Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oprečne ocene o pokušaju uvođenja reda u bespravnu gradnju

Dok je vlast zadovoljna jer je od 45.000 nelegalnih objekata u Crnoj Gori stigao zahtev za legalizaciju njih 32.000, dotle opozicija ovaj zakon naziva reketaškim
Масовна дивља градња у Подгорици (Фото: Н. Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Istekao je rok za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata u Crnoj Gori, a u opštinske sekretarijate je pristiglo oko 32.000 zahteva za legalizaciju i ovakvim odzivom građana zadovoljni su u Ministarstvu održivog razvoja i turizma (MORT). Ko je bespravno gradio, a propustio je ovu priliku da pretežno stambene objekte legalizuje, čekaju ga rigorozne kazne, a nove prilike za legalizaciju, kako su poručili iz Vlade Crne Gore, neće biti.

Prema zvaničnim podacima Uprave za nekretnine, u Crnoj Gori je registrovano oko 45.000 nelegalnih objekata, dok je bivši ministar održivog razvoja i turizma, a sada potpredsednik Skupštine Crne Gore, Branimir Gvozdenović rekao da je broj nelegalnih objekata oko 100.000. Resorno ministarstvo je krenulo u „lov” na divlje graditelje nakon što je vlada premijera Duška Markovića predložila, a parlament usvojio, Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata, u koji su unesene i norme kojima se definiše i proces legalizacije bespravnih objekata.

Sadašnji ministar MORT, Pavle Radulović, nedavno je javno rekao da je u „oblasti izgradnje i planiranja napravljen haos”, ali niko iz vlade, tužilaštva i sudstva, pa ni on, nije saopštio da li će i ko iz ranijih perioda trodecenijske vlasti vladajućeg dvojca Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije odgovarati za takvo stanje već će teret tuđih nebriga u ovoj legalizaciji skupo platiti građani. Niko, međutim, od tih zvaničnika nije kazao da li će neko od nadležnih odgovarati jer je dozvolio „haos” koji sada „rešava” Radulović, ili će to biti samo građani koji će skupo platiti legalizaciju objekata.

Skoro da u javnim protestima, a bilo je desetak, niko od građana, posebno iz čuvenih „div-gradića” poput naselja, Murtovina,  Parka Zlatica, Kakaricke Gore, Malog Brda, ne veruje u dobre namere vlasti uz ocenu da je „doneseni zakon reketaški i ne daje dovoljno dug rok za legalizaciju objekata”. Deo građana, nevladin sektor i opozicioni poslanici kazali su da je zakon „jedinstvena praksa planiranja prostora i izgradnje objekata u regionu, jer je njime centralizovano planiranje prostora, odnosno smanjenje ingerencija opština u tom procesu, čime se daje mnogo prostora za zloupotrebe i ide na ruku velikim investitorima”

Nemali broj građana javno izražava zabrinutost što im niko, ni kad plate legalizaciju, ne garantuje da će njihov objekat i biti legalizovan ukoliko nije usklađen sa važećim planskim dokumentima. Iz MORT-a su pojasnili da će oni objekti koju su upisani u planove moći odmah da se legalizuju i njihovi vlasnici počnu otplatu po cenovniku koji je utvrdila opština.

„Ukoliko objekat nije građen u skladu sa planskim dokumentima, njegov vlasnik mora čekati donošenje Plana generalne regulacije, koji treba da bude urađen i usvojen do oktobra 2020. godine. Ako se objekat uklopi u plan, čijom će izradom rukovoditi glavni državni arhitekta Dušan Vuksanović, moći će da se legalizuje. Ako ne, on će biti uklonjen”, stav je MORT-a.

Marko Čanović iz MORT je u nekoliko navrata ponovio:

„Zakon je jasan, a osim obaveze, predviđa sankcije. Cena nelegalno sagrađenog objekta od 100 kvadrata može iznositi od 340 do 1.200 evra godišnje. U ministarstvu napominju da, ukoliko objekat ne smeta prostoru, rušenje nije predviđeno. Nakon ovog procesa, očekuje se da će 35 do 40.000 objekata ući u zakonom predviđeni okvir. Rezultat nije broj prijavljenih. Sam proces je smišljen kao sistem koji će evidentirati sve vlasnike, i nelegalne i legalne, na teritoriji Crne Gore i postupati u skladu sa zakonom”, kazao je Čanović.

Iz podgoričkog naselja Malo Brdo, Dušan K., rekao nam je da je za svoju kuću predao papire za legalizaciju.

„Nisam siguran da sam pravilno postupio, jer šta kada platim, a opština mi za koju godinu pošalje rešenje o rušenju jer nije ušla u detaljni urbanistički plan”, kaže nam Dušan.

A zakon je navedenu Dušanovu sumnju ovako definisao:

„Ukoliko objekat bude u zaštićenom području, gde gradnja nije dozvoljena, ili na putu nekom državnom infrastrukturnom objektu, vlasnik će plaćati naknadu za korišćenje objekta i porez, koji je odredila opština, dok se građevina ne sruši. Iste sudbine će, prema zakonu, biti i vlasnici objekata koji ne prijave bespravni objekat.”

Pojedini pravni eksperti se ne slažu sa zakonskim rešenjem već kažu da neprijavljivanje legalizacije „ne podrazumeva da će objekti građana biti srušeni, već da će plaćati naknadu i porez na njih dok ne ’zasmetaju’”.

Prema zakonu o legalizaciji, objekat se može legalizovati i na rate – 240 za objekte osnovnog stanovanja, a 120 za ostale, po cenama koje odredi opština, ali ukoliko je objekat na državnom zemljištu, Zakonom je predviđena mogućnost otkupa uz saglasnost države ili opštine i isti način plaćanja. Na primorju je najskuplja legalizacija i ona, za stambene objekte do 500 kvadratnih metara, iznosi i do 250 evra po kvadratu, ukoliko je riječ o najatraktivnijoj zoni grada, dok je na severu legalizacija oko 30 evra.

 

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.