Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TV LICA

Novinari se nikada ne isključuju

Mislim da sam ostala na tom putu da ne preglumljujem, da ne preterujem, da nisam agresivna, da se s dužnim poštovanjem obraćam svim gledaocima. Samo se na ovakav način može izgraditi autoritet, kaže Živana Šaponja Ilić, voditeljka Vesti na TV Prva
Живана Шапоња Илић (Фото Александар Крстовић)

S njom smo prolazili kroz razne trenutke, od onih teških, stresnih, tužnih, uzbudljivih, do lepih, veselih, slavljeničkih... Godinama joj verujemo, slušajući je kako nam s puno razumevanja, ubedljivo, staloženo, jasno, ali vrlo direktno, saopštava najnovije vesti iz zemlje i inostranstva. Navikli smo na nju, kao redovnog gosta našeg doma... A, onda, posle 25 godina rada, za trenutak je nestala s malog ekrana. Ne postoji osoba koja to nije primetila. Svi su se pitali – Gde je Živana Šaponja Ilić? Ali, ona ipak nije napustila formu u kojoj se najbolje oseća i po kojoj je gledaoci prepoznaju – vesti. Nakon šestomesečnog pomaganja mlađim kolegama, iza kamera, da osmisle i oforme nove vesti na O2, nekadašnjem B92, dobija poziv da se pridruži ekipi jutarnjeg programa TV Prva. I eto je... Ponovo pred nama.

Ovoga puta gledamo je samo ujutro, s najsvežijim vestima. I svi su zadovoljni, i njeni verni gledaoci, ali i ona. Napokon, ima ustaljeno radno vreme i isto kao i suprug, poznati „TV manijak” Dragan Ilić, koji već godinama vodi jutarnji program. Iako je bilo teško navići se na ustajanje u četiri ujutro, sve drugo savršeno funkcioniše, a i njeni sinovi Danilo i Matija, napokon, znaju kada se mama vraća s posla, u šali nam priča, dok ćaskamo u jednom novobeogradskom kafiću.

Da podsetimo, Živana je počela da se bavi novinarstvom još u gimnaziji, na omladinskom radiju u Zadru, gde je živela do 1990. godine. Tada se zaljubila u mikrofon i čarobni radio, kaže, što ju je motivisalo da i posle srednje škole ostane u novinarstvu, iako je odabrala sasvim drugi fakultet, a ne žurnalistiku. Želela je da ima još jednu struku, zanat, nešto čime bi eventualno mogla da se bavi u životu. Odabrala je Ekonomski fakultet u Beogradu i diplomirala na smeru turizam i ugostiteljstvo. Nikada se nije bavila ovom oblašću, ali je imala puno benefita od stečenog znanja... Slušajući guvernere, ministre, privrednike, mnoge stvari su joj bile jasnije dok je radila vesti.

Još od 1992. godine počinje da radi na Radiju B92, gde je obavljala razne poslove – kao voditeljka, di-džej, autorka emisija (Ritam u sredu, Zavrti globus, Rok in, Začin), scenaristkinja reklama... Kada je sa radom započela i televizija B92, oprobala se u vođenju vesti, gde ostaje do kraja.

– Dvadeset pet godina sam bila deo ove medijske kuće. Kada se ta knjiga zatvorila i kada je B92 postao O2, a stvari postavljene na svoje mesto, učinilo mi se da je to to. Prošla sam sve faze... Prva je televizija s nacionalnom frekvencijom koja pruža najviše mogućnosti, i u produkcijskom, tehničkom i svakom drugom smislu. I na kojoj mogu da radim ono što volim, na najbolji način – kazuje nam naša sagovornica, koja i dalje tvrdi da se suština posla nije mnogo promenila, osim dinamike.

Ranije je radila u popodnevnim, večernjim terminima, a centralne vesti su trajale znatno duže. Jutarnji program, a samim tim i vesti moraju da prate dinamiku ustajanja, odlaska na posao, spremanja za školu... Zato se svi u timu trude da vesti budu kratke, dinamične, jezgrovite, da daju siže ključnih događaja. Smatra da su pronašli dobru formulu. Vesti ne traju duže od 15 minuta, reporteri su uvek na terenu i sve što se dešava gledaoci mogu odmah da saznaju. Najvažnije je da reakcija na određeni događaj bude brza. Ljudi danas nemaju vremena niti pažnje i kratke forme su imperativi sadašnjeg doba.

Raduje se letu i nada se da stiže jedan mirniji period za sve. Za sebe kaže da je jutarnji tip, samo što je sada malo pomerila vreme odlaska u krevet. Dan joj je sada duži i ima više vremena za prijatelje, treninge, porodicu i zajedničke trenutke. Takođe, na raspolaganju su joj i slobodni vikendi koje dugo nije imala. To je za privatni život pravi melem, kaže.

A zanimalo nas je da li i posle toliko godina postoji trema?

– Trema, ona pozitivna, pokretačka možda ne u toj meri, koliko povišeni adrenalin – priča nam. On je uvek tu, nikada ne jenjava, dok su lampice na kamerama upaljene. – Pogotovo, kada treba u trenutku da se reaguje. Uvek je prisutan povišeni nivo borbene gotovosti, što bi u vojsci rekli – šali se i dodaje:

– Nekada je jako teško isključiti se i spustiti taj nivo adrenalina u krvi, pogotovo mi je to bilo teško kada sam radila kasne večernje smene. Umela sam da budem do tri sata ujutro budna. Mislim da se novinari nikada ne isključuju.

Smatra da se čovek tokom čitavog života uči i gradi. Ono što smo pročitali i naučili vidi se i iz naše gestikulacije, načina saopštavanja vesti, poznavanja činjenica, situacije...

– Mislim da sam ostala na tom putu da ne preglumljujem, da ne preterujem, da nisam agresivna, da se s dužnim poštovanjem obraćam svim gledaocima. Samo se na ovakav način može izgraditi autoritet – vrlo je jasna Živana Šaponja Ilić.

A koliko je ljudi zaista vole i poštuju, pokazuje i to što joj stalno prilaze na ulici i pitaju je – gde je, šta radi, a često traže od nje da im objasni šta se dešava u vestima, pojasni aktuelnu situaciju. Neretko joj iznose i probleme, predlažu teme za vesti...

– Ljudi vole ličnosti s televizije, iako se informacije danas češće traže na internetu, portalima, društvenim mrežama. Televizija je i dalje ostao tradicionalni medij broj jedan u Srbiji, s velikim uticajem. Možda je to mač s dve oštrice. Ima mnogo mladih kolega koji jedva čekaju da uskoče u te cipele. Misle da su ostvarili sve u životu ako su se slikali. Ali, ne treba žuriti s tim – smatra ova voditeljka.

Tvrdi da se i dalje dešavaju nepredviđene situacije u živom programu, ali je vremenom naučila da se nosi s njima i da ih gledaoci ne primete. Ako oni to primete, to znači da su se stvari otrgle kontroli.

Živanin najlepši deo dana počinje nakon jutarnjeg mini-kolegijuma, kada se u opuštenoj atmosferi, uz kaficu, sumiraju rezultati emisije. Nakon toga sledi odmor, relaksacija i ono takozvano isključivanje. Posvećuje se svojim tinejdžerima. S nestrpljenjem je čekala kraj ovog našeg razgovora kako bi pohitala kući i saznala rezultate ispita s male mature, koju je baš tog dana pohađao mlađi sin.

Kako je živeti s dva tinejdžera?

– Uzbudljivo, turbulentno, i u mom slučaju za sada jedno lepo iskustvo. Stalni su usponi i padovi. Stariji sin završava treći razred gimnazije. Svira, ima svoj bend koji čine on, drugarica iz klupe i najbolji drugar. Ovih dana nastupiće na „Arsenal festu” u Kragujevcu, a nedavno su učestvovali i u „Bunt trok” festivalu na RTS-u.

Oni su, dalje nam priča, toliko oguglali na to da mama i tata rade u medijima i na to gledaju kao na svaki drugi posao pa im je ranije bilo neobično kada su njihovi drugari hteli da se slikaju s nama. Za sada ne pokazuju interesovanje za novinarstvo. Doduše, mlađi sin je nekada govorio da će biti sportski komentator, a sada to više ne spominje. On je više naklonjen društvenim naukama i takođe formira svoj bend. Obojica vole muziku, sport... Trenirali su svašta, ništa im nije bilo uskraćeno. Uglavnom je to trajalo sezonski. Najduže su se zadržali u fudbalu, obožavaju ovaj sport i znaju imena svih fudbalera. Prava su sportska enciklopedija...

– U ovom periodu najvažnije je ne biti navalentan, ne narušavati njihovu autonomiju. Onda se taj njihov prozor pomalo otvara i puštaju te u svoj svet. Treba biti strpljiv i ne insistirati, već sačekati da dođe taj trenutak kada ćete s njima pričati i o nekim teškim temama. Pre svega si im roditelj, ali i prijatelj jer im želiš najbolje u životu. Deca moraju da znaju da imaju podršku porodice bez obzira kakav problem da imaju. A nekada taj problem iz njihove vizure izgleda mnogo veći nego što on zaista jeste. Treba im stalno objašnjavati – brižno priča Živana Šaponja Ilić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.