Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jor­dan­sko čvo­ri­šte bli­sko­i­stoč­nih pre­vi­ra­nja

Pro­te­sti ko­ji su do­ve­li do ostav­ke pre­mi­je­ra po­ve­za­ni su sa me­ra­ma šted­nje, ali i s od­ble­sci­ma „arap­skog pro­le­ća”, mi­grant­skom kri­zom i pa­le­stin­skim pi­ta­njem
Протести у Јордану (Фото АП)

Me­re šted­nje za­ve­de­ne po­sle spo­ra­zu­ma s Me­đu­na­rod­nim mo­ne­tar­nim fon­dom dovele su do ma­sov­nih pro­te­sta i dr­ma­nja vla­de u Jor­da­nu. Kri­za u ha­še­mit­skoj kra­lje­vi­ni ima i uzro­ke du­blje od dra­stič­nog po­ve­ća­nja po­re­za i dru­gih na­me­ta za pu­nje­nje dr­žav­nog bu­dže­ta. Kao što je u ra­znim na­vra­ti­ma ova na­iz­gled skraj­nu­ta arap­ska ze­mlja bi­la va­žan sa­ve­znik iz dru­gog pla­na za mno­ge ve­će igra­če, pre­ko Jor­da­na se sa­da, pre­te­ći da mu skr­še le­đa i ko­le­na, pre­la­ma­ju mno­gi zna­čaj­ni pro­ce­si. Na de­lu u jor­dan­skim pre­vi­ra­nji­ma su: od­ble­sci „arap­skog pro­le­ća“, po­sle­di­ce irač­ke in­va­zi­je i si­rij­skog ra­ta, pre sve­ga raz­li­va­nje iz­be­gli­ca re­gi­o­nom, te pa­le­stin­sko pi­ta­nje i sa­u­dij­sko pre­stro­ja­va­nje.

De­mon­stra­ci­je su u Jor­da­nu po­če­le u ja­nu­a­ru, da bi pro­te­kle ne­de­lje, po­što vla­da ni­je pre­sta­ja­la da uvo­di no­ve na­me­te i po­di­že ce­ne još vi­še pro­iz­vo­da, na uli­ca­ma gra­do­va ši­rom ove ma­le ze­mlje oku­pi­le de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di. Jor­dan­ci­ma se ni­je svi­de­la ide­ja da oni od­mah iz­ve­sno po­sta­nu još si­ro­ma­šni­ji da bi se dr­ža­va, ko­ju op­tu­žu­ju da žmu­re­njem na raz­ma­ha­nu ko­rup­ci­ju pu­šta no­vac da oti­če niz cr­nu ru­pu, ubu­du­će even­tu­al­no iz­vu­kla iz eko­nom­skih mu­ka. 

Vla­sti­ma se mo­ra pri­zna­ti da su, pre ne­go po­sku­plje­nji­ma, iz kri­ze na­sto­ja­le da se iz­vu­ku po­mo­ću stra­nog nov­ca, ali se s tim mo­ra­lo pre­sta­ti kad je jav­ni dug u sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na sko­čio za dva­de­se­tak od­sto, na 95 pro­ce­na­ta BDP-a, bez po­bolj­ša­nja op­šteg sta­nja jor­dan­skih fi­nan­si­ja i uz rast ne­za­po­sle­no­sti na oko 18 od­sto. Ostav­ši bez znat­nog de­la stra­ne po­mo­ći, zva­nič­ni Aman, jed­na od arap­skih pre­sto­ni­ca naj­sku­pljih za ži­vot, us­peo je do­bi­ti za­jam od MMF-a, ali je ovaj po­ve­ri­lac zah­te­vao ra­ci­o­na­li­za­ci­ju dr­žav­ne ka­se, ko­ju je Jor­dan po­čeo do­vo­di­ti u red onim što je pod­bu­ni­lo gra­đa­ne: se­ri­jom sve te­žih uda­ra na nji­hov džep. Sta­nje bi bi­lo lak­še da Jor­dan ne iz­dr­ža­va mno­štvo iz­be­gli­ca iz Si­ri­je. Uz sve one ko­ji su iz­be­gli iz Ira­ka i s dru­gih bli­sko­i­stoč­nih rat­nih i tru­snih pod­ruč­ja, ra­ču­na se da su oko če­tvr­ti­ne tre­nut­nih sta­nov­ni­ka Jor­da­na, pre­ma ne­kim ra­ču­ni­ca­ma i vi­še od to­ga, za­pra­vo stran­ci, to jest iz­be­gli­ce. Jor­dan ima tu ne­sre­ću da su ga mi­mo­i­šli naf­ta i osta­li re­sur­si, pa je od­u­vek bio za­vi­san od stra­ne po­mo­ći i ono­ga što su ga­star­baj­te­ri sla­li ku­ći iz imuć­ni­jih dr­ža­va re­gi­o­na. Usled pa­da ce­ne naf­te i eko­nom­ske kri­ze ko­ja je po­gu­ra­la i „arap­sko pro­le­će“, stra­nog nov­ca je sve ma­nje i Jor­dan je upao u pro­ble­me.

Pre­sta­nak iz­da­šnih upla­ta Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, po­mo­ći ko­ja se me­ri­la mi­li­jar­da­ma do­la­ra, na­ro­či­ta je ne­vo­lja za Jor­dan. I ta na­gla od­lu­ka Ku­će Sa­u­da mo­žda ima ve­ze s iz­be­gli­ca­ma, ali s oni­ma ko­ji su odav­no po­sta­li Jor­dan­ci. Ve­ći­na dr­ža­vlja­na te ze­mlje za­pra­vo su po­tom­ci iz­be­glih Pa­le­sti­na­ca, za ko­je se ve­ru­je da se ne­će slo­ži­ti s na­vod­nom po­dr­škom Sa­u­di­ja­ca ame­rič­kom pla­nu za re­še­nje pa­le­stin­skog pi­ta­nja, ko­ji bi usko­ro tre­ba­lo da bu­de obe­lo­da­njen. Oče­ku­je se da će taj pred­log bi­ti na­klo­njen Izra­e­lu i ne­po­vo­ljan po Pa­le­stin­ce, kao i da je, pre­ma ne­kim iz­ve­šta­ji­ma, jor­dan­ski kralj Ab­du­lah Dru­gi već pro­te­sto­vao zbog to­ga. Ka­zna za nje­ga, dis­tan­ci­ra­nje od nje­go­vog na­ro­da i že­lja za sa­rad­njom s Izra­e­lom, ka­ko se spe­ku­li­še, na­gna­li su Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju da ob­u­sta­vi po­moć Jor­da­nu. Me­di­ji po­put „Nju Ara­ba“, po­ve­za­ni s ka­tar­skom di­na­sti­jom, ti­me i su­prot­sta­vlje­ni Sa­u­dij­ci­ma, ina­če su oko No­ve go­di­ne pre­no­si­li gla­si­ne da je neo­če­ki­va­no pen­zi­o­ni­sa­nje dvo­ji­ce bra­će i jed­nog ro­đa­ka Ab­du­la­ha Dru­gog iz voj­ske is­hod za­ve­re u ko­joj su oni, pod­sti­ca­ni iz Ri­ja­da, sme­ra­li da svrg­nu jor­dan­skog kra­lja.

Ako ne na sa­u­dij­skom dvo­ru, Ab­du­lah Dru­gi va­ži za omi­lje­nog u ze­mlji. Ot­ka­ko je pre­u­zeo vlast 1999. go­di­ne, ni­je­dan od ve­ćih pro­te­sta i ne­mi­ra ni­je mu okr­njio auto­ri­tet, do­brim de­lom za­to što se uvek dr­žao kao da je iz­nad dnev­ne po­li­ti­ke, pre­pu­šta­ju­ći vla­di da, u do­go­vo­ru s njim, po­vla­či po­te­ze i bez pro­ble­ma sme­nju­ju­ći pre­mi­je­re kad bi se ne­ka od­lu­ka po­ka­za­la pre­vi­še ne­po­pu­lar­nom. Uz na­vod­no raz­o­bru­če­nu ko­rup­ci­ju, to je stvo­ri­lo dr­ža­vu sa­svim ne­tran­spa­rent­nu, ona­kvu ka­kva je na dru­gim me­sti­ma u arap­skom sve­tu im­plo­di­ra­la u ta­ko­zva­nom „pro­le­ću“ 2011. go­di­ne.

Ta­da je ne­za­do­volj­stvo ma­sa pot­pa­li­la eko­nom­ska kri­za u ne­po­ti­stič­kim i kli­jen­te­li­stič­kim si­ste­mi­ma či­je su vla­da­ju­će kli­ke po­sta­le ra­nji­ve na­kon što su po­da­ni­ci shva­ti­li da će, osim lič­nih slo­bo­da, iz­gle­da mo­ra­ti da se od­rek­nu i hle­ba. Lič­ni ugled Ab­du­la­ha Dru­gog, ši­ro­ko­gru­di­jeg pre­ma na­ro­du ne­go što su to ne­ki dru­gi vla­da­ri me­đu Ara­pi­ma, ra­di u nje­go­vu ko­rist, ali po osta­lim pa­ra­me­tri­ma se Jor­dan, ma­da ap­so­lut­nog po­kla­pa­nja ne­ma, opa­sno pri­bli­žio sta­nju iz 2011.

Kom­pro­mi­si sa jav­nim mnje­njem i sprem­nost na ustup­ke pret­hod­nih go­di­na su uči­ni­li mno­go za Ab­du­la­ha Dru­gog, pa je i sa­da pre­mi­jer Ha­ni el Mal­ki pod­neo ostav­ku a na nje­go­vo me­sto je do­ve­den pre­đa­šnji mi­ni­star obra­zo­va­nja Omar el Ra­zaz, ko­ji je, ja­vlja Al Dža­zi­ra, na­vod­no spre­man da pot­pi­še od­u­sta­ja­nje od naj­te­gob­ni­jih na­me­ta ko­ji su sru­ši­li nje­go­vog pret­hod­ni­ka. Ipak, pro­te­sti se na­sta­vlja­ju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Р
Нису им сметали конвоји из Сауди Арабије и Катара за Сирију. Сад им дигну трошкове па се одмах буде. Подсећају ме на неке.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.