Rade Šerbedžija ponovo u Subotici

Subotica – Na Letnjoj pozornici na Paliću u nedelju uveče Radetu Šerbedžiji uručena je nagrada „Aleksandar Lifka“ za veliki doprinos evropskoj kinematografiji. Direktor Festivala Radoslav Zelenović statuetu je predao 35. dobitniku ove nagrade, a preuzimajući je Šerbedžija je zamolio publiku da čuva ovaj Festival kao što je svojevremeno čuvala KPGT, Ljubišu Ristića i sve njih.

Povratak Radeta Šerbedžije na Palić bio je dirljiv i ispunjen emocijama. Publici na Letnjoj pozornici obratio se sa „Dragi moji sugrađani!“, a koliko su se Subotičani zaželeli susreta sa velikim glumcem govori i da su ulaznice za njegov kasnovečernji koncert u pozorišnoj sali „Jadran“ bile rasprodate istog dana kad su puštene u prodaju. Posle tri decenije, Rade Šerbedžija ponovo je bio na sceni koju koristi subotičko Narodno pozorište.

Svega nekoliko desetina metara od Velike terase na kojoj se sreo sa novinarima i Letnje pozornice, pre nešto više od tri decenije, u parku na Paliću, Rade Šerbedžija se sa dna Zida smrti, konstruisanog posebno za tu priliku, obraćao bogovima kao Tit Andronik u Šekspirovoj tragediji. Publika ga je gledala visoko sedeći iznad drame koja se dešavala pred njima, prisustvujući pozorišnom prazniku koji će generacijama subotičke pozorišne publike postaviti nove kriterijume u shvatanju i vrednovanju teatra. Bio je to prvi Šekspir fest koji je organizovao Ljubiša Ristić, tada kao upravnik Narodnog pozorišta u Subotici, a Šerbedžija nastavio da igra u predstavama na Paliću, Sinagogi, pa i na sceni „Jadrana“, gde je sada ponovo nastupio.

„Posebno sam uzbuđen što sedim na ovoj terasi i gledam ovo jezero, za mene je Subotica stvarno najznačajniji grad. Kada to kažem imam dva velika razloga: u njemu sam, čini mi se, kao čovek koji se bavi umetnošću, dosegao nekakav vrhunac u sazrevanju glumačke ličnosti i bio deo jednog božanstvenog teatra koji se odvijao u ovom gradu. To nije zasluga samo Ljubiše Ristića, koji je genijalan režiser, niti svih nas koji smo ga sledili, to je zasluga i ovoga grada. Ta publika je bila fantastična, bila je deo tog pokreta, deo stvaranja neke nove energije, to nije bio samo teatar, već su se održavali i rokenrol koncerti. Tu, u ovoj pitomoj prirodi bila je neka posebna energija. I to je bio za mene najznačajniji period bavljenja umetnošću“, rekao je Šerbedžija. Otkrio je i detalj iz privatnog života: ovde je upoznao suprugu Lenku Udovički, koja je tada došla u subotički teatar da režira Brehtovu „Operu za tri groša“.

Iako je iza njega tada već bio niz filmova koje je snimao sa domaćim rediteljima, posebno tu izdvaja Živojina Pavlovića, Rade Šerbedžija Suboticu je napustio kao pozorišni glumac, a sada joj se vratio kao svetski poznat filmski glumac.

„Igrao sam različite karaktere, ali to je neka vrsta mog teatarskog iskustva, jer zanatski prevashodno pripadam teatru, a sve što pripada filmu je ono kako me je majka rodila. To je ono što kamera otkrije. Nije ni važna onda gluma, ako si dovoljno inteligentan ili imaš dovoljno zanimljiv privatan život. U filmu je važno ko si ti privatno“, rekao je Šerbedžija.

Sa Radetom Šerbedžijom, organizatori Festivala uveli su i jednu novinu i pozvali ga da se potpiše na drvenoj bioskopskoj stolici, donetoj možda upravo iz sale „Jadrana“ koji je nekada bio bioskop, a svojevremeno ga je Ljubiša Ristić pretvorio u pozorište.