petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Potraga za arhivama Milutina Milankovića

Da li će velikan srpske i svetske nauke, 60 godina posle smrti, dobiti muzej u Beogradu
Изложбена поставка у Удружењу „Милутин Миланковић” (Фото: Удружење „Милутин Миланковић”)
Новчаница с ликом чувеног научника
Поштанска маркица из 2006.

Velikan srpske i svetske nauke Milutin Milanković svojom naučnim radom obeležio je nauku 20. veka. Jedan je od najčešće citiranih naučnika u naučnoj zajednici, koga s razlogom ubrajaju u najveće istraživače koji su se bavili planetom Zemljom. Ali, za razliku od drugih srpskih velikana, poput Nikole Tesle ili Mihajla Pupina, u Srbiji nema muzeja, zadužbine niti spomen-sobe posvećene Milutinu Milankoviću.

Tragovi njegovog naučnog opusa, kao i podaci o njegovom životu, još se nalaze rasuti u arhivima, muzejima i bibliotekama, u mestima u kojima je živeo i radio, kao što su Dalj, Osijek, Beč, Beograd, Budimpešta, ali i u Gracu, Hamburgu, Frajburgu, Haleu, Lajpcigu i Minhenu. Zaostavština za kojom se traga, nalazi se i kod privatnih lica.

– Materijali su neobrađeni, u izvornoj formi, često i oštećeni, pa su teško dostupni korisnicima. Budući da njegovo naučno delo sve više dobija na vrednosti i aktuelnosti, postoji potreba da se njegova bogata zaostavština prikupiti na jednom mestu, obradi, sačuva i kao muzejska postavka, učini dostupnom svim zainteresovanim licima i institucijama. To bi bilo značajno ne samo kao kulturno ili naučno nasleđe značajno za našu zajednicu, već i za svetsku baštinu – kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženje „Milutin Milanković”.

Ovo udruženje je kod nadležnih državnih organa pokrenulo inicijativu za osnivanje muzeja Milutina Milankovića, obraćajući se pismom Ministarstvu za kulturu i informisanje, potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda.

– Često se zaboravlja da je Milanković iskazao neizmerni patriotizam prema svom narodu. Dok su ostali velikani srpske nauke odlazili za boljim uslovima u svet, Milanković je na poziv srpske vlade napustio udoban život i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču i došao u Beograd za profesora na Filozofskom fakultetu. Odoleo je svim iskušenjima i čitav svoj stvaralački vek proveo u Srbiji, odakle je svoje kapitalno delo „Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba” poslao u svet. Nažalost, srpski narod nije mu se odužio na način koji odgovara njegovom delu – kaže Maksimović.

Udruženje „Milutin Milanković” godinama prikuplja sve što bi moglo da bude sadržaj budućeg muzeja. Identifikovani su mesta i ustanove zaštite kod kojih se nalazi Milankovićeva zaostavština i pribavljena njihova saglasnost o uslovima korišćenja građe – kao poklon, privremeno korišćenje ili otkup.

– Iz tih izvora do sada su prikupljena brojna dokumenta koja se obrađuju i digitalizuju, pa je sabran značajan broj muzejskih eksponata. Prikupljeno je i digitalizovano preko 1.500 različitih dokumenata, ali i drugih artefakata o životu i radu Milutina Milankovića, poput originalnih starih izdanja knjiga, od kojih najveći broj spada u veoma retke i teško dostupne javnosti, naučna dokumenta, lične stvari, fotografije, prepiske sa poznatim svetskim naučnicima, što može biti embrion budućeg muzeja. Kao deo muzejske građe mogu se iskoristiti i eksponati s izložbe koju je 2009. godine organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti – napominje Maksimović.

Inicijativu udruženja za osnivanje muzeja podržale su brojne naučne i obrazovne institucije i državni organi. Za osnivanje muzeja u ovom momentu postoji nekoliko mogućih rešenja. Najpovoljnije jeste osnivanje zajedničkog naučnog i dokumentacionog centra za srpske velikane iz oblasti tehničkih i prirodnih nauka – Tesle, Pupina, Milankovića, Mihaila Petrovića – Mike Alasa, Ruđera Boškovića... Ova ideja ima veliki broj pristalica i veoma je prisutna u naučnoj javnosti Srbije. Druga mogućnost je obezbeđenje posebnog prostora za muzej, koji bi istovremeno bio i istraživački centar posvećen izučavanju Milankovićevog naučnog dela. Treća mogućnost je da se, u okviru nekog od postojećih muzeja, uspostavi izložbena postavka posvećena Milankoviću.

Delom velikog naučnika do sada su se bavili uglavnom pojedinci, poštovaoci njegovog lika i dela okupljeni u Udruženju „Milutin Milanković” i drugim sličnim udruženjima. Zahvaljujući njihovim inicijativama bulevari i ulice, škole i ustanove u Srbiji i Republici Srpskoj poneli su Milankovićevo ime. Beograd je dobio Bulevar Milutina Milankovića, a kruna je postavljanje spomenika u Parku Milutin Milanković, tik uz vožda Karađorđa, Narodnu biblioteku i Hram Svetog Save.

Milankovićevi unuci žive u Australiji i poseduju uglavnom njegovu prepisku sa sinom koji je 1948. godine napustio Jugoslaviju.

Da li će velikan srpske i svetske nauke, 60 godina posle smrti, dobiti muzej? Milutin Milanković preminuo je 12. decembra 1958. godine u Beogradu.

Arhiva i u trezoru NBS

Najveći deo Milankovićeve zaostavštine nalazi se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, ali se bogata arhivska građa o Milankoviću nalazi i u Arhivu Srbije, Arhivu Matice srpske u Novom Sadu, Arhivu Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima, Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, Arhivu Narodne banke Srbije, Železničkom muzeju u Beogradu, Arhivu Komande Ratnog vazduhoplovstva, Arhivu Beogradskog vodovoda i kanalizacije, Državnom arhivu Osijeka, Arhivu opštine Erdut, Umetničko-istorijskom muzeju u Beču, Uredu za patente iz Beča, Arhivu Mađarske akademije nauka, Arhivu Mađarskog meteorološkog instituta, Arhivu Patentnog ureda u Budimpešti, kao i  u  drugim muzejima i arhivama i kod privatnih lica.

Komеntari1
fa640
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
Прочитајте његову биографију . Милутин пише да је завршио гимназију у Осеку , а не у ОсЈеку . Па пријатан вам био и Авној и Новосадски договор и Тита и 6. Личка и 7. Крајишка и Барања ван Војводине и Голи Оток и све те дивне појаве које су довеле до промене свести , па је Осек постао Осјеке. Заоравио сам и Братство и Јединство .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.