petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
BIJENALE ARHITEKTURE U VENECIJI

Slobodna škola rađa slobodu mišljenja

Otvo­rena postavka Sr­bije na ovoj smo­tri, pred posetio­cima je spe­cifič­no autor­sko čitanje stvaralač­kih ide­ja Bogdana Bogdanovića
Ми­ни­стар Вла­дан Ву­ко­са­вље­вић на све­ча­ном отва­ра­њу (Фото М. Димитријевић)

Od našeg specijalnog izveštača

Venecija – „Slobodna škola je slobodan prostor, slobodan prostor stvara slobodu mišljenja, sloboda mišljenja stvara slobodan crtež, slobodan crtež stvara slobodne knjige, slobodne knjige stvaraju slobodnu arhitekturu” . Svako ko je juče prisustvovao svečanom otvaranju srpskog paviljona u Đardinima, na 16. Međunarodnom bijenalu arhitekture u Veneciji, susreo se sa ovom mišlju prilikom ulaska u samo zdanje – ona dočekuje posetioce na zidu naspram samog ulaza i na pravi ih način uvlači u svet koji je za njih na ovoj postavci kreirao naš tim. Sasvim u duhu pomenutog, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, pozdravio je okupljene goste rečima: „Proglašavam paviljon Srbije slobodnim prostorom, odnosno otvorenim”.

Autorski tim koji čine Branko Stanojević, Milena Strahinović, Nikola Đekić, Andrej Josifovski, Milutin Komanović, Nikola Ilić i dizajner Nenad Dickov, pod palicom komesara Dejana Todorovića, svoj projekat, čija je okosnica naš velikan Bogdan Bogdanović, koncipirao je u didaktičkom ključu: specifično lično i autorsko čitanje stvaralačkih ideja i graditeljske filozofije našeg poznatog arhitekte, profesora univerziteta i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, predstavljene su kroz poigravanje sa njegovim delom „Gradoslovar” iz 1982. i njegovo sučeljavanje sa potonjom arhitektonskom produkcijom i prostorima koji su u vezi sa njim.

Izvorište svega jeste Bogdanovićeva zaboravljena Seoska škola za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću i ono što je u njoj pronađeno – unutrašnjost zdanja krase reprodukcija murala koji je nekada postojao u školskom podrumu, popis svih 400 pojmova iz pomenute Bogdanovićeve knjige, počev od alatke pa do štale i, što je najvažnije, trideset slobodno izabranih elemenata i asocijacije koje ih prate predstavljene su na posebnim info-tablama i u formi listova koje je moguće otcepiti i poneti sa sobom. Upravo je momenat interaktivnosti, prema onom što se tokom jučerašnjeg dana moglo videti, za publiku bio jedan od najatraktivnijih.

 Komesar Todorović koncept Branka Stanojevića predstavio je kao omnibus sa pričama o arhitekturi kroz naraciju Bogdana Bogdanovića, a naš paviljon nazvao je „školom za učenje o humanoj arhitekturi za koju su nam više od pametnih zgrada potrebne pametne arhitekte”. Sam autor, pozdravljajući okupljene bijenalske zvaničnike, kolege i novinare, dodao je:

– Ispred vas se nalazi izložba iz tri celine: jedne knjige, crteža i trideset mojih radova. Na samom početku konkursa mogao sam da nazovem izložbu i „Slobodna škola je slobodna igra”. Pozivam vas da kroz igru uđete u moj i Bogdanov kosmos. Naglasio bih, na kraju, da sam 2015. u Popoviću pored Sopota otkrio školu našeg velikana koja je poznata, ali je zapostavljena. Moj rad počeo je njenim čišćenjem, potom i čišćenjem mog mentalnog prostora, pa vam predlažem da i svoje lične prostore oslobodite i da se igrate sa njima.

Ministar Vukosavljević naglasio je da naš projekat na višeslojan način odgovara sloganu manifestacije koji glasi „Slobodan prostor”, kako su to definisale umetničke direktorke, dve Irkinje Ivon Farel i Šeli Maknamara, ističući da naše predstavljanje jeste iskorak u kojem se kroz arhitektonsku simboliku vodi dijalog između unutrašnjeg, ličnog prostora autora sa prostorom objekta pomenute Bogdanovićeve škole.

– Umetnički koncept u središte rada stavlja pojam prostora, psihološkog, metafizičkog, nadrealnog i stvarnog, a redefinisani pojmovi sloboda i škola ukazuju na višeznačnost ovog odnosa koji je utkan u umetnički narativ. Prostor je sloboda, a sloboda je proces. Od Prve internacionalne izložbe u Veneciji 1895, a potom i prvog međunarodnog Arhitektonskog bijenala 1980, osvajanje prostora dešava se paralelno sa osvajanjem slobode, jer ovi procesi neminovno idu uporedo, bilo da je reč o kulturi, umetnosti, politici –zapazio je ministar.

Arhitektura pruža viziju slobodnog prostora i već osvojene slobode. Ona je stoga, istovremeno, kritički pogled na prošlo, ali i na vreme koje je tek dolazi, rekao je Vukosavljević i primetio da je i sama Venecija, kao grad mostova, urbana celina na 117 ostrva i da nosi sa sobom tu višeznačnost. On je podsetio da Srbija, kao samostalna država, redovno nastupa na Bijenalu arhitekture od 2006, zahvaljujući i viziji kneza Pavla Karađorđevića koji je, tačno pre 80 godina, daleke 1938, doneo odluku o izgradnji paviljona u Veneciji, imajući za cilj jačanje kulturnog statusa zemlje na međunarodnoj sceni.

Trebalo bi istaći da u ovogodišnjoj smotri , koja traje do 25. novembra, učestvuje 71 zemlja, prvi put Antigva i Barbuda, Saudijska Arabija, Gvatemala, Liban, Pakistan i Vatikan. Izložbe su, već po tradiciji, raspoređene u Đardinima i na prostoru Arsenala (za države koje nemaju svoje nacionalne paviljone), ali i u samom centru grada.

Komеntari2
c3295
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Sloboda je imperativ umetnosti samo slobodan i radoznali um je sposoban za kreaciju ali... da li je SLOBODA kao imperativ zloupotrebljena i da li čovek zaista želi da bude SLOBODAN? Pogledajte stepen manipulacije medija, političkih manipulacija i biće vam jasno da čovek NE želi slobodu i da je ona kao takva apstraktni pojam čoveka u neo liberalnom konceptu društva u kome je materijalistička i potrošačka kultura SLOBODU pordaje kao lepo upakovanu laž.
Драган Јанковић
Каква је то Југославија у позадини? И зашто се узима тај југословенски комунистички споменоградитељ који је завршио као издајник Србије у Бечу? А не Брашован, а не Коруновић, а не Дероко, а не Таназевић. Доста је, бре, југословенства и издаје. Водите дијалог с Богановићем, али за своје новце.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.