Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TV LICA

Kako se organizuješ, tako ćeš i živeti

Branko Janković, koga ovih dana gledamo kao simpatičnog Živojina Džakovića u „Vojnoj akademiji”, izgradio je jedan sasvim novi život. Prerađuje kozju surutku onako kako već decenijama radi NASA u okviru programa ishrane kosmonauta
Бранко Јанковић у серији "Војна академија" (Фото Промо)

Glumac Branko Janković, koga ovih dana ponovo gledamo kao simpatičnog Živojina Džakovića u „Vojnoj akademiji” (RTS 1, 20.05), u svom rodnom selu Gunjaci, nadomak Valjeva, radi nešto posebno, reklo bi se, naše a svetsko: prerađuje kozju surutku onako kako već decenijama radi NASA u okviru programa ishrane kosmonauta.

Kako je do toga došao?

Posle otkaza koji je dao u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci pre tri godine, izgradio je novi život. Oženio se, dobio sina Vukadina i ćerku Koviljku, nastavio da snima „Vojnu akademiju”, glumio u više televizijskih serija („Sinđelići”, „Lud, zbunjen, normalan”, „Meso”...) i pozorišnih predstava („Klošmerl” Kokana Mladenovića, BDP, i „Osama – kasaba u Njujorku” Darka Bajića, Zvezdara teatar).

Istovremeno, u Gunjacima na imanju svojih roditelja počeo je da razvija gazdinstvo. Ima stado od 150 koza i sa još pet domaćinstava napravio je mini-poljoprivrednu zajednicu, proizvode kozji sir, surutku, kajmak.

– Čovek može sve u životu da postigne – kaže Janković. – Sve je u organizaciji. Kako se organizuješ, tako ćeš i da živiš.

Zadovoljan je što je vlasnik Centra za liofilizaciju u Valjevu inženjer Živorad Cvetković prihvatio njegov predlog da, umesto sa voćem, proba ceo proces sa kozjom surutkom. Osim Nemaca, to niko ne radi u Evropi. I posle dve godine istraživanja došli su do rezultata. Uspostavili su sistem liofilizacije surutke. U januaru su izašli sa proizvodom.

Kaže da je lude sreće što se baš njemu dogodilo nešto tako – da zdravlje sa pašnjaka donosi u domove u obliku kozje surutke u prahu. koja je izuzetno dobra za regeneraciju unutrašnjih organa. Brend je nazvao „Koza nostra” .

I fudbaleri Mančester junajteda u eksperimentu

Ovaj glumac-preduzetnik se pohvalio da njihova surutka polako osvaja sve meridijane. Našla je put do daleke Australije. Uspostavljena je saradnja sa našim ljudima u Dubaiju. Uzorke su poslali i za Rusiju.

– Iznenađen sam koliko ljudi želi da se uključi u ovaj posao, svakog dana neko želi da pomogne. Igrom slučaja inženjer Cvetković poseduje i firmu za silikonske izolatore za dalekovode, strujne nosače i ima razvijen posao po celom svetu. Njegovo preduzeće je na tenderu dobilo da renovira englesku železnicu. Tako je u Londonu upoznao nutricionistu, koji je s ovom surutkom napravio ogled sa fudbalerima Mančester junajteda. Rezultati su bili veoma dobri. Za sada ne očekujemo mnogo, jer prva godina je uvek godina rizika. Verujem da bi cela zapadna Srbija mogla da se bavi ovim poslom.

Spontan i prirodan, ne ustručava se da direktno pita:

– Smršao sam 14 kilograma. Svoje proizvod isprobavam i na sebi. Da li se, bar, primećuje po garderobi?

A šta kažu njegove kolege glumci u „Vojnoj akademiji”?

– Moj potez im je lucidan – brzo odgovara.

Pokazuje snimak svadbe na svom mobilnom telefonu...

– Juče smo imali naporno i uzbudljivo snimanje. Oženili smo našeg Klisuru, ja sam mu kum. U novoj, četvrtoj sezoni moj Džaković postaće pedagog, predavaće protivvazdušnu odbranu. Zadužen je za nove kadete koji dolaze na akademiju. Dobija ćerku, ima lep život sa svojom Nadicom. Neguje dobar odnos sa ocem Desimirom. Moj lik od starta ima tu poziciju da bude na granici simpatično-neozbiljnog, ozbiljno-odgovornog, odgovorno-nepripadajućeg, pripadajućeg-spasavajućeg.

Branko Janković na imanju (Foto iz lične arhive)

Objašnjava nam zašto je opasno za glumca kada se veže za malo pozorište...

– Naviknete se na publiku, radite sa istim kolegama, isti vam je doživljaj stvari i onda nema intenzivnog razvoja. Nema spoznaje kroz kontakte i kvalitet druženja sa novim ličnostima i sadržajima. Ja sam presekao. Supruga mi je bila u osmom mesecu trudnoće kad sam seo i napisao pismo o raskidu. Dosta je mladih glumaca koji čekaju na posao, ne bih da držim radno mesto.

Ključ je u porodici

Koliko će njegov glumački posao da trpi sada kada je ozbiljno ušao u privatni biznis?

Neće, kaže. Navodi primer engleskih glumaca koji u opisu svoje profesije mogu da imaju i neku veštinu samoprivređivanja. Smisao sazrevanja čoveka i spoznaje suštine života nije na sceni, veli, već u onome što dobijemo u privatnom životu. Sve se to transponuje na umetnost u svim njenim pojavnim formama.

– Jedno bez drugog ne može, ja bih bio osakaćen. S kim sve ne kontaktiram: sa inženjerima, elektrotehničarima, bankarima, sportistima, trenerima, varalicama, kockarima, decom... To su ličnosti iz različitih društvenih i socijalnih slojeva, inspiracija za likove na filmu, televiziji i u pozorištu. To je živopisnost svakodnevnog života. Ja uranjam i uživam u tome. To je nezamenjivo iskustvo. Da sam stalno na sceni, zanet sam sobom, bio bih jedan isceđen, osušen „duh koji hoda”.

Znate li šta je tajna uspeha Kineza? To što koriste iskustvo svojih predaka, svoje nasleđe. Naša nesreća je što smo stalno imali ratove, što su naša tradicija i iskustvo stalno prekidani. Koliko puta smo morali da počnemo iz pepela.

Smatra da je ključ opstanka Srbije da se vratimo smislenom konceptu vezanom za naše podneblje, našu genetiku i način poslovanja, da ne budemo ko muve bez glave.

Prvi koraci

– Kada upadnem u krizne trenutke oslonac nalazim u porodici. Moji prvi koraci nisu bili laki, ali isplatilo se. Život je namestio da dođem u Beograd 1999. u godini bombardovanja. Kako nisam znao šta dalje da upišem od škole, ujak koji živi ovde predložio mi je: „Ma, upiši srednju saobraćajnu školu”. I ja ga poslušam. Živeo sam u domu učenika „Zmaj” u centru Zemuna i školovao se. Kada sam završio srednju školu, odvažio sam se da upišem glumu u Beogradu, ali nisam uspeo. Otišao sam u Novi Sad na Akademiju dramskih umetnosti i ni tamo nisam imao sreće. Ali nisam odustao. Seo sam u autobus koji ide za Cetinje, jer sam znao da i oni tamo imaju glumačku akademiju. E, kada ni tamo nisam prošao, jedino mi je bila preostala Banjaluka.

Profesor Bora Stjepanović me je posavetovao: „Ne gubi nadu. Idi za Banjaluku.” Kad se setim, nosio sam ranac sa posteljinom, jastučnicom i jastukom. U Novi Sad sam putovao autobusom svaki dan, jer sam ušao u uži izbor. Tamo mi posteljina nije bila potrebna, ali na Cetinju jeste. Dug je to put. Morao sam da potražim prenoćište. Spavao sam u cetinjskom manastiru. Uveče bih izvadio svoju posteljinu, namestio krevet... ma gerila... A kada sam stigao u Banjaluku, smestio sam se u dom.

Od tada je, kaže, prošlo trinaest dugih godina.

– Završio sam u roku akademiju. Već tokom studija dobijao sam uloge u filmovima velikih reditelja. Igrao sam u „Turneji” Gorana Markovića. Glumac Tihomir Stanić puno mi je pomogao, posle druge godine studija angažovao me je u svojim filmovima. Zahvaljujući njemu sam postao kadet Džaković u „Vojnoj akademiji”. Upisao sam i Filozofski fakultet, položio prvu godinu i odustao zbog snimanja serija. Za moje roditelje je to dalek, nedokučiv svet. Ipak, na sve što radim gledaju sa ljubavlju i simpatijama, kao svi roditelji. Vide da sam srećan, pa su i oni zadovoljni. I u ovom poslu sa surutkom su uz mene. Sada smo supruga Nataša, koja je takođe glumica, i ja zaigrali u seriji „Jutro će promeniti sve”. Ona je posle završene četvrte godine Akademije gostovala na moskovskom univerzitetu „Gitis”, dobila je ponudu da nastavi studije, ali je ostala u drugom stanju. Za sve treba strpljenje. I ljubav!

Očigledno, Branko Janković ima i strpljenja i ljubavi za sve.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pedja
Svaka cast ovom mladom coveku na hrabrosti, upornosti i mudrosti. Posebno mi se svidja zivotna mudrost koju zastupa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.