Volim tople ljudske priče

Danas je prvi doktor nauka iz te oblasti u nas!

Uz njeno ime stoji „dr” i na televizijskoj špici Jutarnjeg programa.

Skromna je, ne voli to da ističe.

Tri i po godina radila je na doktorskoj tezi, nije joj bilo lako, ipak... Veliku pomoć imala je u svojim kolegama sa RTS-a i profesorima sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Tako je spojila nauku i televiziju, odnosno vrhunsku tehniku i ljubav – novinarstvo. I eto, sada može da se pohvali da je autor aplikacije koja može da se ugradi, osim na sajtu RTS-a za koji je urađena, i na drugim televizijama. Ako je, na primer, reč o programu spoljne produkcije, direktno će ih voditi do autora, ponudiće kontakt i ostale potrebne informacije.

– Bio je teško, ali se isplatilo – kaže naša sagovornica.

Gledateljka poklonila kuću

Prošla je školu za obuku mladih, polagala je audio i video test. Karijeru je počela u Beogradskom programu, gde je pratila saobraćaj i telekomunikacije. Pet godina je uređivala „Poslovno jutro” u Jutarnjem programu, razgovarala je sa ministrima, direktorima, biznismenima. Bila je urednik u Jutarnjem programu, potom u Beogradskoj hronici. Po povratku sa porodiljskog bolovanja obrela se u Jutarnjem programu. Nije šala, kaže, tri sata živog programa, defile gostiju, mnogo različitih segmenata, treba zadržati koncentraciju i dobro raspoloženje, vladati situacijom.

Sada „Jutro” uređuje sa Dušicom Tasić, Aleksandrom Tucaković, Zoranom Živadinović i Duškom Nikolićem, a urednik programa je Gordana Savić. Svi su približnih godina i gotovo dve decenije sa istim žarom rade taj posao.

A tu je i velika mreža saradnika gledalaca, s kojima su uvek „na vezi”.

– Hiljadu puta mi se desilo da dvanaest sati pripremam emisiju, završim je, a kada ujutru ustanem to što sam radila više nije aktuelno. Jednostavno u toku noći padne sneg i ništa više što je pripremljeno nije aktuelno. Radimo od pet sati, ali pošto stanujem u „krugu dvojke” dođem ranije, bacim sve to što sam radila i u hodu sa dežurnim novinarima pravim novu emisiju. Ko zna koliko puta sam morala ujutru da probudim naše dopisnike iz Niša, Kragujevca, Subotice... Desi se teška saobraćajna nesreća u toku noći ili u toku emisije, i mi ih istog časa zovemo. Srećom sada imamo savremenu opremu i možemo brzo da se uključimo sa lica mesta. Gledaocima je važno da kada ustanu čuju najnovije vesti,   saznaju kakvo je stanje na putevima. Ako su godišnji odmori šta se događa na graničnim prelazima, da li su prohodni, koliko se čeka na putu do Grčke, Crne Gore... da upoznaju život običnog čoveka, kako živi, ako je udario grad da li mu je uništio letinu.

Skoro smo imali prilog o porodici koja je jako siromašna. Molili su za socijalnu pomoć, a onda se javila žena iz Slovenije i poklonila im kuću. Pozvala je redakciju i rekla: „Ja sam poreklom iz Srbije, a godinama živim u Sloveniji. Želim da poklonim svoju kuću ovoj porodici”. Koliko god uložiš napor, istrošiš se, ali kada ti se takva stvar desi, odeš kući zadovoljan, svestan da si ispunio svoju misiju. Naš Jutarnji program gleda više od milion i po ljudi.  Apsolutno nemamo konkurenciju u Srbiji. Tu smo za sve. Za dobru priču   uvek  nađemo ekipu. Ako mi kao novinari nemamo osećaja za „običnog” čoveka, šta onda radimo?

Bez konkurencije

Podseća da svakoga dana dobijaju izvešaj RTS-ovog Centar za istraživanje gledanosti programa i agencije „Nilsen” i da nemaju konkurenciju, ali da joj više znači to što su izgradili veliko poverenje, što im redakcijski telefon neprestano zvoni i gledaoci ih stalno obaveštavaju. Kada su naši turisti ostali u Grčkoj na ulici zbog oduzimanja licence turističkoj agencije SAB travel, okrenuli su broj Beogradskog programa: „Dve noći smo proveli pod otvorenim nebom”, požalili su se. I Jutarnji program im je smesta pritekao u pomoć.

S televizijskog posla smo u ćaskanju neosetno prešli na porodicu... Mlađi sin Lazar je vukovac, priprema se za upis u srednju školu. Stariji Božidar je đak srednje vazduhoplovne škole. Suprug Milan je  završio Saobraćajni fakultet, radio je u JAT-u, a sada je zaposlen u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Odrasla je u Vrčinu i pola života provela u putovanju. Kada se udala i preselila u centar Beograda, shvatila je da je u plusu sa vremenom. Više ne gubi sate u vožnji, sve joj je nadohvat ruke pa prevoz ne koristi. Objašnjava da mnogi ne shvataju kolika je to sreća živeti u gradu.

Za sve televizijske goste ima razumevanja. Mnogi krenu u dva, tri ujutru da bi najavili svoje događaje, predstavili svoj rad. Ponekad ne stignu na vreme, a jednom su joj pristigli tek posle emisije. Bilo joj je žao kada je naša reprezentacija izgubila od Švajcarske na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji, verovala je da ćemo pobediti pa je program unapred obojila pobedničkim bojama. Sve tekstove je prepravljala. Sportski novinar Radosav – Rale Simić bio je gost u rubrici „Prelistavanje”. Pozvao je u ponoć i pitao: „Vanja, a šta misliš da ujutru ne dođem, da odložimo moje gostovanje?”. „Ne, ima da dođeš i pričaš.” Šta da radimo, to je život...

„Kuhinjski kalfa” na odmoru

Poslednjih godina Jutarnji program RTS-a vodi akciju „Kuhinjski kalfa”, rubriku je uveo Saša Barbulović, glavni i odgovorni urednik Beogradskog programa. Uspeli su da animiraju mlade ljude koji pohađaju kuvarske škole od Subotice do Preševa, pa su svakog utorka imali  njihov kulinarski recept. Kao najbolja, Turističko-ugostiteljska škola iz Kikinde bila je nedavno gost programa. Simbolično, ali podsticajno, učenici su na poklon dobili komplet knjiga Izdavačke delatnosti RTS-a.

– Ma, samo da ste videli ozarena lica tih mladih, sjajnih ljudi. „Krenuli smo autobusom u četiri sata ujutru iz Kikinde da bismo stigli”, ispričali su  –  priča  Vanja Ratković-Živanović. –„Kuhinjski kalfa” je sada na odmoru, ali se na jesen  ponovo vraća.