Piralen tiho ubija

Piralen je termootporno ulje, rashladni fluid kojim se oblažu bakarne grejne ploče kako se prilikom emitovanja energije ne bi spojile i istopile. Reč je o izuzetno kancerogenoj materiji koja se, bar prema podacima do kojih smo mi došli, nikako ne može razgraditi prirodnim putem. Ukoliko se piralenom ne rukuje kako treba, ostavlja trajne posledice u prirodnoj sredini i na ljudima koji su bili izloženi dejstvu te materije. Zato ne treba da čudi što je upotreba piralena zabranjena u zemljama EU.

U raščišćavanju ruševina „Zastave”, još dok su buktali požari 1999, učestvovali su i radnici i građani, a kasnije je pedesetak radnika bilo direktno angažovano na uklanjanju piralena. Za prve slučajeve oboljevanja od kancera saznalo se dve-tri godine nakon bombardovanja. U prvi mah se činilo da – „radnici ’Zastave’ umiru od piralena”.

Međutim, kako je vreme odmicalo, među kragujevačkim lekarima je bilo sve manje onih koji su bili spremni da govore o toj temi. Uprkos tome što su iznosili podatke o iznenadnom povećanju broja umrlih od raka, niko od medicinskih radnika se nije usudio da uzrok ove bolesti direktno poveže s nesumnjivo kancerogenim svojstvom piralena. Na kraju, za medije više nisu hteli da govore ni članovi porodica preminulih.

Čitava priča je zadugo obavijena velom ćutanja. Složene političke okolnosti posle NATO bombardovanja, naročito posle pada Miloševićevog režima, išle su u prilog sumnji da je nečija namera bila da se sve zataška

Koleginica Olivera Tomić 2002. za tadašnju novinsku agenciju AIM izveštava o početku sanacije „Zastave”. Navodi da je reč o ukupno pet projekata čišćenja i otklanjanja štetnih materija: dva projekta se sprovode u Fabrici automobila, jedan u „Energetici”, gradskoj toplani, dva se odnose na dekontaminaciju rečnog korita Lepenica.

U bombardovanju su uništeni komandni centar „Lakirnice” i dva trafoa u tom „Zastavinom” pogonu. Burad s piralenom su spremna za transport u Švajcarsku. U gradu Valorek biće uništeno 150 tona, ukupno 1.500 buradi natovarenih u 22 kontejnera. Drugi deo otpadnog materijala biće prevezen u Dortmund. Uništavanje piralena je povereno nemačkoj firmi ABB, piše novinarka Tomić.

Novac su obezbedile Ujedinjene nacije. Rukovodilac projekta sanacije „Zastave” je Branislav Nedeljković. Kaže da je „oko 50 radnika direktno angažovano na čišćenju pogona”. Dodaje i da je „moguće izvršiti dekontaminaciju korita Lepenice”. Jedan od njegovih prvih izveštaja za medije glasi: „U napadu 13. aprila gađani su svi fabrički pogoni i komandni centar ’Lakirnice’, u kojoj su se nalazila dva transformatora. Njihovim uništenjem na pod i u tehnološke jame, u kojima je bilo oko 6.000 kubika vode, izlilo se oko 3.000 litara piralena.” Radnici idu na preglede.

Nadležnom Ministarstvu nauke i tehnologije obraća se rukovodstvo „Zastavine” ambulante – Medicine rada, a rukovodilac naučne jedinice dr Snežana Ignjatović piše: „Polazeći od činjenice da je ’Zastava’ doživela razaranja tokom bombardovanja u okviru kojih je uništena i životna sredina, proglasivši lokaciju fabrike automobila za ekološko žarište, neophodna je veoma studiozna zaštita radnika. Nema ciljnih kontrola jer nijedna institucija kojoj smo se dosad obraćali nije izašla u susret da finansira poseban program, iako postoji potreba za tim.”

U medijima se navodi izjava „Zastavinog” poslovođe Milutina Matića: „Na raščišćavanju ruševina radio sam od sedam ujutru do deset uveče. I još sam, kao poslovođa, pozivao kolege da se jave na posao. Sada se s njima srećem po bolnicima. Meni su pronašli tumor na štitnoj žlezdi, dok su druge kolege obolele od leukemije i kancera. Kad se sretnemo kod lekara, osećam kao da sam ja kriv što su se razboleli.”

U dopisu Medicine rada Vladi Srbije stoji i sledeće: „S obzirom na toksične, potencijalno teratogene i kancerogene efekte koje ispoljavaju teški metali i piralen, potrebno je dugoročno praćenje biohemijskih, fizioloških, kliničkih i citogenskih poremećaja zdravstvenog stanja eksponovanih radnika (najmanje 10 godina), uz preduzimanje drugih mera zaštite.” Gradske vlasti 2003. šalju dopis državi da im dostavi podatke o zagađenosti Kragujevca i okoline, ali od „Batuta” nije stigao odgovor. Ili ga gradske vlasti nisu obelodanile?

U godinama posle NATO bombardovanja Kragujevcem se šire neproverene priče. Navodno, jedna količina piralena je završila u privatnim preduzećima za proizvodnju boja, dok je nekoliko buradi s ovom materijom pronađeno u napuštenom rudniku u obližnjoj Drači.

„Odvoženje otpada iz rudnika pratili su obezbeđenje ’Zastave’ i policija. Nosili su gas-maske”, daje izjavu za medije Zoran Lazarević iz ovog sela.

Sredinom 2014. u mediji se pojavilo obimno istraživanje o posledicama NATO bombardovanja „Zastave”. Novinarka Nataša Jokić piše četiri teksta: „Pomrli radnici državna tajna”, „Analizu tla sakrili ’Fijatovi’ stručnjaci”, „Srbiji ubijaju i potomstvo”, „Otrov krili da se NATO ne naljuti”.

Autorka otkriva „nevidljivi” doktorski rad Miljane Stojanović Milosavljević, koja je na Biološkom fakultetu u Beogradu 2002. odbranila tezu „Pravci kretanja polihlorovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja”. U podnaslovu jednog nastavka stoji mogući zaključak: „NATO je protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pritom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja”.

Šta se desilo s radom dr Stojanović Milosavljević? Bio je to prvi naučni prikaz situacije koja je zadesila Kragujevac posle NATO bombardovanja „Zastave”, piše novinarka koja kaže da naučna disertacija, u trenutku istraživanja, nije bila evidentirana u registru doktorskih teza Univerzitetske biblioteke u Beogradu, iako je to nalagao zakon. Doktorka Stojanović Milosavljević ostala je bez posla, a umrla je 2010. od teške bolesti, navodi autorka tekstova.

Novinarka Jokić kaže da je jedini trag „nevidljivog” doktorata na internetu opširan intervju s naučnicom koji je objavljen 3. avgusta 2003. Apostrofira sledeći deo rada koji je pronašla u rukopisu: „U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo bifenila (piralena) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući i čoveka.”

Naveden je i zaključak: „Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice... Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi posuti NATO bombama decenijama hraniti.”

Jedan deo piralena izlio se iz „Zastave” u Lepenicu, a 25 kilometara dalje završio je u Velikoj Moravi. Ova otrovna materija zagadila je rečno dno, rukavce, zemljište, podzemne vode, a njima i bunare koje seljaci koriste za zalivanje njiva i bašti. Doktorka Miljana Stojanović Milosavljević ispitala je 1.800 uzoraka s terena.

Simptomatično ili ne, tek naša država je za posledice NATO bombardovanja brzo skovala poseban termin – „istorijsko zagađenje”. Kao da je u pitanju arheologija, a ne nešto se desilo u bliskoj prošlosti. Termin „istorijsko zagađenje” korišćen je i u pregovorima Vlade Srbije s „Fijatom”. Uoči početka proizvodnje modela „500-L” 2012, „Fijat” je čistio čitavu „Zastavu”, iz čijeg su fabričkog kruga odnete tone zemlje. Kasnije, „Fijat” je u okviru svoje nove fabrike napravio obdanište za decu zaposlenih.

Piralen trajno zagađuje zemljište i podzemne vode

Iako nije gađan municijom s osiromašenim uranijumom, Kragujevac je svrstan u grupu mesta koja su najviše oštećena NATO bombardovanjem, zajedno s Bujanovcem, Borom, Pančevom i Novim Sadom. Upravo zbog piralena koji se izlio i „Zastave”.

U radu „Ekološki aspekti primene piralena” doktorka Mirjana Anđelković Lukić, između ostalog, piše:

„Rasuti piralen mora brzo i efikasno da se mehanički ukloni s površine tla kako ne bi prodro u zemljište i dospeo u podzemne vode. Prodiranjem u tlo, trajno zagađuje zemljište i podzemne vode. Jedini efikasan način uklanjanja ovog ulja vrši se termičkom razgradnjom, odnosno precizno navođenim postupkom sagorevanja, kako nijedan opasan produkt sagorevanja ne bi izašao u spoljnu sredinu. Sagorevanjem piralena na otvorenom oslobađa se veliki broj otrovnih i kancerogenih produkata. Gašenja požara na piralenu rizično je jer postoji opasnost od trovanja i zagađenja okoline. Požari na piralenskim transformatorima izuzetno su opasni, kako po vatrogasce, tako i po okolno stanovništvo, zbog oslobađanja velike količine opasnih produkata koji nastaju sagorevanjem ovog ulja. Piralen spada u genotoksične i kancerogene supstance s produženim vremenom delovanja, pa je njegova upotreba trajno zabranjena u zemljama Evropske unije.”