Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: FREDERIK MONDOLONI, ambasador Francuske Republike

Makron nije rekao da treba kazniti Srbiju

Predsednik Francuske će učiniti sve da izgura reforme u EU, ako uspemo, ideja o 2025. kao godini mogućeg pridruživanja Srbije je ostvariva
(Фото А. Васиљевић)

Odnosi Srbije i Francuske su odlični i baziraju se na veoma jakim vezama, učvršćenim pre tačno sto godina, savezništvom u Prvom svetskom ratu, ističe u razgovoru za „Politiku” ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondoloni. Prilikom posete našoj redakciji uoči današnjeg nacionalnog praznika ove zemlje, 14. jula, ambasador Mondoloni, koji je već pola godine u srpskoj prestonici, ocenjuje da srpsko-francuska saradnja „ima odličnu budućnost”.

– Velika satisfakcija mi je što svakodnevno uviđam da su takav stav i želja srpske vlade, ali i građana Srbije. Na političkom planu radimo da ponovo pokrenemo susrete na najvišim nivoima. Naša dva predsednika sastala su se više puta, a naročito je važan bio njihov susret u Parizu, na Samitu o klimatskim promenama. Očekujemo da će predstojeći susret predsednika Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića, 17. jula u Parizu, biti veoma značajan. Podsetio bih i da je ministar spoljnih poslova Francuske gospodin Le Drijan bio u Beogradu u aprilu i to je bila prva poseta ministra inostranih poslova posle osam godina – ističe Frederik Mondoloni.

Zašto imamo utisak da Francuska kao da stoji po strani i prepušta drugima više inicijative kad je reč o kontaktima sa Srbijom? Da li se sada nešto menja?

Verujem da je ovakav utisak lažan. Mi smo prisutni ne samo istorijski, već i trenutno, zato što je Srbija naš najvažniji partner u ovom delu Evrope. A što se tiče ekonomskog plana, mi smo nedavno potpisali veoma velike ugovore. Ja bih izdvojio dva – sa „Suez grupom”, oko obrade otpada na deponiji Vinča, kao i onaj o koncesiji beogradskog aerodroma sa „Vansijem”. Ali ne zadovoljavamo se samo postignutim, radimo i za budućnost. Organizovali smo u junu poslovni forum koji je okupio 400 preduzeća, 60 direktno iz Francuske. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić otvorila je ovaj skup. Došla je delegacija MEDEF-a, koji okuplja najveća francuska preduzeća, čiji su se predstavnici sastali sa najvišim zvaničnicima Srbije.

Kada se govori o Francuskoj, mnogi najpre pomisle na kulturne veze?

Branimo boje francuske kulture u Srbiji, jer znamo koliko je ovde cene i vole. Francuski institut je veoma aktivan, ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu i Nišu. Srbija je nedavno odlučila da se kandiduje da se priključi Međunarodnoj organizaciji frankofonije, kao pridruženi član. Mi ćemo jasno podržati ovu kandidaturu u Jerevanu u oktobru 2018, na narednom samitu, a tim povodom osnovali smo i grupu frankofonih ambasadora u Beogradu.

„Politika” već godinama redovno izveštava sa događaja u vezi sa frankofonijom...

Hvala najlepše. Srpska kandidatura je zaista veoma važna. Dosije koji je Srbija predstavila je odličan.

Ipak, ekonomska saradnja je ne manje važna. Kad govorimo o tome, u prvom planu nam je, i simbolički, metro u Beogradu?

Projekat je odlično pokrenut. To je bila jedna od najvažnijih tema prilikom posete MEDEF-a. Sada smo u fazi preliminarnih studija izvodljivosti i posle toga imaćemo studiju o izvodljivosti i o izgradnji. Naravno, vlasti i predstavnici Grada Beograda odlučiće ko će da pravi metro. Ali što se tiče Francuske, ona je veoma spremna i njena preduzeća su motivisana. Mislim da nećemo čekati deset godina na početak radova.

Osim ovih pozitivnih stvari, ima i razočaravajućih signala za srpsku javnost. Pominje se poruka predsednika Makrona da Srbiju treba kazniti zbog zalaganja za povlačenje priznanja Kosova i Metohije?

Hteo bih da mi neko pokaže trenutak kada je predsednik Makron zaista rekao da treba kazniti Srbiju zbog njenih aktivnosti. Ni u jednom trenutku tako nešto nije izjavio. Nećemo kažnjavati Srbiju, ona je naš prvi partner u ovom regionu, koji može da bude komplikovan, i smatramo je faktorom stabilnosti. Za nas su prioriteti borba protiv terorizma i radikalnog islamizma, odgovorno ponašanje što se tiče migracionih tokova, ali i borba protiv trgovine oružjem. Oko ovih tema postoji veoma intenzivna saradnja dve zemlje.

Znači li to da Francuskoj ne smeta kada neke zemlje povlače priznanje KiM?

Priznati neku zemlju je suvereno pravo jedne države. Francuska je donela odluku, koju Srbija ne podržava, da sa nekim drugim partnerima iz EU prizna Kosovo. Ne delimo lekcije. Srbija je izabrala Evropsku uniju, a mi smo tu da je podržimo. Želimo da dodatno razvijamo naše odnose, jer je u našem interesu da imamo jake veze sa najvažnijom i tradicionalno prijateljskom zemljom regiona, a nadamo se da i Srbija misli da joj je u interesu da joj Francuska pomogne na putu ka EU.

Bili smo iznenađeni i izjavom predsednika Makrona da najpre treba reformisati EU, a tek potom razgovarati o proširenju?

Predsednik Makron je to zaista izjavio u Evropskom parlamentu u Strazburu i na Samitu u Sofiji. Mislim da Srbiju to ne treba da obeshrabruje i Francuska smatra da Srbija treba da se pridruži EU. Ali ponavljam, to treba da bude izbor srpskog naroda i vlade. Predsednik republike kaže da je svetu potrebna jača Evropa. Mnoge teme to zahtevaju: trgovinska pitanja, klimatske promene, terorizam... Ako Evropa nije jaka, njen se glas neće čuti. Mi smo na stanovištu efikasnog multilateralizma. Na primer, po pitanju sistema odbrane, ili borbe protiv ilegalnih migracija, treba da se lakše dogovaramo.

Kako bi se to onda odrazilo na Srbiju?

Srbiji je u većem interesu da pripada krugu koji dobro funkcioniše. Za nas je najvažnije da se radi paralelno na dva pitanja: snaženju i proširenju EU. Što se tiče rokova, naglašavam da je predsednik Makron mlad i dinamičan. Prošle godine je stupio na dužnost i njegov cilj je da se Evropa reformiše za njegovog mandata koji traje do 2022. godine. Ne kažem da će biti lako, ali predsednik će učiniti sve da reforme izgura. Ako uspemo, ideja o 2025. kao godini mogućeg pridruživanja Srbije EU je ostvariva.

Ali ako ne izgura tu reformu, onda neće biti ništa od proširenja?

Neophodno je da se radi na obe stvari istovremeno.

Još jedna tema nas objedinjuje, a to je stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata. U Francuskoj se održavaju brojne ceremonije tim povodom, a ove godine i Srbija želi da ugosti svetske lidere, uključujući i predsednika Makrona koji bi u tom slučaju bio prvi šef francuske države posle 17 godina u poseti našoj zemlji?

Nadam se da će doći. Predsednici su više puta o tome razgovarali i predsednik Makron je rekao da će doći. To treba da se potvrdi u njegovoj agendi, ali to nikad nije lako. Postoje mnoge međunarodne obaveze, kao i neka složena pitanja, Koreja, Iran, bregzit. Mnogo posla provodi i na reformisanju sopstvene zemlje. Svakako treba na najreprezentativniji način da otvorimo renovirani Spomenik zahvalnosti Francuskoj.

Šta za vas kao Francuza znači činjenica da se spomenik obnavlja?

Kao Francuz ne samo što sam zadovoljan nego i srećan. Kao ambasador Francuske mogu da kažem da sam izuzetno ponosan. Mislim da je to spomenik koji nema ekvivalent u svetu, da tako nešto postoji u najlepšem parku u centru grada. To nije spomenik koji obeležava neki određeni događaj nego jedna generalna zahvalnost. Veoma je dirljivo, posebno rečenica: „Volimo Francusku, kao što je ona nas volela”. Obnova je projekat koji po pola finansiraju Francuska i Srbija. Posao je odlično urađen, spomenik će biti spreman za otvaranje od septembra.Antrfile

Restaurirati i spomenik – i naše prijateljstvo

Kakve još svečanosti su u planu za jesen, povodom stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata?

Prevešće se i knjiga memoara Franše d’Eperea. Filmski karavan sa tematikom Prvog svetskog rata, koji organizuje Francuski institut, kružiće po celoj Srbiji. U septembru ćemo ponovo predstaviti konkretne programe za obeležavanje jubileja. Organizovaćemo izložbu koja obuhvata svedočanstva prikupljena u Srbiji. Ideja je da krene sa juga zemlje i da prati put oslobodilačke vojske, a da se završi prijemom 1. novembra u Beogradu, jednim od veoma retkih gradova koji je bio odlikovan Legijom časti. A kada vidim spomenik znam da treba obeležiti prošlost, ali i zajedno raditi na budućnosti. Setim se da je na spomeniku jedan bareljef koji pokazuje vojsku, a drugi studente koji su došli da uče i školuju se u Francuskoj. Na isti način govorim sebi da treba da radimo na tome da se restaurira prijateljstvo i da kada radimo zajedno možemo zaista da uradimo mnogo lepog.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан.Р.Тошић
Uvaženi gospodine Frederik, Shvatam da niko ne može da zaustavi diplomatski život, ali odnosi Francuske i Srbije su zaustavljeni bombardovanjem Srbije 1999.godine.!To je stvarnost. Bombardovali ste izmucenu Srbiju nakon 10 godina rigoroznih cankcija I to u srcu evrope. Državu koja nije zalecila demografski biće ni nakon prvog ni nakon drugog svetskog rata. Biblioteka na Kosančića Vencu jeste zgariste odnosa Srbije sa Francuskom i Nemačkom i Britanijom. To što ste Vi kao predstavnik vaše države uradili u Srbiji briše sve što ste imali u prošlosti sa Srbijom. Mogu Vam samo dati savet da svake godine od marta do juna, odete na grobove nevinih žrtava i da se pomolite nad grobovima srba koji su izgubili živote u jednom nezapamcenom ratu NATO alijanse protiv Srbije. Iditi ne radi Srba već radi Vas samih.
Првослав
Французи пријатељи, никад нису били нити ће бити. Да сада не набрајамо њихова недела, они би нас сатли да не постојимо, а за шиптаре би д*пе дали!
sima
sa tom vasom revolucijom nisu rodjene slobode i pravda vec je rodjen (iskljucivo i samo) POPULIZAM.
ivan trifunovic
Dosadno je slusati ove diplomatske eufemizme. Sta ce Francuska KONKRETNO da uradi za nas, kao sto je uradila 1915 kad je moj deda Ljubisa presao Albaniju i iz Bizerte poslat da zavrsi prava na Sorboni? Talk is cheap...
simon
zvanicno nije. To je stvarno istina. Ali ima ljudi koji su u njegovim krugovima i znaju da je njegovo uverenje da "Srbiju treba sasvim minimizirati a da je kaznama to najefikasnije".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.