Bio je haos, a onda je došao…

U hrvatskom fudbalu je bio haos, a onda je došao Dalić. Potcenjivan kao trener. U engleskom fudbalu je bio haos, a onda je došao Sautgejt. Potcenjivan kao trener. U ruskom fudbalu je bio haos, a onda je došao Čerčesov. Potcenjivan kao trener.

Tako može da se kaže i govorilo se za svaku reprezentaciju koja je učestvovala na Svetskom prvenstvu u Rusiji i njenog selektora. Da su bili dobri dokaz je što je baš njihova ekipa prošla kvalifikacije (to nije morao samo domaćin). Ali, kako je koja otpadala tako se zaboravljalo i na nju i na onoga ko ju je vodio.

Na kraju jedan jedini sija više nego svi ostali zajedno. To je selektor novog svetskog prvaka Didije Dešan. I sada je sve što je uradio, a i ono što nije uradio, genijalno. „Sovjetski sport” u naslovu ističe: „Ovu titulu je osvojio Dešan. Izvukao je pravilne pouke posle poraza na Evropskom prvenstvu”. Daleko od toga da je on jedini list na svetu koji tako komentariše ishod Svetskog prvenstva u Rusiji. Doduše, „loptu im je dodao” sam sam francuski selektor.

Na pres-konferenciji uoči finala „on sam je nedvosmisleno aludirao na to da je mnogo naučio od izgubljenog finala protiv Portugalije na Evropskom prvenstvu Francuskoj 2016. i da je taktiku za Svetsko prvenstvo spremao na osnovu analize tog poraza od pre dve godine. Tada je Francuska pokušavala da igra s pozicije sile, da kontroliše loptu i nastojala da slomi odbranu suparnika svojoj sopstvenom napadačkom moći”.

Moskovski list je lepo primio Dešanov „centaršut”, posle čega sam nastavlja akciju ovako: „Na ovom turniru Dešanova ekipa pravi rezultat koristeći greške protivnika. Francuzi prepuštaju loptu, čvrsto drže vođe protivničke ekipe, a sami daju golove ili iz slobodnih udaraca i kornera, ili posle brzih protivnapada koristeći najbolje osobine svoje napadačke grupe”.

I, da ne bude zabune, komentator „Sovjetskog sporta” zaključuje: „Analitička grupa Didijea Dešana je proučila svakog suparnika do poslednjeg šrafa, našla slabe strane i pomogla ekipi da igra na to. Ova pobeda reprezentacije Francuske je toržestvo pragmatizma i racionalnog pristupa igri. Nekome to možda neće da se dopadne, ali parola „titule osvaja odbrana” biće uvek aktuelna. Bravo, Didije Dešane!”

Ispada da je „Dešanova analitička ekipa” sve predvidela. Možda i autogol Mandžukića i Perišićev penal. Da je Hrvatska pobedila hvalospevi bi bili upućeni njenom selektoru. Kad se pobedi uvek se nađu razlozi za dizanje u nebesa, a kad se izgubi za spuštanje na zemlju. Ko gubi ima pravo da se ljuti. A Hrvati se ljute na sudiju. „Sportske novosti” su iskoristile navodnu izjavu prvog francuskog cara:

„U jednom času misliš kako se Napoleon prilično zeznuo kada je rekao da mu treba 100 hiljada Hrvata, jer prvih pola sata s tribine Lunjžikija bilo je očito da ih je, zapravo, dovoljno 22, u drugome posmatraš kako izgledaš sjajno, a gubiš san. Ovo je bila naša utakmica. A onda, onda je neko odlučio da će priča biti drugačije pričana. Faul kojeg nije bilo, ofsajd koji niko nije dosudio i autogol čoveka koji bi se pojeo na terenu. Sve, sve odjednom.”

Uzgred, faul je bio, ofsajda nije bilo, a Perišić je udario loptu šakom. Autor sugeriše: „Probajte da skočite i gledajte gde vam lete ruke. U malom trenutku, deliću sekunda. Možete li da reagujete i sklonite ih? Sumnjam. Igrate li namerno? Sumnjam još i više...” Ipak, priznaje da je možda subjektivan. I jeste.

Nastavlja: „Znali smo da ćemo da im otvorimo koridore, jer smo krenuli „va bank”, znali smo da ćemo katkad da patimo, ali bili smo do srži uvereni da ćemo svejedno sve da preokrenemo. Jer ova Francuska nije bolja od nas. Štaviše... Uglavnom, Pogba – bam, Subašić ne vidi. I potop, prva prava crna rupa, očekivana, koja je trajala desetak, petnaestak minuta, koja nas je bacila u bezdan. Mbape još jednom. Za kraj.”

I onda ono što boli. Pogled na „suparnike”, koji su u ulozi u kojoj su Hrvati želeli da vide sebe: „Francuski novinari se naslađuju, besprizorno i nepristojno, hrvatskima glave uranjuju u laptopove. Od nemoći.”

Hrvatski selektor Zlatko Dalić je izneo zanimljivo mišljenje o primeni pravila igre:

– U finalu svetskog prvenstva takvi penali se ne dosuđuju.

Hrvati su kao dokazni materijal protiv sudije naveli da se s njima slažu i Englez Širer, Italijan Ravaneli... Za najboljeg igrača Svetskog prvenstva je proglašen Luka Modrić. Verovatno zato što je kapiten svetskog vicešampiona, samim tim i glavni u tom timu.

Mada, da Hrvatska nije imala više sreće od Danaca na penale on bi bio glavni krivac (posle njegovog udarca s bele tačke kad su igrani produžeci Šmajhel je uhvatio „živu loptu”), a protiv Rusa je imao sreću (Akinfejev je dokačio loptu, ali se ona od stative odbila u mrežu na suprotnoj strani). A Ivan Rakitić, koji je na obe utakmice poslednji pucao penal kao da su mu nervi od čelika, i u igri obavio isti posao kao i Modrić, ostao je, što se kaže, pod itd.

– Bili smo bolji tim. Ali, ne pobeđuje uvek bolji tim. Drugi gol je bio ključan. Bili smo iznenađeni što je sudija koristio VAR, – čudom se čudio dobitnik Zlatne lopte na Svetskom prvenstvu što je Argentinac Pitana učinio sve što postoji da se dođe do istine šta je uradio Perišić pred svojim golom.

Hrvatima i ne mora da se veruje da su bolji tim od Francuza. Ali i sam Dešan priznaje da novi svetski prvak nije na najvišem nivou:

– Mi smo svetski prvaci, dakle, uradili smo nešto bolje nego drugi. Imali smo nedostatke, ali visok kvalitet igre i jaka psihologija su za nas bili odlučujući na ovom šampionatu. Ima ekipa koje su na višem nivou, ali nisu imale ovo.

Bio je to odgovor na pitanje kako će njegova ekipa da utiče na budućnost pošto svetski šampion ostavlja nasleđe, menja taktiku, dodaje zvezde u sazvežđe...

A stare zvezde su prestale da sijaju na ovom šampionatu. Pali su, verovatno zakratko, u zaborav Mesi, Neimar, Kristijano Ronaldo... Ovaj poslednji se, doduše, spominje, ali ne zbog igara, nego zbog prelaska iz Reala u Juventus.

Nema trenutno velike reprezentacije, koja je neprikosnovena kao što je to doskora bila Španija, ranije Brazil, ona Francuska u kojoj je igrao Dešan i da ne idemo u dalju prošlost.

Ima igrača, koji mogu da obogate svetski fudbal. Ali, oni još nemaju takvu marketinšku pomoć kao što su imali Bekam, pa onda Mesi i Ronaldo, koji nisu zablistali ni na svom četvrtom svetskom prvenstvu.

A i Fifa neće da lansira nekog bez „pedigrea”. Šampion Francuska je dobila najboljeg mladog igrača (Mbape), vicešampion Hrvatska najboljeg igrača (što su Grizman i Azar manje obeležili šampionat od Modrića), trećeplasirana Belgija najboljeg golmana (valjda je prednost Kurtoe što je njegova ona stigla dalje od Šmajhelove Danske)...

Sampaoli deveti selektor koji je dobio otkaz

Argentinski stručnjak Horhe Sampaoli nije više selektor reprezentacije te zemlje, saopštio je Fudbalski savez Argentine. Sampaoli je smenjen zbog loših partija na Mundijalu u Rusiji, gde je Argentina teškom mukom došla do osmine finala, a potom izgubila od kasnijeg prvaka Francuske 4:3. Prethodno, u grupnoj fazi „gaučosi” su remizirali sa Islandom (1:1), izgubili od Hrvatske (3:0), a onda u finišu pobedili Nigeriju (2:1) za prolaz dalje.

Sampaoli je selektor Argentine bio 14 meseci i u tom periodu pravio je iznenađujuće taktičke odluke, ali i čudan izbor igrača za Svetsko prvenstvo.

Argentina je čak deveta selekcija koja je ostala bez selektora u kratkom roku, posle Egipta (Ektor Kuper), Poljske (Adam Navalka), Perua (Antonio Gareka), Kostarike (Oskar Ramirez), Australije (Bert van Marvajk), Španije (Fernando Jero), Japana (Akira Nišino) i Tunisa (Nabil Malul).