četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 31.05.2018. u 08:15 Miroslav Stefanović
ŽELEZNIČKI LETOPIS

Dunav stanica svedok prohujalog vremena

Pre šest decenija ovde je sve vrvelo od putnika, a danas je zdanje oronulo, putničkih vozova je sve manje, pa i onih koji putuju
Дунав станица, зима 1960. године (Фото Железнички музеј)

Kakva je to gužva bila pre skoro 60 godina! Tiskali su se ljudi s obe strane parne lokomotive jer su svi hteli da uđu u voz koji je tih godina bio jedini pouzdan za putovanje. Na železničkoj stanici „Beograd Dunav”, poznatijoj kao Dunav stanica, nadomak Pančevačkog mosta, sve je vrvelo od putnika. Parnjače su u Beograd  dovozile stanovnike Zrenjanina, Vršca, Orlovata, Alibunara, Pančeva i drugih banatskih mesta, da bi ih u popodnevnim i večernjim satima vraćale u svoja mesta.

Od gužvi na Dunav stanici ostala su samo sećanja i poneka fotografija, sačuvana u Železničkom muzeju. Stanična zgrada je tada održavana, baš kao i čekaonica, biletarnica, peroni, restoran, jer se o udobnosti putnika i te kako brinulo. Onda su vozovi počeli sve više da kasne i da izostaju, pa je jenjavalo i poverenje putnika u njih. Ostali su im odani jedino oni kojima je dinar za prevoz bio veliki kao kuća. Ljutili su se i oni na železnicu, ali šta su mogli nego da čekaju, pa kad stigne... A vozovi su se proredili, mnoge pruge su ukinute, a stanične zgrade opustele.

Samo sećanje na parnjače

Prolazile su godine, počela je da posrće i zgrada Dunav stanice. Danas ta zgrada izgleda kao da je u njoj vreme stalo. Žudi za obnovom, baš kao i čekaonica i sve što uz nju ide. U čekaonici je stara kaljeva peć na kojoj su jedna vratanca razvaljena, a nekoliko drvenih klupa sa oznakom „Železnice Srbije” jedini su inventar u službi putnika. Da ne grešimo dušu, tu su i dva „Insina” sata, jedan u čekaonici, a drugi na zidu zgrade koji, za divno čudo, i dalje rade, pokazujući tačno vreme.

Čekaonica za majke sa decom
Prva pruga u Banatu, koja je povezivala Jasenovo sa mestima u Rumuniji, bila je sa konjskom vučom, kako bi se prevozila ruda iz moldavskih rudnika, a već 1856. godine tuda je prošla i prva lokomotiva. Glavna stanica bila je u Jasenovu. Imala je vodotoranj za punjenje parnih lokomotiva, radionicu, ložionicu, okretnicu i ugljarnicu. Zanimljivo je, kako piše u letopisu, da je u sastavu zgrade železničke stanice postojala posebna čekaonica za majke sa decom, zatim čekaonice prvog i drugog razreda, bife, restoran.

– Ne kasne satovi, a ni vozovi – s osmehom kaže Milutin Vojvodić iz Vršca. – Često koristim voz da bih se prevezao do Beograda. Stignem za sat i 45 minuta. Stanica? Pamtim kad je bila lepša, kad je na njoj bilo gužve, iako su vagone vukle parnjače. I nju su sustigle godine. Šalim se, mada verujem da je ne sređuju zato što ovuda uskoro verovatno neće prolaziti vozovi. Kada će to biti ne znam, jer se već dugo o tome priča.

Peroni na ovoj stanici najčešće su pusti. Tek kad iz Zrenjanina i Vršca stigne jedan od sedam vozova, stanica oživi. Na jednoj klupi dve sredovečne žene pokušavaju da pecivom utole glad. Ne dozvoljavaju da ih fotografišemo. Izlazimo na perone. Stanična zgrada je oronula i sa unutrašnje strane, ali traje. Peroni su, čuli smo od pojedinih putnika, postali mesto gde se fotografišu mladenci. Nije to često, ali ima i takvih koji odaberu baš ovaj ambijent da zabeleže taj svečani trenutak. Sviđaju im se klupe, pokriveni peron i sveukupni ambijent. Nedostaju jedino stare, moćne parnjače i njihov prodoran pisak, nekada simbol prevoza železnicom.

– Još kao dečak sam sa roditeljima putovao od Orlovata do Beograda, jer je otac nosio na pijacu ono što smo proizvodili u selu, tako da Dunav stanicu pamtim iz tog vremena. Bila je lepo uređena, narod se tiskao u čekaonici, posebno zimi, žamor nije prestajao, jer su ljudi međusobno razgovarali. Drugo vreme, drugi način života – priseća se Petar Jovanov, sada 70-godišnji penzioner. – Meni je tada parnjača izgledala kao čudo. Tutnjala je banatskom ravnicom, čak i po velikom snegu. Na svim usputnim stanicama gužva, u vagonima takođe. Mnogo se tada putovalo vozom. Autobusi su došli tek kasnije. Ne znam kako da objasnim, ali prema vozu smo imali neki uzvišen odnos.

Novi vozovi „Rusi”

Prizore preplitanja starog i novog na ovoj stanici jedino „kvare” novi vozovi, poznatiji kao „Rusi” na čijim lokomotivama blešte displeji, dok na pojedinim delovima fasade stanične zgrade malter samo što nije otpao. Sve je prohujalo na Dunav stanici, makar što se ona ne predaje i što je i dalje od koristi putnicima i transportu.

Pošto smo se, novim vozom, uputili ka Vršcu, listamo železnički letopis u kojem je naznačeno kako je 1858. godine ova varošica, prugom preko Temišvara, povezana sa Bečom, Budimpeštom i drugim evropskim gradovima. Potom su 1891. postavljeni koloseci do Velikog Bečkereka (Zrenjanina), zatim do Kovina 1894. i do Pančeva 1898. godine. Pruga je išla preko tadašnjeg Petrovog Sela – danas su to  Vladimirovci. Nova, moderna zgrada vršačke železničke stanice građena je od 1900. do 1902. godine. Ono na šta su železničari posebno ponosni jeste saznanje da  je najstarija pruga u Banatu imala relaciju Oravica (Rumunija) – Jasenovo – Bela Crkva – Bazijaš (Rumunija). Jasenovo je selo na putu između Bele Crkve i Vršca, a prugu je dobilo 1854. godine.

Komеntari1
9f901
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sotir Gardačić
Dunav stanica je 1960. bila je stara svega 3 decenije a otvorena je 1930ih kada i pancevacki most.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja