Spomenik istorije i kul­ture pod otvorenim nebom

Već sto­ti­nak go­di­na pri­pad­ni­ci je­vrej­ske za­jed­ni­ce is­pra­ća­ju svo­je pre­mi­nu­le na po­sled­nji po­či­nak na Aške­na­skom i Se­fard­skom gro­blju.

Ali sva­ko ko otvo­ri ka­pi­ju ova dva gro­blja ne do­la­zi sa­mo u po­se­tu po­koj­ni­ci­ma. Na ovom me­stu su­sre­ću se sa isto­ri­jom, sa pro­šlo­šću lju­di ko­ji su osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag u kul­tu­ri svog na­ro­da, gra­da i ze­mlje u ko­joj ve­ko­vi­ma ži­ve.

Je­vrej­ska za­jed­ni­ca utka­na je u duh Be­o­gra­da, nje­ni pri­pad­ni­ci su no­si­o­ci nje­go­vog raz­vo­ja, a obe­lež­ja po­dig­nu­ta na ovom me­stu go­vo­re o to­me vi­še od re­či.

Na ne­ko­li­ko me­ta­ra od ula­za u Se­fard­sko gro­blje u Uli­ci Mi­je Ko­va­če­vi­ća broj 1 na­la­zi se Spo­me­nik iz­gi­nu­lim rat­ni­ci­ma u pro­šlim ra­to­vi­ma za spas, slo­bo­du i uje­di­nje­nje Otadž­bi­ne (1912–1919). Me­đu oni­ma ko­ji su da­li ži­vot za Sr­bi­ju su i 132 je­vrej­ska he­ro­ja. Upra­vo ovaj spo­me­nik go­vo­ri o po­ve­za­no­sti srp­skog i je­vrej­skog na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma. Na vr­hu obe­lež­ja na­la­zi se dvo­gla­vi orao – jed­na nje­go­va gla­va gle­da pre­ma ze­mlji, a dru­ga ka ne­bu jer jed­na tu­gu­je za žr­tva­ma, a dru­ga gle­da u slo­bo­du.  

– Is­pod su grb sa če­ti­ri oci­la, Da­vi­do­va zve­zda i Nje­go­še­vi sti­ho­vi iz „Gor­skog vi­jen­ca” po­sve­će­ni he­ro­ji­ma pa­lim za slo­bo­du. U pod­nož­ju spo­me­ni­ka je voj­nič­ko obe­lež­je – pu­ška, sa­blja, šaj­ka­ča. 

Na ho­ri­zon­tal­nim i ver­ti­kal­nim plo­ča­ma is­pi­sa­na su ime­na po­gi­nu­lih, a kraj nji­ho­vih ime­na osta­vlje­ni ka­men­či­ći, jer na ovom me­stu po­či­va­ju i zem­ni osta­ci iz­gi­nu­lih ju­na­ka. Osta­vlja­nje ka­men­či­ća na gro­bu je­dan je od je­vrej­skih obi­ča­ja – ob­ja­šnja­va Mi­ro­slav Grin­vald, pred­sed­nik ko­mi­si­je za gro­blje „He­vra Ka­di­ša”.

Kroz gro­blje vo­di cen­tral­na sta­za okru­že­na bo­ro­vi­ma sta­rim ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. 

Na kra­ju te sta­ze na­la­zi se još jed­no ve­li­ko obe­lež­je – Spo­me­nik žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta, rad ču­ve­nog ar­hi­tek­te i ne­ka­da­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća. Po­dig­nut je u znak se­ća­nja na Je­vre­je stra­da­le od 1941. do 1945. go­di­ne. Ovo, pr­vo od zna­čaj­nih Bog­da­no­vi­će­vih de­la, iz­gra­đe­no je od ka­me­na. U zid i sta­zu ko­ja vo­di ka nje­mu ugra­đe­ni su de­lo­vi je­vrej­skih ku­ća sru­še­nih za vre­me bom­bar­do­va­nja i oku­pa­ci­je Be­o­gra­da. Po­sto­je tri ver­zi­je ko­je se mo­gu ču­ti ka­da je reč o sim­bo­li­ci spo­me­ni­ka.

Pre­ma pr­voj, jed­no kri­lo spo­me­ni­ka pred­sta­vlja Se­far­de, a dru­go Aške­na­ze. Pro­stor iz­me­đu njih sim­bo­li­še Moj­si­je­vo raz­dva­ja­nje mo­ra i vo­đe­nje na­ro­da pre­ma slo­bo­di. Tu slo­bo­du sim­bo­li­še me­no­ra, sveć­njak ko­ji je u ovom spo­me­ni­ku ošte­ćen ka­ko bi se pri­ka­za­lo stra­da­nje je­vrej­skog na­ro­da. Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, spo­me­nik pred­sta­vlja ta­bli­ce sa za­po­ve­sti­ma ko­je je Moj­si­je do­bio od Bo­ga, i tre­ća je da se na jed­nom kri­lu na­la­ze ša­ke ko­je sim­bo­li­šu ple­me Ko­e­na, a na dru­gom bo­kal ko­ji je sim­bol Le­vi­ja. 

U sklo­pu spo­me­ni­ka na­la­zi se i spo­men-ko­stur­ni­ca u ko­ju su po­lo­že­ni osta­ci 197 je­vrej­skih žr­ta­va fa­ši­zma.

– Na ovom me­stu na­la­zi se i ur­na Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća, ko­ja je iz Be­ča u Be­o­grad pre­ne­ta 2011. go­di­ne. Nje­go­va po­sled­nja že­lja je bi­la, iako ni­je bio Je­vre­jin, da mu se po­smrt­ni osta­ci na­la­ze na Se­fard­skom gro­blju, što je na­ša za­jed­ni­ca i odo­bri­la. Kraj nje­go­ve je i ur­na nje­go­ve su­pru­ge – ka­že Grin­vald.

U jed­nom de­lu gro­blja po­dig­nut je Spo­me­nik kla­dov­skom tran­spor­tu u spo­men na Je­vre­je ko­ji su 1939. go­di­ne be­že­ći od na­ci­zma kre­nu­li ka Sve­toj ze­mlji. Za­u­sta­vlje­ni su na gra­ni­ci Ru­mu­ni­je i vra­će­ni u Sr­bi­ju. U Kla­do­vu su pro­ve­li ne­ko­li­ko me­se­ci, a po­tom su pre­ba­če­ni u Ša­bac. Naj­ve­ći deo mu­ška­ra­ca je 1941. go­di­ne po­sle oku­pa­ci­je ze­mlje po­bi­jen u Za­sa­vi­ci kod Šap­ca. Že­ne i de­ca su po ja­koj zi­mi 1942. go­di­ne na­te­ra­ne da pe­ške kre­nu ka Be­o­gra­du. Pre­ži­ve­le su je­dva sti­gle do lo­go­ra na Saj­mi­štu gde su umo­re­ne u ka­mi­o­nu sa ga­som.

Spo­me­nik je po­di­gla Je­vrej­ska op­šti­na iz Be­ča, pre­ma pro­jek­tu ar­hi­tek­te An­dri­je Me­šu­la­ma po­sle pre­no­sa 800 žr­ta­va oba­vlje­nog 1959. go­di­ne.

Pr­vo se­fard­sko gro­blje po­dig­nu­to je 1888. go­di­ne u Dal­ma­tin­skoj uli­ci, ali je 1925. go­di­ne pre­se­lje­no na da­na­šnju adre­su. Na tom me­stu pre gro­blja na­la­zio se plac ša­bač­kog tr­gov­ca Đor­đa Kur­to­vi­ća ko­ji je on pro­dao je­vrej­skoj za­jed­ni­ci. Gro­blje sa­da ob­u­hva­ta 12.748 kva­drat­nih me­ta­ra i na nje­mu se na­la­zi oko 4.000 nad­grob­nih spo­me­ni­ka.  

Hu­go Bu­li do­neo pr­vu fud­bal­sku lop­tu u Sr­bi­ju

S de­sne stra­ne bo­ro­ve ale­je na­la­zi se grob­ni­ca ču­ve­ne po­ro­di­ce Bu­li. Hu­go Isak Bu­li do­neo je pr­vu fud­bal­sku, ko­žnu lop­tu u Sr­bi­ju kao su­ve­nir sa stu­di­ja u Ber­li­nu i uče­stvo­vao je u osni­va­nju pr­vog lop­tač­kog dru­štva kod nas. Stra­dao je u du­še­gup­ci i iz­ba­čen iz nje ta­ko da mu se grob ne zna. Bio je sin ču­ve­nog tr­gov­ca, pred­sed­ni­ka je­vrej­ske op­šti­ne i na­rod­nog po­sla­ni­ka Edi­di­ja Bu­li­ja. U ovoj grob­ni­ci po­či­va i Ben­ci­on Bu­li, ban­kar, dr Da­vid Bu­li, Mer­ku­ša Bu­li, pred­sed­ni­ca je­vrej­skog žen­skog dru­štva… Pla­ni­ra­no je da grob­ni­ca ove go­di­ne bu­de ob­no­vlje­na.