojević, a istorija beleži i saradnju sa mnogim velikanima srpske muzike – Kornelijem Stankovićem, Davorinom Jenkom, Jovanom Bandurom, akademikom dr Dimitrijem Stefanovićem.

„Rečeno je da smo imali i imamo na koga da se ugledamo. Uvek smo imali podršku Crkvene opštine, a bilo je i govora da treba da se menje ime, nismo to dali. Ostavljam vam svima u amanet, nemojte da menjate društvo... Neverovantne su uspomene, ali pre svega bilo je onoga bez čega se ne može, a to su pevači, i vama se klanjam. Imate privilegiju da budete članovi ovakvog društva, klanjam se horovođi Veri Carini koja ga je podigla do više od zavidne visine. Klanjam se i Pančevcima, jer bilo je problema, padova, ali i ogromnih uspeha. Ne dajte se, idemo dalje…”, kazao je otvarajći izložbu akademik Stefanović.

Prvi vek Društva opisan je u „Spomenici”, svojevrsnoj antologiji horskog pevaštva u nas, a na 150-godišnjicu rada društvo je ovenčano Ordenom Svetog Save II reda. Uprkos progonima i zabranama, ono 180 leta živi uz verujuće muzičare, pevače, sveštenike… Dolaskom na čelo hora mr Vere Carine, vokalna grupa narasta u veliki ansambl, koji posvećeno neguje horski zvuk i vokalnu tehniku. Ne prođe nedelja da hor ne peva Liturgiju u pančevačkoj Svetospenskoj crkvi, a nekada im se pridruži i podmladak Društva. Muzikom su živopisali crkvene službe u srpskim svetinjama u zemlji i inostranstvom i održavaju niz godišnjih kulturnih manifestacija, a najzapaženija izvođenja trajno čuva sedam izdanja nosača zvuka.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катарина
Мислим да би требало споменути и Николу Ђурковића који је за диригента хора дошао одмах након Павла Радивојевића, и који се показао не само као изврстан и плодан диригент и композитор, већ и као велики и успешни позоришни уметник. Захваљујући њему, друговање са Србима с преке стране Дунава било је веома учестало, што је доприносило бољем разумевању и подршци једног народа из две државе. Све честитке ПСЦПД-у.
Miodrag
Sve cestitke i najlepse zelje Pscpd-u i maestri mr.Veri Carini. Puno novih uspesnih nastupa i nagrada na takmicenjima na domacem i internacionalnom planu,zeli vam vas postovalac i saradnk, moja malenkost Miodrag Govedarica
Siki
E ovo je stvar za cestitanje!Bravo Pancevci!!!Na mnogaja ljeta!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.