Nije dovoljno tri dana za gosta

Vrnjačka Banja – Predsednika vrnjačke opštine Bobana Đurovića zatičemo na banjskoj promenadi, ne u šetnji nego u ulozi „nadzornika” radova. A, tu se radi uveliko, menja se podloga na pomenutom šetalištu i duž pristupnih ulica. Posao valja završiti što pre, jer sledi obeležavanje 150 godina od početka organizovanog bavljenja turizmom u ovoj banji. Uz to, počela je i turistička sezona a posetu je za 16. juli najavio Aleksandar Vučić i logično je da prvi čovek banje pred predsednika želi sa obavljenim radovima koje i država plaća?

– Tačno je. U niz realizovanih projekata ili u onima čija je realizacija u toku novcem su pomogla razna ministarstva. Međutim, nisu tačne tvrdnje da imamo apriornu naklonost vrha države ili druge privilegije nego uz lobiranje prilažemo i dobre projekte poštujući konkursne uslove da deo novca izdvaja i lokalna samouprava. Tako smo za uređenje centralnog parka izdvojili iz opštinske kase 680.000 evra. Posle konsolidacije budžeta uz pomoć države i mi smo ulagali u putnu infrastrukturu, izgradnju kružnih saobraćajnica, šest fontana, uredili smo letnju pozornicu, staze za šetnju na Crkvenom brdu, sagradili veštački vodopad, rekonstruišemo promenadu... Tako je u poslednje četiri godine ovde uloženo oko pet miliona evra. To je moralo, jer ako nema kvalitetne infrastrukture neće doći gosti ali ni investitori...

Prodati su svi „zakatančeni” hoteli?

Prodati i nijedan bez obaveze kupca na dodatno ulaganja i podizanje kategorije na četiri i pet zvezdica. To su za nas ovde fabrike bez dimnjaka i mi, zahvaljujući novom zapošljavanju u pomenutim hotelima imamo znatno veći budžetski prihod od poreza na dohotke. Želimo da ulažemo i dalje i nije samo prazna reklama da najbolje tek sledi jer obeležavanje 150 godina od kada je ovde osnovano fundatorsko društvo kiselo-vruće vode i kada su zarad odmora i lečenja počeli da pristižu gosti smatramo samo presekom stanja. Imamo projekat za uređenje i brojne novine na obližnjoj planini Goč, u koji valja uložiti oko sto miliona dinara, jer nam je cilj da produžimo boravak gostiju u banji. Nije za gosta dovoljno tri dana koliki je sada prosek, i ove jubilarne sezone treba da ostvarimo više od milion noćenja.

Priroda vas je darovala sa sedam izvora lekovite vode. Da li gosti i dalje ponajviše dolaze zarad lečenja?

Poslednjih godina se to menja, sve je više gostiju koji ovde borave radi odmora i rekreacije. No, to ne znači da su prazniji kapaciteti specijalne bolnice „Merkur”. Naprotiv, popunjeni su sa 90 odsto na godišnjem nivou i zato je država, čiji je inače to objekat i neće se privatizovati u naredne dve, tri godine, pristala na povoljan kreditni aranžman da bi se sagradio novi hotelski blok za goste koji uz lečenje ili proveru zdravstvenog stanja traže visok nivo usluge smeštaja i ostalog a što se plaća i stotinu evra na dan. Gradnjom tog hotela, za koji će kamen temeljac 16. jula položiti predsednik Aleksandar Vučić a u čiju će gradnju biti uloženo oko četiri miliona evra, ubuduće ćemo udovoljiti i takvim zahtevima?

Vrnjačka Banja se pročula i po boravku i stvaralaštvu brojnih poznatih ličnosti iz sveta kulture, nauke, politike...?

Jeste, mnogo je Vrnjačana stvaraoca, onih koji su odavde otišli ali banju nisu zaboravili. U banju su dolazili generali, književnici slikari... Ovde su gradili vile i letnjikovce, stvarali, odmarali se... i mi se odužujemo tako što smo stavku u budžetu za kulturu tri puta uvećali. Ne samo za organizovanje poznatih događanja poput Festivala filmskog scenarija, karnevala nego i za mnogobrojne književne večeri, koncerte. Planirali smo i da obnovimo zgradu biblioteke, zamak kulture u koji ćemo smestiti stalnu muzejsku postavku koja svedoči o istoriji i zbivanjima u Vrnjačkoj Banji. Takođe, biće izdvojen novac za opremanje bioskopa, za obavljanje određenih konzervatorskih radova na skulpturama u banjskim parkovima i postavljanje novih. Već je doneta odluka da se podigne spomenik Pavlu Mavdžiću osnivaču banje, a onda slična prigodna obeležja i drugim značajnim ljudima koji su banju zadužili, poput Jovana Belimarkovića, slikara Miodraga B. Protića, pesnikinje Desanke Maksimović...