Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Volim te, ne volim te

Najnestabilnije veze su sa onim osobama koje nisu u stanju da shvate da konflikt nije znak prestanka ljubavi, niti da razlikuju ljubav kao takvu od svoje predstave o ljubav. Kad neko ima previsoka očekivanja, tada će teško pronaći partnera koji bi se u njih uklopio
(Драган Стојановић)

Iznenađujuće je koliko ljudi na pitanje „Kako biste u procentima izrazili zadovoljstvo vašim sadašnjim partnerom?” odgovara da je stepen zadovoljstva ispod 70 procenata. To ukazuje da mnogo ljudi ostaje u emotivnim vezama u kojima nisu sasvim zadovoljni. Nekada čujemo rečenicu „Nije dovoljno dobro da ostanem u vezi, ali nije ni dovoljno loše da iz nje izađem”.

Stepen nečijeg zadovoljstva je uvek subjektivna kategorija koja proizlazi iz kriterijuma ili očekivanja te osobe. Jedan od glavnih razloga zašto su ljudi relativno nezadovoljni svojim vezama upravo su njihova previsoka, često nerealna očekivanja od partnera i veze. A kada neko ima previsoka očekivanja, tada će teško pronaći partnera koji bi se u njih dovoljno uklopio.

Problem osoba sa previsokim očekivanjima je u tome što one uopšte ne smatraju da su ona previsoka i zbog toga nerealistična i neostvarljiva. Oni priznaju da jesu zahtevni, ali ubeđeni su da su njihovi zahtevi sasvim realistični, odnosno ne smatraju da su sami odgovorni za svoju relativnu neuspešnost u vezama, već misle da je problem samo u tome što još nisu našli „pravog” partnera.

Kada je neko s jedne strane zadovoljan, a s druge nezadovoljan vezom, tada je njegov odnos prema partneru ambivalentan, što znači i pozitivan i negativan: u nekim situacijama oseća da voli svog partnera, a u drugim da ga ne voli.

Na ambivalentni odnos koji postoji u vezi možemo gledati kao na izraz unutrašnjeg konflikta koji postoji u ličnosti. To znači da je takva osoba podeljena na dva dela: jednim delom sebe voli partnera, a drugim delom sebe smatra da treba da izađe iz te veze, odnosno istovremeno ili naizmenično i voli i ne voli osobu sa kojom je u vezi.

Za ove veze je tipično da se iznova i iznova smenjuju periodi Volim te, sa periodima Ne volim te.  Neki ljudi to izražavaju kroz smenu perioda emotivnog udaljavanja i perioda približavanja partneru, drugi tako što raskinu vezu da bi nakon toga želeli da se vrate istom partneru. Nakon „novog početka” tipično sledi period ljubavi, da bi ga smenio period novog nezadovoljstva i novi raskid. Neki parovi mogu na ovaj način raskidati i desetak puta.

Kada drugi partner shvati da je prvi u unutrašnjem konfliktu tipa Volim te, ne volim te, tada i on može postati nesiguran da li će veza opstati, pa i on ulazi u unutrašnji konflikt tipa Voli me, ne voli me. Sve to čini da su ove veze veoma nestabilne, zbog čega su naporne za obe strane, tako da u većini slučajeva vode raskidu.

Najnestabilnije veze su sa onim osobama koje nisu u stanju da povežu ljubav i konflikt, da shvate da konflikt nije znak prestanka ljubavi. One veruju da ako postoji ljubav, da tada ne sme da postoji nikakav sukob (odbijanje njihove želje, kritika njihovog ponašanja), a ako se pojavi, da sigurno nema ljubavi. Razlog za to je što oni sebe poistovećuju sa svojim željama i ponašanjem, a onda očekuju „bezuslovnu ljubav” – da ih partner prihvata u celosti, što za njih znači da prihvata sve njihove želje i da odobrava sva njihova ponašanja. I zato kada se u vezi pojavi konflikt, oni misle da ih partner ne voli i odbacuje, nakon čega su uvređeni i reaguju osvetnički u stilu: Ako ti ne voliš mene, ne volim ni ja tebe. Nekada se u vezama sa ljudima sa ovim tipom razmišljanja u toku jednog dana može dogoditi više „mini-raskida”.

Ljudska bića imaju potrebu da se osećaju sigurno i da imaju doživljaj stabilnosti u svom životu. To se posebno odnosi na emotivne veze i na njima zasnovane brakove, to jest na porodice. Da bi se to ostvarilo oba partnera moraju da prihvate onog drugog i da imaju doživljaj da je to – to, da je njihova potraga za pravim partnerom okončana. Takva odluka je čvrst temelj na kojem je moguće dalje graditi odnos. Sve dok neko duboko u sebi postavlja pitanje: Zar je to to, zar u svom životu neću doživeti nešto lepše, neku pravu, veliku ljubav? – nestabilnost veze će postojati. A da bi to raščistili, ljudi bi trebalo da razlikuju ljubav kao takvu od svoje predstave o ljubavi, a onda da tu predstavu preispitaju i učine je realističnom.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan Petkovic
Pitam se da li je profesor Milivojevic religiozan... Inace, ovaj tekst me tera da razmisljam o hipergamiji, sve ovo premisljanje "dal je ovo prava stvar, dal je ovo kraj".
Petar V. Terzic
Jedno je priroda a drugo je nase naucno shvatanje i tumacenje prirode. Da je to isto onda bismo ziveli bezgresni i jednom za svagda istrazeni zivot koji bi bio monoton i jako dosadan. Tako je i sa ljubavlju-jedno je ljubav koja, uz veru i nadu, predstavlja najjacu i najkompleksniju ljudsku emociju, a drugo su nasa ocekivanja, predstave i poimanja ljubavi. Kada se ovom naucnom pristupu ljubavi dodaju filozofski, religijski i umetnicki aspekti, onda je kompletno obuhvacena ova nikad iscrpljena tema kojom su se tokom istorije bavili mnogi psiholozi, psihoterapeuti, pesnici, filozofi, sociolozi, religijski ljudi i dr. Kada je rec o prakticnom pristupu u svakidasnjem zivotu, potrebno je zakljuciti da mnoge relativno uspesne ljubavne veze nisu prerasle u bracne veze zato sto nisu ispunjena nerealna i nezrela ocekivanja jednog ili oba partnera. Dakle, mnoge devojke su ostale neudate i mnogo je nezenja zato sto nisu postigli balans izmedju njihovoh realnih i imaginarnih predstava o braku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.