Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: MIŠEL SEN LO

Haićanin zaslužan za dobrobit dece

Direktor Kancelarije Unicefa u Beogradu otkriva kako je dobrodošlicu u Srbiji osetio čim je zakoračio na naš aerodrom, a prestonicu hvali zbog bezbednosti i zelenih parkova
Мишел Сен Ло са сином Мануелом и ћерком Талијом

Nakon četiri i po godine rada u Srbiji Mišel Sen Lo, direktor kancelarije Unicefa u Beogradu, ima puno razloga za zadovoljstvo.

Urađena je prva studija o uzrocima nasilja nad decom, a zabrana fizičkog kažnjavanja dece uskoro bi trebalo da postane sastavni deo srpskog zakonodavstva. U saradnji sa ministarstvima zdravlja, prosvete i rada pokrenuta je nacionalna kampanja „Svaki trenutak je važan” čiji je cilj da se podigne svest o važnosti prvih hiljadu dana života. U toku je i javna kampanja o važnosti rane edukacije, s obzirom na to da svega polovina dece uzrasta od tri do pet godina ide u vrtić.

Osim toga, Unicef je u saradnji sa partnerima počeo intenzivan rad na prevenciji dečjih brakova – podaci govore da se svake godine u Srbiji sklopi oko 2000 maloletničkih brakova. Uspostavljena su i čvrsta partnerstva sa medijima – prvi konkretan sporazum o saradnji bio je sa listom „Politika”, kao i sa privatnim sektorom, koji daje veliki doprinos radu Unicefa u Srbiji za dobrobit dece.

UN kao deo porodičnog nasleđa

Bogata porodična istorija Mišela Sen Loa skoro ceo jedan vek u vezi je sa Ujedinjenim nacijama. Njegov deda Emil Sen Lo, bio je prvi ambasador Haitija pri UN i član komisije koja je pisala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Osim toga, njemu je pripala čast da ovu deklaraciju predstavi javnosti u čuvenoj palati Šajo 10. decembra 1948. godine u Parizu. Majka našeg sagovornika, Nikol, bila je ministarka obrazovanja i ministarka za socijalna pitanja u vladi Haitija, a sestra Daniel ministarka industrije, privrede i turizma na Haitiju i bliska je prijateljica sa princezom Katarinom Karađorđević.

Bez obzira na činjenicu što se veliki broj članova njegove porodice bavio politikom i ljudskim pravima, Mišel Sen Lo nikada nije maštao o karijeri u Ujedinjenim nacijama. Nakon završenih studija arhitekture na Haitiju, zaposlio se u privatnom sektoru, a potom je počeo da radi kao konsultant za Ministarstvo prosvete i Ministarstvo planiranja. Iako nikad nije razmišljao o odlasku sa Haitija, sudbina je imala druge planove za njega...

– Sa Haitija sam odlučio da odem nakon vojnog udara 1991. godine. U to vreme radio sam kao konsultant Unicefa za Afriku i u Njujorku, a 1994. godine postao sam šef programa Unicefa u Maliju. Kada je vojni režim svrgnut uz podršku vlade SAD dao sam ostavku u Unicefu i vratio se na Haiti, na svoj rođendan 9. septembra 1994. godine. Zemlju sam ponovo napustio nakon tri meseca i počeo da radim za Unicef 1995. godine kao viši savetnik za vodu i zaštitu čovekove sredine. Od 1995. do 2001. godine radio sam u Njujorku, naredne tri godine bio sam šef ispostave Unicefa u Nigeriji, a 2004. godine u Indiji sam bio šef kancelarije Unicefa u Hajderabadu. Posle toga sam u Bangladešu radio kao zamenik direktora kancelarije Unicefa, 2013. godine dolazim u Srbiju – rezimira naš sagovornik svoju bogatu karijeru u UN.

Na pitanje koja mu je bila najizazovnija misija, on objašnjava da su sve bile jednako važne, jer je svugde radio sa najugroženijom kategorijom dece. Dok je bio na misiji u Nigeriji bolest drakunkulijaza, koja se prenosi prljavom vodom, iskorenjena je za 90 odsto. U Indiji je radio na prevenciji dečjih brakova i dečjeg rada i ponosan je na činjenicu da je više od 10.000 dece izvučeno iz grotla radne eksploatacije. U Indiji se zatekao i 2005. godine kada je bio cunami – zahvaljujući pomoći Unicefa obnovljeno je preko 2000 škola.

Čudi se uvek punim kafićima
„Iako već četiri godine živim u Beogradu, još nisam uspeo da razrešim zagonetku: Ako ljudi rade – gde su zaposleni sa takvim radnim vremenom? Ako ne rade – odakle im pare za noćne izlaske. U Srbiji je stopa nezaposlenosti veoma visoka, a sve kafane su pune”, čudi se Mišel Sen Lo.

Mišel Sen Lo ističe da u sve zemlje putuje sa suprugom i decom, jer je to jedini način da porodica ostane na okupu. Njegova deca iz prvog braka Manuel (23) i Talija (25) žive u Njujorku, dok Kora (17) i Malaika (13) putuju sa njim i njegovom drugom suprugom Katijom, sa kojom je u braku od 1999. godine.

– Iako moja deca idu u međunarodne škole i imaju kontinuitet u obrazovanju, znam da nije uvek jednostavno da se prilagode na novu sredinu. Jer, ne radi se samo o novoj zemlji, već o novom jeziku, kulturi, hrani, klimi, susedstvu, školskim drugarima, kući, sobi... Ali, moram da istaknem da je Beograd prvi grad posle Njujorka u kojem moje kćerke mogu bezbrižno da se kreću, da same idu gradskim prevozom, u bioskop, u šetnju, u školu... Njihovo slobodno kretanje i šetanje bili su nezamislivi u Bangladešu i pod strogim nadzorom u Indiji. Sin Manuel se nedavno oženio i radi u marketingu jedne velike telekomunikacione kompanije, a kćerka Talija je stilista. Nedavno je dizajnirala dve naslovne strane modnog magazina „El” za Srbiju – kaže diplomata.

Njegova druga kćerka, Kora, išla je u srednju školu u Beogradu i na jesen upisuje fakultet u Velikoj Britaniji, a najmlađa Malaika nastavlja život sa roditeljima u Madagaskaru. Supruga Katija je prevodilac, bloger i spisateljica.

– Kada stignemo u stranu zemlju, ona prvo proverava kakva je internet konekcija, jer joj od toga zavisi posao. Šalu na stranu, Internet je svima olakšao život, jer smo u mogućnosti da budemo u kontaktu sa porodicom i prijateljima širom sveta – ističe naš sagovornik.

Mama iz Pirota, tata iz Novog Sada

Mišel Sen Lot priznaje da je fasciniran prirodnim lepotama Beograda i dodaje da nikada nije bio u tako zelenom gradu.

– Svugde se nalaze parkovi i često imam utisak da ljudi provode napolju 24 časa: šetaju, džogiraju, voze bicikl, svi kafići su puni, a mladi u deset ujutru izlaze iz noćnih klubova. Srbija je retka zemlja u kojoj sam se osetio dobrodošlim čim sam izašao iz aviona. Kada me pitaju odakle sam, ja u šali kažem da mi je mama iz Pirota, tata iz Novog Sada, a da sam ja odrastao u Beogradu!–  uz osmeh će Sen Lot.

Jedino što mu ovde smeta jeste duvanski dim – niko ne vodi računa o pasivnom pušenju, tako da u zimskom periodu gotovo uopšte ne izlazi na javna mesta, a ako izađe trudi se da napusti restoran do osam časova, kada počinje da se puni pušačima, primećuje naš sagovornik, koji za nekoliko meseci odlazi iz Srbije i diplomatsku karijeru nastavlja na Madagaskaru.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan Petkovic
Hvala ovom gospodinu za dve cinjenice na koje je ukazao - kako su kafici i kafane pune ako smo nezaposleni i beda?! Kakvo je to drustvo kome omladina iz nocnih klubova izlazi u 10 ujutru?! Drustvo poraza! A sto se tice njegove glavne misije - mislim da mozemo reci "neka hvala!". Nigerija, Banglades, Haiti i Indija definitivno ne mogu da se porede sa Srbijom! I profesor Zoran Milivojevic kao glas vapajuceg u pustinji jedini se bori protiv zabrane fizickog kaznjavanje dece. To mozda treba navedenim zemljama, ne i Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.