Džemati se opiru reisovom poglavarstvu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Uspostavljeni posle ratnih godina, po gradovima i selima po BiH smešteni su paradžemati – delovi teritorije i objekti u kojima se održavaju muslimanske molitve. Tamo se izučava i tumači islam, ali ne po smernicama koje propoveda Islamska zajednica (IZ) BiH.

Islamski poglavari zatražili su pre nekoliko godina da se paradžemati objedine sa IZ BiH. No i posle isteka zadatog roka, od prvobitna 64 još uvek postoji 21 ilegalni džemat u kojima se, kako se neretko tvrdi, mahom okupljaju pobornici radikalnog islamskog učenja. Predstavnici tih džemata i sami kažu da su njihova razilaženja sa zvaničnom IZ BiH zasnovana na različitim tumačenjima islama.

Na postojanje 21 paradžemata u BiH u kojima se okupljaju pretežno sledbenici selefija, pozivajući se na podatke IZ BiH, upozorava i američki Stejt department, koji takve podatke navodi u godišnjem izveštaju za 2017. o verskim slobodama.

Upućeni u problem radikalnog islama u BiH napominju kako nisu svi paradžemati nužno i bezbednosni problem. Pojasnili su da su vehabijska naselja poput Gornje Maoče ili Dubnice i još nekih – u kojima uopšte nema paradžemata – poseban problem i bezbednosni izazov. Bezbednosni zvaničnici u BiH već neko vreme tvrde kako u BiH više nema odmetnutih naselja koja deluju kao eksteritorijalne enklave i bez pristupa policije, ali mogu čuti i analize da to ne znači da problem više ne postoji, jer nad tim naseljima, gde ne može da se uđe neprimećeno, i dalje nema nadzora.

„Dok god vehabije veru praktikuju u džamijama u skladu sa Zakonom o slobodi vere i pravnom položaju crkava i zajednica, nikakva policija ne može da reaguje”, o problemu govori Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH.

Mediji su minulih godina izveštavali i analizirali, navodeći da postoji dovoljno paradžemata, mudro rasprostranjenih po BiH, da nesmetano mogu da ispiraju mozgove, organizuju odlaske na strana ratišta i seju strah među građanima. Paradžemati deluju po kućama u mesdžidima (bogomoljama bez minareta) pod okriljem raznih udruženja.

I islamski verski poglavari primećivali su da se posredstvom tih džemata odlazilo na strana ratišta. Odakle su borci iz BiH snimali video-klipove zavidne produkcije, pozivali na džihad i pretili tražeći da se ubijaju nevernici po Balkanu. Oni koji se se bavili ovim problemom brinuli su radi toga što je IZ predugo okretala glavu od problema koji se širio. Upozoravalo se da su nova tumačenja islama uzimala maha, uporedo kako su, pisalo se, prepoznatljive brade rasle, kod sugrađana koji su svoje objekte dizali ponekad i pored samih džamija.

Mediji su u ranijem periodu posećivali džemate koji su odbili da se priključe IZ BiH. U Ošvama kod Maglaja reporteri „Avaza” su prošle godine pred zatvorenim mesdžidom zatekli crnu zastavu s natpisom na arapskom jeziku, ali nisu zatekli vođu, a niko drugi nije bio ovlašćen da razgovara.

No u Kuljanima kod Zavidovića vođa paradžemata Zijad Bjelić ispričao je novinarima suštinu misije za koju se zalaže. Nakon srdačnog pozdrava i molitve, u razgovoru vođenom u mektebu (islamska verska škola), objasnio je reporterima da će se „uvek protiviti zapadnjačkim nametima u kojima se više cene životinje nego ljudi”.  Rekao je da će se „uvek protiviti tome da dva muškarca budu zajedno”, uz pitanje da li je to ekstremno ili je ekstremno da čoveka sa bradom prozivaju teroristom. „Opasan sam jer govorim ono što je normalno?, napominje. Reporterima je ispričao i to da svakog petka predvodi džumu u svom džematu, tvrdio je da na to ima pravo, pa konstatovao da ne želi da se svrsta pod okrilje IZ BiH, jer „oni žele da mi pričamo ono što nam oni kažu”. Na pitanje da li ima oružja rekao je da nema i dodao da bi davno bio osuđen da ima i petardu.

Mediji su ranijih godina posetili i džemate koji su pristali ući pod okrilje IZ BiH, poput onog u Bočinji. Tamo su novinarima Al Džazire rekli kako su to učinili radi očuvanja jedinstva muslimana, a član džemata Enes Imamović ispričao je novinarima kako to smatra „dobitkom za Bošnjake u ovoj zemlji”. Rekao je da se ništa nije promenilo, sem što džuma namaz predvodi efendija iz Maglaja iz Islamske zajednice Maglaj. Oni koji su odbili ponudu za spajanje rekli su za Al Džaziru da su dobili nerazumnu ponudu, uz iznete zamerke na bliskim vezama Islamske zajednice s iranskim šiitima. Izrazili su spremnost za dijalog, ali ne pod, kako su rekli, ponižavajućim uslovima.

„Paradžemati imenuju sami svoga hodžu, upravljaju zadužbinama, a reis Husein Kavazović ne može da sprovodi bezbednosnu istragu, to nije njegov posao. On je zahtevao kontrolu nad poslovima i naveo 21 zajednicu nad kojom ne upravlja. Među njima ima i bezbednosno rizičnih, ali unutar same IZ BiH imamo zajednica koje su još rizičnije. U pojedinim džamijama se na molitvama šalju veoma teške poruke. Posebno eksteritorijalna džamija kralja Fahda u Sarajevu, koja je džemat, ali se tamo sprovodi kruta radikalna islamska praksa koja pripada Saudijskoj Arabiji”, tvrdi Dževad Galijašević, ekspert za bezbednost.