Zidanje evropske tvrđave

Komesarka pravosudnog resora EU ukazala je tim povodom na Poljsku, protiv koje je EU pokrenula postupak zbog nepoštovanja ugovornih obaveza kao članice evropske zajednice: „Nezavisno pravosuđe je pod sve većim političkim pritiskom, ali isto važi u još većoj meri za pokušaje pojedinih vlada da nametnu radikalne aršine u odnosu prema migrantima i ignorišu odredbe Ženevske konvencije o izbeglicama.”

Žaoka drugog dela kritike Jurove upućena je domaćinu ministarskog sastanka, Austriji, koja je u dogovoru sa Italijom i Nemačkom (odnosno sa njenim bavarskim ministrom unutrašnjih poslova Zehoferom) osnovala trojnu „Osovinu voljnih” za sprečavanje imigracije izbeglica u EU, odnosno za njihovo vraćanje u matične države, ili za zadržavanje u sabirnim centrima izvan granica EU. (U međuvremenu je naziv „Osovina voljnih” preinačen u „Osovinu aktivnih”.)

U liberalnim krugovima doslovce se kritikuje diktat desničarskog trojca – populiste na čelu nemačkog resora unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, austrijskog slobodarskog ministra Herberta Kikla i italijanskog ministra i podpredsednika vlade Matea Salvinija iz ultradesničarske Lige za sever (koji je sam sebe u više navrata opisao kao „simpatizera italijanskih neofašista i prijatelja grčkog fašističkog pokreta 'Zora'”).

Trojica ministara, koje je podržao mađarski predstavnik na sastanku u Insbruku, obrazložili su da je zavođenje restriktivnih mera prema izbeglicama i podnosiocima zahteva za azil u interesu građana EU, da doprinosi suzbijanju novog talasa kriminala i da se pri tome ne krše humanitarne norme. Ipak politički potezi i reakcije ukazale su na njihovo drugačije opredeljenje koje se u njihovim vladama prećutno toleriše:

Italijanski ministar Mateo Salvini, na primer, ostao je zapamćen u italijanskoj javnosti po predlogu da se imigrantima i podnosiocima azila ne dozvoli da koriste iste vagone italijanskih železnica sa državljanima te zemlje. U međuvremenu, pokrenuo je inicijativu (koja nije prihvaćena) prebrojavanja i „katalogizacija” italijanskih Roma, što je podsetilo na staru praksu Musolinijeve diktature. Salvini je ostavio prostor za integraciju „izvesnog broja Roma”, ne bi li time sprečio EU da potražuje nazad sedam milijardi evra – budžet koji je odobren Rimu za integraciju Roma u periodu 2014–2020 godine.

Bavarski ministar Horst Zehofer ispričao je prisutnima u Insbruku svoju „rođendansku zgodu”: „Na moj 69-ti rođendan (4. jula ove godine) vraćeno je 69 izbeglica u Avganistan. To me je obradovalo, jer je prethodno takvim transportima vraćano samo po desetak osoba”.

A austrijski ministar Herbert Kikl? Njegovo ministarstvo je kao mesto za „druženje” predstavnika medija sa učesnicima sastanka izabralo lokal u Insbruku u kome su se do nedavno okupljale pristalice nacionalsocijalizma: centralna slika u sali (seljak na livadi) imala je na poleđini portret Adolfa Hitlera i po potrebi je okretana... Prošle srede, pošto je vest o tome objavio bečki „Kurir”, ministarstvo je promenilo lokal.

Inicijative trojice ministra ujedno su ukazale i na licemerje njihovih vlada: dok su ministri unutrašnjih poslova u Insbruku kovali plan restriktivnih mera protiv došljaka, na zasedanju Generalne skupštine u Njujorku su njihovi ministri spoljnih poslova stavili potpise na takozvani Pakt o migracijama. Taj, istina, neobavezujući pakt predstavlja međunarodni dokument o tretmanu i toleranciji prema izbeglicama.