Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PROFESIJA GLUMAC

Nagrada kao podsetnik da se mora dalje

Kritika je uvek dobrodošla i ako smo mi omašili, OK, mi smo i krivi. Ali, ne mislim da bi trebalo ići s tom kritikom u krajnost. Zamerali su nam, primera radi, kako se grlimo. Pa, kako su se to grlili ljudi u 13. veku, pitam ja vas. Imamo li neki zvaničan podatak?! Nije dobro ni ako kritika pređe neke granice, kaže Milan Marić, glumac koji je tumačio lik mladog Vukana Nemanjića
Милан Марић (Фото Драгослав Жарковић)

Ako odete na „Vikipediju” saznaćete da Milan Marić s nepunih 28 godina spada u vodeće srpske glumce mlađe generacije. Da je diplomirao na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Biljane Mašić, ostvario niz zapaženih uloga u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Bitef teatru, da je povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata učestvovao u tri ostvarenja o mladobosancima i sarajevskom atentatu... Ono što nećete saznati o glumcu koji je tumačio lik mladog Vukana u seriji „Nemanjići” i zablistao kao Sergej Dovlatov u istoimenom ruskom filmu jeste da uprkos svemu – čvrsto hoda po zemlji.

Neočekivana uloga u ruskom projektu koja mu je na nedavno održanom Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi donela i nagradu za najboljeg mladog glumca samo ga je podsetila da bi trebalo da nastavi tamo gde je stao.

U jednom intervjuu koji je dao pre dve godine mladi pozorišni, filmski i televizijski glumac je izjavio kako bi bilo nezahvalno reći da nije zadovoljan onim što je postigao, ali da zadovoljan – zapravo nije. Bezmalo isti odgovor dao je i u razgovoru za „TV reviju” iako se u međuvremenu desilo mnogo toga, iako je za dve prethodne godine napravio veliki iskorak. Naročito na međunarodnoj sceni.

– Desilo se – kaže skromno.

– Ne želim da kažem da to nije velika stvar. Samo, nekako mislim da nije dobro za mene da to predstavljam kao neki „big deal”. To jeste uspeh, ali trebalo bi ići dalje, trebalo bi nastaviti tamo gde sam stao – kaže ovaj nesuđeni sportista, koji je prve glumačke korake napravio u beogradskom „Dadovu”.

Uz oca i brata bilo je nekako logično da se i Milan bavi sportom. I to ne jednim već odbojkom, plivanjem i fudbalom. A onda se, može biti, sudbina poigrala s njim i povreda kolena ga je odvukla od sportskih terena ka svetlima pozornice. Nekako u to vreme mamina kuma je videla oglas za „Dadov” pa se Milan uputio tamo. Kaže da je negde morao da utroši ogromnu mladalačku energiju, a i nije mu taj pozorišni svet bio baš mnogo stran jer je kao osnovac organizovao predstave u školi. I nije trebalo da prođe mnogo vremena da shvati kako je upravo glumački posao onaj koji će ga činiti kompletnim.

A da će pre tridesete godine već glumiti u jednom stranom filmu, nije uopšte razmišljao.

– Zaista nisam. Ako sam sebe i zamišljao u nekom stranom filmu, zamišljao sam da će to doći malo kasnije. Da će mi se preko domaćeg filma ukazati kakva prilika. Nisam sebe zamišljao ni u američkom, a pogotovo ne u ruskom filmu. Nije mi to bio cilj – priča glumac koji je zahvaljujući sličnosti s ruskim disidentom i jednoj preporuci stigao nekako baš u vreme zimskih dana u Sankt Peterburg, ne znajući ni ruski, ni gde dolazi, ni s kim radi...

– Nikoga nisam poznavao. Bila je ciča zima, neki januar mesec... Stalno hladno. Prvo sam morao da se priviknem na tu zimu, pa da otkrijem gde je šta. Bilo je totalno ludilo. Sve novo, čekam šta treba da radim. Pa sam morao da naučim jezik, da počnem da se gojim... – priča glumac koji je morao da se ugoji nekih petnaestak kilograma, što mu je prilično teško palo.

– Šta sam jeo? Ne znam šta nisam. Zapravo, duplirao sam obroke. Morao sam da jedem pet obroka, ali duplo više nego inače. Prve nedelje sam konstantno bio na ivici da povratim. Nisam mogao da vidim hranu. A onda se nešto prelomilo... I počeo sam da unosim hranu kao usisivač – priča, smejući se.

Ruski jezik nije znao pa su mu učitelji dolazili dva puta dnevno u sanktpeterburški stan.

– Da, dolazili su kod mene. Još je samo falilo da ja idem negde kada nisam znao ni gde sam. Ne bi mi to, zapravo, bio neki beš veliki problem, ali su shvatili da je bolje da mi malo olakšaju život – kaže Marić, koji za Dovlatova ranije nikada nije čuo.

Kada je trebalo da počne da se sprema za ulogu ovog ruskog disidenta, prvo je kupio sve knjige do kojih je mogao da dođe u Beogradu.

– Na sreću, sve su prevedene na srpski. I dobre su. Stvarno dobre. Odmah u staru sam znao da ne želim da ga imitiram. Hteo sam iz scenarija da izvučem ono što je mene najviše zanimalo, da ga nekako provučem kroz sebe. Inače volim da se upustim u lik koji tumačim, da živim kao on. Volim da vidim do kojih granica mogu da se prepustim tom liku – priča Marić, koji je sasvim dobro naučio ruski tokom boravka u Sankt Peterburgu.

A kada je počelo snimanje, tamošnja javnost se uznemirila.

– Pročulo se da će Srbin da igra ruskog pisca i, naravno, krenula su pitanja zbog čega stranac da igra Sergeja Dovlatova, koji je neka vrsta superstara poslednjih dvadesetak godina. Bilo je malo i pritisaka javnosti. Pa se polemisalo da li je to dobro ili ne. Na sreću, producenti i reditelj su našli način da me zaštite i medije uspeli da smire izjavom da će na konferenciji za novinare objaviti ko igra. Sve do tada se krilo ko će tumačiti Dovlatova. I na tome sam im jako zahvalan. Bilo je stvarno nadrealno. Pokušavali su da me slikaju na setu. U jednom trenutku čak je i slika izašla... Ludilo – smejući se priča glumac koji je ulogu ruskog disidenta toliko dobro odglumio da je ovenčan nagradom dodeljenom u Moskvi. Što mu je posebno drago.

– To je prva nagrada za ovaj film, a uz to dolazi iz Moskve. Tumačio sam lik čoveka koji nikada nije saznao koliko je bio popularan pisac. Umro je u 49. godini i nakon smrti postao veliki. Otišao je u Ameriku, bio ophrvan privatnim i profesionalnim problemima. Okružen ljudima koji su svi do jednog imali svoje probleme. Tu je i jedan Brodski, bez prebijene pare. Svi im govore kako to što pišu ne valja... Bili su to ljudi koji su svoj život smeli i umeli da podrede etici. Mi danas više-manje pravimo kompromise. Oni nisu. Završavali su po logorima, odlazili iz zemlje, bivali ubijeni ili se sami ubijali... Ali, tada je umetnost imala cenu i mislim da je to možda i najdirljivije u celoj priči. Mi kao da smo zaboravili da u životu postoje stvari zbog kojih vredi umreti. Čast, etika... Discipline koje su izumrle. Svi volimo o tome da pričamo, ali ne znamo koliko smo kao društvo spremni za to. Ili smo pak za određenu cifru, spremniji da spustimo loptu – govori Milan Marić.

Kaže i da je zadovoljan kako je odglumio mladog Vukana u upravo završenoj prvoj sezoni „Nemanjića”. I kako je tokom snimanja video koliko su se mnogi trudili da daju maksimum od sebe.

– Za taj organizacioni deo ja sam bio svedok da su davali i 110 odsto od sebe. Kritika je uvek dobrodošla i ako smo mi omašili, OK, mi smo i krivi. Ali, ne mislim da bi trebalo ići s tom kritikom u krajnost. Zamerali su nam, primera radi, kako se grlimo. Pa, kako su se to grlili ljudi u 13. veku, pitam ja vas. Imamo li neki zvaničan podatak?! Nije dobro ni ako kritika pređe neke granice – kaže Marić.

Na pitanje da li mu se otvorilo novo glumačko prostranstvo Rusije i da li je već dobio nove ponude, ostaje neodređen.

– Ide to lagano nekim svojim tokom. Ja ne insistiram na tome jer mislim da nema razloga. Ili će biti ili neće biti. Ne mora da bude angažman u Rusiji to nešto sledeće šta će mi se desiti. Voleo bih da znam šta mi je baza, šta želim da radim i da što manje pravim kompromise.

Da li bi bio spreman da odeš da radiš i živiš u Rusiji, pitamo ga, a on iskreno priznaje da ne zna.

– Možda bih, možda i ne bih. Zavisi šta bih otišao da radim. Ako bih se zaljubio, na primer...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.