Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zidanje evropske tvrđave

Trodnevnim sastankom ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU u Insbruku ukazano je na paradokse u tumačenju i pridržavanju osnovnih načela EU
Ма­тео Сал­ви­ни и Хорст Зе­хо­фер(Фото Бета/АП)

Austrija je obeležila početak šestomesečnog predsedavanja Savetom EU trodnevnim sastankom ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa. Od srede do petka ove nedelje u Insbruku, u Tirolu, raspravljalo se o prioritetima rotirajućeg predsedavanja – o nalaženju novih rešenja migracionih problema i očuvanju vladavine prava unutar EU.

Diskusije su ukazale na neslogu među članicama, ali i na paradokse u tumačenju i pridržavanju osnovnih načela EU. Ministri unutrašnjih poslova, pod pritiskom italijansko-nemačko-austrijskog desničarskog trojca, raspravljali su o zatvaranju evropskih granica –što je u suprotnosti sa načelom slobode kretanja, zacrtanom u Evropskoj povelji. Sa druge strane, ministri pravosuđa su ukazali na nedostatke poštovanja načela vladavine prava i posledice: „Austrija će se u svom mandatu (predsedavanja Savetom EU) posvetiti zadatku da povrati poverenje (javnosti) u pravnu državu i u EU”, istaknuto je u zajedničkoj izjavi austrijskog ministra pravosuđa Jozefa Mozera i češkog komesara EU za pravosuđe Vere Jurove. Dodatak: „Poverenje građana u pravnu državu naglo opada, dok se unutar državnih aparata pojedinih članica izobličava načelo vladavine prava i dovodi u pitanje njegova realizacija u praksi.

Komesarka pravosudnog resora EU ukazala je tim povodom na Poljsku, protiv koje je EU pokrenula postupak zbog nepoštovanja ugovornih obaveza kao članice evropske zajednice: „Nezavisno pravosuđe je pod sve većim političkim pritiskom, ali isto važi u još većoj meri za pokušaje pojedinih vlada da nametnu radikalne aršine u odnosu prema migrantima i ignorišu odredbe Ženevske konvencije o izbeglicama.”

Žaoka drugog dela kritike Jurove upućena je domaćinu ministarskog sastanka, Austriji, koja je u dogovoru sa Italijom i Nemačkom (odnosno sa njenim bavarskim ministrom unutrašnjih poslova Zehoferom) osnovala trojnu „Osovinu voljnih” za sprečavanje imigracije izbeglica u EU, odnosno za njihovo vraćanje u matične države, ili za zadržavanje u sabirnim centrima izvan granica EU. (U međuvremenu je naziv „Osovina voljnih” preinačen u „Osovinu aktivnih”.)

U liberalnim krugovima doslovce se kritikuje diktat desničarskog trojca – populiste na čelu nemačkog resora unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, austrijskog slobodarskog ministra Herberta Kikla i italijanskog ministra i podpredsednika vlade Matea Salvinija iz ultradesničarske Lige za sever (koji je sam sebe u više navrata opisao kao „simpatizera italijanskih neofašista i prijatelja grčkog fašističkog pokreta 'Zora'”).

Trojica ministara, koje je podržao mađarski predstavnik na sastanku u Insbruku, obrazložili su da je zavođenje restriktivnih mera prema izbeglicama i podnosiocima zahteva za azil u interesu građana EU, da doprinosi suzbijanju novog talasa kriminala i da se pri tome ne krše humanitarne norme. Ipak politički potezi i reakcije ukazale su na njihovo drugačije opredeljenje koje se u njihovim vladama prećutno toleriše:

Italijanski ministar Mateo Salvini, na primer, ostao je zapamćen u italijanskoj javnosti po predlogu da se imigrantima i podnosiocima azila ne dozvoli da koriste iste vagone italijanskih železnica sa državljanima te zemlje. U međuvremenu, pokrenuo je inicijativu (koja nije prihvaćena) prebrojavanja i „katalogizacija” italijanskih Roma, što je podsetilo na staru praksu Musolinijeve diktature. Salvini je ostavio prostor za integraciju „izvesnog broja Roma”, ne bi li time sprečio EU da potražuje nazad sedam milijardi evra – budžet koji je odobren Rimu za integraciju Roma u periodu 2014–2020 godine.

Bavarski ministar Horst Zehofer ispričao je prisutnima u Insbruku svoju „rođendansku zgodu”: „Na moj 69-ti rođendan (4. jula ove godine) vraćeno je 69 izbeglica u Avganistan. To me je obradovalo, jer je prethodno takvim transportima vraćano samo po desetak osoba”.

A austrijski ministar Herbert Kikl? Njegovo ministarstvo je kao mesto za „druženje” predstavnika medija sa učesnicima sastanka izabralo lokal u Insbruku u kome su se do nedavno okupljale pristalice nacionalsocijalizma: centralna slika u sali (seljak na livadi) imala je na poleđini portret Adolfa Hitlera i po potrebi je okretana... Prošle srede, pošto je vest o tome objavio bečki „Kurir”, ministarstvo je promenilo lokal.

Inicijative trojice ministra ujedno su ukazale i na licemerje njihovih vlada: dok su ministri unutrašnjih poslova u Insbruku kovali plan restriktivnih mera protiv došljaka, na zasedanju Generalne skupštine u Njujorku su njihovi ministri spoljnih poslova stavili potpise na takozvani Pakt o migracijama. Taj, istina, neobavezujući pakt predstavlja međunarodni dokument o tretmanu i toleranciji prema izbeglicama.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Janko
Bravooo..napokon da Evropa ostane tvrđava lepote ispunjena čistotom u umetnosti...kulturi..napredlu..razvoju civilizacije hrisćanstva...sportu...budućnosti...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.