Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uskoro počinje izgradnja klinike „Dedinje 2”

Institut „Dedinje” dobio dozvolu za obavljanje transplantacije srca, najavio direktor ustanove dr Milovan Bojić. – Dogovorena saradnja sa Klinikom za kardijalnu hirurgiju KBC „Zagreb”
Клиника за кардиоваскуларне болести „Дедиње” (Фото А. Васиљевић)

Izgradnja klinike „Dedinje 2” počeće uskoro, a sa tim i razvoj procedura za lečenje pacijenata sa srčanom slabošću, među kojima je i transplantacija srca, najavio je juče profesor dr Milovan Bojić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. On je objasnio da imaju dozvolu za obavljanje transplantacije, ali da nemaju donore, i istakao da se na njihovoj listi čekanja nalaze 54 pacijenta kojima je novi organ jedini lek.

– Prvi smo pokrenuli transplantacije srca, koje su prestale ovde da se rade, kao i ugradnju mehaničkih pumpi za srce. To smo zapostavili, iako smo bili lideri u ovom delu regiona. Sada želimo da to nastavimo. Čekali smo proširenje kapaciteta. Za koji mesec prve mašine će početi da rade i krenuće izgradnja „Dedinja 2”. Planiramo da u novim okolnostima formiramo tim i ekipu koja će rešavati probleme pacijenata sa srčanom slabošću po principima po kojima je radio profesor dr Bojan Biočina, šef Kardijalne hirurgije zagrebačkog Kliničko-bolničkog centra, što nadmašuje regionalne, pa čak i evropske okvire – naglasio je dr Bojić.

Direktor Instituta „Dedinje” pojašnjava da će uskoro biti usvojen novi zakon o transplantaciji organa, koji će im olakšati posao i u kojem će biti precizirano gde se sve mogu obavljati transplantacije.

– Niko nas ne zove da se dogovorimo o tome, a nama dolaze čak i pacijenti iz KCS-a da se prijave na našu listu čekanja na intervenciju, iako se kod njih obavlja presađivanje srca. Zašto je to tako – ne znam.

Možda neko misli da nismo u stanju to da radimo, a mi smo ponosni na pacijenta koji već 21 godinu živi sa novim srcem presađenim kod nas. U Hrvatskoj, koja ima četiri miliona stanovnika, transplantacije se obavljaju u dve klinike, „Rebru” i „Dubravi”, a kod nas samo u KCS-u. Ali uz posedovanje dozvole i iskustvo koje imamo, i mi bi trebalo da počnemo da ih obavljamo – dodao je dr Bojić.

U ovoj ustanovi juče je dogovorena saradnja sa Klinikom za kardijalnu hirurgiju KBC „Zagreb”, koja će podrazumevati razmenu stručnih i naučnih saznanja, objavljivanje rezultata rada, inovacije medicinskih programa i tehnologija. Dr Bojan Biočina iz Zagreba, kardiohirurg čije ime stoji iza pedesetak transplantacija srca i brojnih drugih pionirskih i veoma uspešnih kardiozahvata, održao je predavanje za lekare. Prvu transplantaciju srca obavio je 30. septembra 1988. godine. On je za „Politiku” pojasnio da uspeh Hrvatske, koja je lider po broju obavljenih presađivanja organa u odnosu na broj stanovnika, leži u dugoj tradiciji u obavljanju transplantacija, koja se nije prekidala.

– Svaki prekid u kontinuitetu operacija nije dobar, jer se izgube ljudi, znanje, entuzijazam. Od 2000. godine država je aktivno ušla u organizaciju programa, što je povećalo aktivnosti i nas lekare oslobodilo organizacijskih problema. A još bolji rezultati počinju da se beleže 2007. godine, kada je Hrvatska ušla u organizaciju „Evrotransplant”. Procenat izgubljenih organa tada je i dodatno smanjen. Međutim, u Hrvatskoj broj transplantacija više neće rasti. Činjenica je da će donora biti sve manje i da se razmišlja o drugim vrstama pomoći pacijentima. Na sreću, tehnologija zamene srca napreduje. Na primer, u Nemačkoj se na pet ugrađenih mehaničkih pumpi za srce obavi jedna transplantacija – ističe dr Biočina i dodaje da će tako biti do trenutka kada se očekuje razvoj bioloških tehnologija.

Ovaj doajen u oblasti transplantacije srca znanje je sticao u Kembridžu, jednom od vodećih kardiotorakalnih transplantacijskih centara u svetu, a poslednji put predavanje na Institutu Dedinje održao je davne 1987. godine. Od velike pomoći je bio kada se u KCS-u 2013. godine uspostavljao program presađivanja srca.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.