Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Živo kulturno nasleđe Srbije

Славски колач (Фото Д. Жарковић)

Žitnim klasovima, ružama, krstom i svim onim što simbolizuje izobilje, zdravlje i napredak domaćinstva – ukrašen je slavski kolač. Šare su uz molitvu svetitelju, zaštitniku porodice, od testa kao tankim vezenim nitima pravili ženski prsti. Slavski kolač seče se u crkvi ili uz blagoslov sveštenika u porodici kada se okupe njeni članovi, rodbina i prijatelji. Pali se slavska sveća i čita „Oče naš”.

Srbi prepoznaju slavu kao važan porodični praznik i iskazivanje nacionalnog identiteta. Koliko je veliki značaj krsne slave potvrđuje i činjenica da je upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Trideset sedam elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva predstavljeni su sinoć na izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije” u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Na postavci čiji je autor Danijela Filipović, kustos i rukovodilac Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju, prikazani su eksponati koji ilustruju šta smo sve uvrstili i upisali u registar Nacionalnog živog nasleđa. To se osim na fotografijama i video-materijalima može videti i u staklenim vitrinama u kojima su smeštene gajde, nakit, gusle, drvene čuture, činije, vezeni jastuci, svećnjaci i niz drugih predmeta koji plene svojom lepotom.

Posetioci su u prilici i da uz svaki eksponat na panoima pročitaju ličnu kartu tog predmeta, ali i priču koja otkriva kako se od zuba vremena otrglo i sačuvalo ono što čini naše nacionalno kulturno blago. Tu je i priča o kolu, rasprostranjenoj narodnoj igri u Srbiji. Najstarije verzije kola, „Moravac” i „Kukunješ”, kako piše, zabeležene su na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka. Kasnije je kolo postalo rasprostranjeno i u drugim delovima naše zemlje, u regionu i dijaspori, a zbog svoje autentičnosti prošle godine stiglo je i na Uneskovu listu.

Značajan segment nematerijalnog kulturnog nasleđa su znanja i veštine koje se tiču pripremanja i konzumiranja hrane. Tradicionalna jela, čije je pripremanje upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, jesu ona koja su deo svakodnevne ishrane – kajmak, cipovka, tradicionalni vojvođanski hleb... Tu je i hrana koja se sprema povodom obeležavanja Đurđevdana, poput belmuža, jela od kukuruznog brašna i sira, ali i kuvanje žmara – ritualnog i svakodnevnog jela od ovčijeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna – u prošlosti neizostavnog običaja kojim su sprovođeni posmrtni obredi.

Novopazarske mantije pripremaju se od testa sa nadevom od mlevenog mesa, mogu da se jedu svakog dana, ali i za svečane prilike. A šljivovica se peče u selima Srbije, u čemu učestvuju različite generacije, članovi porodice, komšije i prijatelji pa taj proces ima i važnu društvenu funkciju. Zanatska znanja takođe su na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na značaj ovog nasleđa koje se naziva i živim nasleđem i prenosi se s kolena na koleno podsetili su na otvaranju izložbe Tijana Čolak Antić Popović, v. d. direktora Etnografskog muzeja, i Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta. Postavka se može obići do kraja avgusta. 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар,ЗАГРЕБ.
Коло из19.стољећа?Наше манито коло описао је још Алберто Фортис у свом путопису ,,Viago di Dalmazia"када описује,,Morlace shizmatico",а да не говорим о фрескама из манастира гдје се игра коло још у раном ср.вијеку. А питам се?Тко ће пописати и заштити нашу културну баштину?Нитко? Зашто?Па зато што изложба нема наслов:Заштићено културно благо Срба,него Србије. Једино што нам не могу забранити је право на културно јединство, а матицу баш брига.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.