Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ne isplati se svaka investicija

U industrijama, koje u javnosti važe za jake i prosperitne, kao što su duvanska, proizvodnja pića ili farmaceutska, efikasnost investiranja je mala
(Фото Д. Јевремовић)

Da su nam veće investicije, gde bi nam bio kraj. Ovu rečenici nebrojeno puta smo čuli što od političara što od stručnjaka. Nema joj se šta zameriti jer je direktna veza između njih i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) evidentna. Međutim, stvarnost pokazuje da investicije ne moraju uvek da daju doprinos rastu privredne aktivnosti, a to je pokazala i analiza biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), koju je uradila Svetlana Jelić.

Ovo istraživanje za period 2011–2016. godinu pokazuje da je efikasnost investicija u našu prerađivačku industriju slaba i da joj marginalni koeficijent efikasnosti investicija iznosi samo 0,11 odsto godišnje. Prevedeno to znači da se vlasniku kapitala od investicije od jednog dinara vratilo samo 11 para.

Posebno je interesantno što je u industrijama, koje u javnosti važe za jake i prosperitne, kao što su duvanska, proizvodnja pića ili farmaceutska, efikasnost investiranja mala. Odnosno, investicije vlasniku kapitala ne da ne povećavaju bruto dodatu vrednost, već prave i gubitak.

Ovaj gubitak treba samo uslovno shvatiti jer računovodstveno povećanje ili smanjenje bruto dodate vrednost nije iidentično neto dobitku ili gubitku. Tako uloženi dinar u duvanskoj industriji investitoru pravi gubitak od 32 pare godišnje, u proizvodnji pića 19 para, u proizvodnji tekstila 28 para, u proizvodnji kože i predmeta od kože 26 para, kod proizvodnje osnovnih metala taj gubitak je 36 para, kod proizvodnje nemetalnih minerala 29 para, u proizvodnji računara  gubitak je 18 para.

Za slabu efikasnost investicija po granama postoji i objašnjenje. Za duvansku industriju to je što su ovi proizvodi, zbog poreske politike, iz godine u godinu sve skuplji, što im smanjuje tražnju. Slabija tražnja poslednjih godina je nesumnjivo uticala i na pad potrošnje pića. Poznato je i da proizvođačima osnovnih tekstilnih tkanina, kao ni kožarima, ne ide dobro, dok je kolegama iz branše koji proizvode gotove odevne proizvode bolje, jer je u njihovom slučaju povrat investicija 47 para godišnje na uloženi dinar.

Za nizak povrat investicija u proizvodnji osnovnih metala objašnjenje je da je građevinarstvo bilo u stagnaciji, jer se u ovom slučaju radi o inputima za tu industriju, dok je za proizvodnju nemetalnih minerala objašnjenje to što je u pomenutom periodu američki investitor otišao iz „Železare Smederevo”. Sad se situacija verovatno promenila nabolje. U proizvodnji računara slab je povrat investicija jer se radi o hardveru, znači o opremi čija je proizvodnja kod nas mala, dok je kod softvera situacija sasvim drugačija.

– Poseban izazov za kreatore ekonomske politike predstavljaju delatnosti u kojima efikasnost investicija beleži negativan predznak, odnosno gde se uložena sredstva ne vraćaju kroz priraštaj dodate vrednosti, već, naprotiv, utiču na njeno umanjenje. To su: proizvodnja računara, tekstilna, farmaceutska, duvanska, kožarska i metalska industrija. Potencijalni faktori koji su uticali na umanjenje efikasnosti investicija u ovim delatnostima su: tranzicione promene, velika finansijska kriza 2009. godine i, u krajnjoj liniji, pogrešne odluke, promašene investicije i neracionalno trošenje izvan ekonomskih kriterijuma i stvarnih potreba – navodi Jelić.

Poseban izazov predstavlja što je prehrambena industrija pri dnu liste po efikasnosti investiranja, koeficijent je 0,02, što znači da se na uloženi dinar vraćaju tek dve pare godišnje, a ona ima veliko učešće u prerađivačkoj industriji od 21,8 odsto. Takođe je interesantno da farmaceutska industrija ima veoma nisku efikasnost investiranja od takođe svega dve pare na uloženi dinara.

Svetlana Jelić navodi da je farmaceutska industrija u procesu tranzicije izgubila svoje mesto u međunarodnoj podeli rada i njeno ponovno pokretanje zahteva izuzetne napore. S druge strane, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda značajno je unapredila efikasnost investiranja i kod njih je povrat 47 para na uloženi dinar.

Automobilska industrija je, kao rezultat „Fijatovog” ulaganja u postkriznom periodu, unapredila investicionu efikasnost i kod njih je povrat investicija 19 para na uloženi dinar.

 

Proizvodni efekti uloženog kapitala najveći su: u oblastima popravka i montaža mašina i opreme, ostale prerađivačke delatnosti i proizvodnja metalnih proizvoda i kreće se od 40 do 53 pare na uloženi dinar.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
У капиталистичком свету пословни свет се бави различитим пословима и улаже у различите послове. Не може сваки посао да доноси екстра профит. Замислимо када би пословни људи масовно почели да улажу у послове који су неком донели екстра профит. За час би била хиперпродукција и сви би заједно пропали. Зато се улаже у различите послове, а што је најважније у сваком послу јесте да нема губитка, наравно што већа зарада то је за власнике капитала боље, али то се не може постићи увек.Зато и влада огорчена борба конкуренције. У неким областима важе Дарвинови закони борбе за опстанак у природи. Како у природи јачи гутају слабије тако и у економији јачи узрокују банкроте слабијих.
Леон Давидович
@ Миливоје Радаковић Екстрапрофит је посебна зарада, односно вишак зараде који се оствати изнад просечног профита.
Миливоје Радаковић
По чему се "екстра профит" разликује од обичног профита, Лафе? Умете ли да објасните?
Ivan
Mаргинални коефицијент ефикасности инвестиција износи само 0,11 одсто годишње.... - Преведено то значи да се власнику капитала од инвестиције од једног динара вратило само 11 пара. Ово би било изузетно добро да је и логично. Није добрар закључак. Односно лоше изведена аналогија. Од уложеног једног динара враћа му се о,о1 пара. Што је нормална ствар дестимулативно и неодрживо.
gile
Ne znam sta ovde uspeva ,osim stranih firmi koje minimalno placaju radnike. A za mene ovi sto invetiraju (mislim na ljude iz nase zemlje),oni su zrtve propagande o nekim "malim i srednjim preduzecima". Po meni je to vazilo za neke zemlje koje su se medju prvima uhvatile u kostac sa kapitalizmom. Sada je prosao voz.
Борис
Шта је Леон погријешио?
Леон Давидович
To je ako se gleda da je svrha svih investicija samo profit i ništa više. Zato je socijalistička privreda za nerazvijene zemlje bila prednost. Nije se za svako preduzeće morao gledati samo profit već opšti društveni interes, a to je na primer zapošljavanje radne snage, što je direktno utucalo na opstanak stanovništva na nekom prostoru itd. Zato se zemlje u tranziciji gde je svrha svih aktivnosti ko će više novca da pokupi, ne snalaze u ekonomiji i propadaju, ejonomski, demografski, moralno.
Зоран Маторац
А шта је правилна идеја и размишљање, господине Хајек?
F. Hajek
Koliko pogrešnih ideja i razmišljanja u jednom komentaru...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.