Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spomenik istorije i kul­ture pod otvorenim nebom

Na površini od 12.748 kva­dratnih metara je oko 4.000 nad­grobnih spo­menika poput Spomenika izginulim rat­nicima u otadžbin­skim ratovima, Spomenika žrtva­ma Ho­lokau­sta, rad arhitek­te i nekadašnjeg gra­donačel­nika Bogdana Bogdanovića...
Сећање на жртве Холокауста (Фото Д. Жарковић)

Već sto­ti­nak go­di­na pri­pad­ni­ci je­vrej­ske za­jed­ni­ce is­pra­ća­ju svo­je pre­mi­nu­le na po­sled­nji po­či­nak na Aške­na­skom i Se­fard­skom gro­blju.

Ali sva­ko ko otvo­ri ka­pi­ju ova dva gro­blja ne do­la­zi sa­mo u po­se­tu po­koj­ni­ci­ma. Na ovom me­stu su­sre­ću se sa isto­ri­jom, sa pro­šlo­šću lju­di ko­ji su osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag u kul­tu­ri svog na­ro­da, gra­da i ze­mlje u ko­joj ve­ko­vi­ma ži­ve.

Je­vrej­ska za­jed­ni­ca utka­na je u duh Be­o­gra­da, nje­ni pri­pad­ni­ci su no­si­o­ci nje­go­vog raz­vo­ja, a obe­lež­ja po­dig­nu­ta na ovom me­stu go­vo­re o to­me vi­še od re­či.

Na ne­ko­li­ko me­ta­ra od ula­za u Se­fard­sko gro­blje u Uli­ci Mi­je Ko­va­če­vi­ća broj 1 na­la­zi se Spo­me­nik iz­gi­nu­lim rat­ni­ci­ma u pro­šlim ra­to­vi­ma za spas, slo­bo­du i uje­di­nje­nje Otadž­bi­ne (1912–1919). Me­đu oni­ma ko­ji su da­li ži­vot za Sr­bi­ju su i 132 je­vrej­ska he­ro­ja. Upra­vo ovaj spo­me­nik go­vo­ri o po­ve­za­no­sti srp­skog i je­vrej­skog na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma. Na vr­hu obe­lež­ja na­la­zi se dvo­gla­vi orao – jed­na nje­go­va gla­va gle­da pre­ma ze­mlji, a dru­ga ka ne­bu jer jed­na tu­gu­je za žr­tva­ma, a dru­ga gle­da u slo­bo­du.  

– Is­pod su grb sa če­ti­ri oci­la, Da­vi­do­va zve­zda i Nje­go­še­vi sti­ho­vi iz „Gor­skog vi­jen­ca” po­sve­će­ni he­ro­ji­ma pa­lim za slo­bo­du. U pod­nož­ju spo­me­ni­ka je voj­nič­ko obe­lež­je – pu­ška, sa­blja, šaj­ka­ča. 

Na ho­ri­zon­tal­nim i ver­ti­kal­nim plo­ča­ma is­pi­sa­na su ime­na po­gi­nu­lih, a kraj nji­ho­vih ime­na osta­vlje­ni ka­men­či­ći, jer na ovom me­stu po­či­va­ju i zem­ni osta­ci iz­gi­nu­lih ju­na­ka. Osta­vlja­nje ka­men­či­ća na gro­bu je­dan je od je­vrej­skih obi­ča­ja – ob­ja­šnja­va Mi­ro­slav Grin­vald, pred­sed­nik ko­mi­si­je za gro­blje „He­vra Ka­di­ša”.

Kroz gro­blje vo­di cen­tral­na sta­za okru­že­na bo­ro­vi­ma sta­rim ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. 

Na kra­ju te sta­ze na­la­zi se još jed­no ve­li­ko obe­lež­je – Spo­me­nik žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta, rad ču­ve­nog ar­hi­tek­te i ne­ka­da­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća. Po­dig­nut je u znak se­ća­nja na Je­vre­je stra­da­le od 1941. do 1945. go­di­ne. Ovo, pr­vo od zna­čaj­nih Bog­da­no­vi­će­vih de­la, iz­gra­đe­no je od ka­me­na. U zid i sta­zu ko­ja vo­di ka nje­mu ugra­đe­ni su de­lo­vi je­vrej­skih ku­ća sru­še­nih za vre­me bom­bar­do­va­nja i oku­pa­ci­je Be­o­gra­da. Po­sto­je tri ver­zi­je ko­je se mo­gu ču­ti ka­da je reč o sim­bo­li­ci spo­me­ni­ka.

(Foto D. Žarković)

Pre­ma pr­voj, jed­no kri­lo spo­me­ni­ka pred­sta­vlja Se­far­de, a dru­go Aške­na­ze. Pro­stor iz­me­đu njih sim­bo­li­še Moj­si­je­vo raz­dva­ja­nje mo­ra i vo­đe­nje na­ro­da pre­ma slo­bo­di. Tu slo­bo­du sim­bo­li­še me­no­ra, sveć­njak ko­ji je u ovom spo­me­ni­ku ošte­ćen ka­ko bi se pri­ka­za­lo stra­da­nje je­vrej­skog na­ro­da. Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, spo­me­nik pred­sta­vlja ta­bli­ce sa za­po­ve­sti­ma ko­je je Moj­si­je do­bio od Bo­ga, i tre­ća je da se na jed­nom kri­lu na­la­ze ša­ke ko­je sim­bo­li­šu ple­me Ko­e­na, a na dru­gom bo­kal ko­ji je sim­bol Le­vi­ja. 

U sklo­pu spo­me­ni­ka na­la­zi se i spo­men-ko­stur­ni­ca u ko­ju su po­lo­že­ni osta­ci 197 je­vrej­skih žr­ta­va fa­ši­zma.

– Na ovom me­stu na­la­zi se i ur­na Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća, ko­ja je iz Be­ča u Be­o­grad pre­ne­ta 2011. go­di­ne. Nje­go­va po­sled­nja že­lja je bi­la, iako ni­je bio Je­vre­jin, da mu se po­smrt­ni osta­ci na­la­ze na Se­fard­skom gro­blju, što je na­ša za­jed­ni­ca i odo­bri­la. Kraj nje­go­ve je i ur­na nje­go­ve su­pru­ge – ka­že Grin­vald.

U jed­nom de­lu gro­blja po­dig­nut je Spo­me­nik kla­dov­skom tran­spor­tu u spo­men na Je­vre­je ko­ji su 1939. go­di­ne be­že­ći od na­ci­zma kre­nu­li ka Sve­toj ze­mlji. Za­u­sta­vlje­ni su na gra­ni­ci Ru­mu­ni­je i vra­će­ni u Sr­bi­ju. U Kla­do­vu su pro­ve­li ne­ko­li­ko me­se­ci, a po­tom su pre­ba­če­ni u Ša­bac. Naj­ve­ći deo mu­ška­ra­ca je 1941. go­di­ne po­sle oku­pa­ci­je ze­mlje po­bi­jen u Za­sa­vi­ci kod Šap­ca. Že­ne i de­ca su po ja­koj zi­mi 1942. go­di­ne na­te­ra­ne da pe­ške kre­nu ka Be­o­gra­du. Pre­ži­ve­le su je­dva sti­gle do lo­go­ra na Saj­mi­štu gde su umo­re­ne u ka­mi­o­nu sa ga­som.

Spo­me­nik je po­di­gla Je­vrej­ska op­šti­na iz Be­ča, pre­ma pro­jek­tu ar­hi­tek­te An­dri­je Me­šu­la­ma po­sle pre­no­sa 800 žr­ta­va oba­vlje­nog 1959. go­di­ne.

Pr­vo se­fard­sko gro­blje po­dig­nu­to je 1888. go­di­ne u Dal­ma­tin­skoj uli­ci, ali je 1925. go­di­ne pre­se­lje­no na da­na­šnju adre­su. Na tom me­stu pre gro­blja na­la­zio se plac ša­bač­kog tr­gov­ca Đor­đa Kur­to­vi­ća ko­ji je on pro­dao je­vrej­skoj za­jed­ni­ci. Gro­blje sa­da ob­u­hva­ta 12.748 kva­drat­nih me­ta­ra i na nje­mu se na­la­zi oko 4.000 nad­grob­nih spo­me­ni­ka.  

 

Hu­go Bu­li do­neo pr­vu fud­bal­sku lop­tu u Sr­bi­ju

S de­sne stra­ne bo­ro­ve ale­je na­la­zi se grob­ni­ca ču­ve­ne po­ro­di­ce Bu­li. Hu­go Isak Bu­li do­neo je pr­vu fud­bal­sku, ko­žnu lop­tu u Sr­bi­ju kao su­ve­nir sa stu­di­ja u Ber­li­nu i uče­stvo­vao je u osni­va­nju pr­vog lop­tač­kog dru­štva kod nas. Stra­dao je u du­še­gup­ci i iz­ba­čen iz nje ta­ko da mu se grob ne zna. Bio je sin ču­ve­nog tr­gov­ca, pred­sed­ni­ka je­vrej­ske op­šti­ne i na­rod­nog po­sla­ni­ka Edi­di­ja Bu­li­ja. U ovoj grob­ni­ci po­či­va i Ben­ci­on Bu­li, ban­kar, dr Da­vid Bu­li, Mer­ku­ša Bu­li, pred­sed­ni­ca je­vrej­skog žen­skog dru­štva… Pla­ni­ra­no je da grob­ni­ca ove go­di­ne bu­de ob­no­vlje­na. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.