Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri veka Požarevačkog mira

Стал­на по­став­ка са лут­ка­ма пре­го­ва­ра­ча и пот­пи­сни­ка (Фото О.М)

Požarevac – Pre tačno 300 godina na brdu Tulba iznad Požarevca stavljena je tačka na višegodišnji rat potpisom mirovnog sporazuma između Turske sa jedne strane i mletačke i austrijske republike, sa druge strane, uz posredovanje Holandije i Engleske. Ovaj važan dokument sa dalekosežnim posledicama po Balkan i šire, nastao 21. jula 1718. godine, nazvan je Požarevački mir, i ma koliko Srbija nije imala uticaja na tadašnja dešavanja, događaj na Tulbi Požarevac je uveo u svetsku istoriju. Ipak, malo je poznato da je brdo iznad ovog grada samo pukim slučajem izabrano za potpisivanje mira između velikih sila.

– Presudio je njihov položaj, tu su našli neku sredinu, a ulogu je igrala i iscrpljenost obe vojske u tom trenutku. Sagovornik iz tog doba čak spominje da u Požarevcu nije bilo dovoljno kvalitetnih zgrada da prime vojnike, a kamoli diplomate, pa je zato mirovna konferencija održana pod šatorima. Tim sporazumom je otvoreno takozvano istočno pitanje oko koga su kasnije rešavana sva nacionalna pitanja balkanskih država i nacija, ali i Bliskog istoka – kaže za „Politiku” Gordan Bojković, doktor istorijskih nauka i direktor muzeja u Požarevcu.

Do 2000. godine na Tulbi nije bilo nikakvih obeležja Požarevačkog mira. Tek potom, velikim angažmanom Požarevljanina Milana Ivoševića, sada pokojnog zaljubljenika u istoriju, ovde se počelo sa obeležavanjem, a značajnu ulogu odigrao je i Miroljub Manojlović, tadašnji direktor muzeja, koji je još devedesetih godina prošlog veka uz pomoć kolega iz Austrije uspeo da pribavi jedan broj replika litografija, medalja, a sve to se i danas čuva u požarevačkom muzeju.

Najpre je 2003. osnovana Fondacija „Požarevački mir” sa ciljem da se očuva sećanje na taj događaj. Godinu dana kasnije, iako se ni danas sa sigurnošću ne zna tačna lokacija potpisivanja sporazuma, u etno-parku Tulba postavljen je megalit od krečnjačkog kamena kao mesto gde je potpisan mir, a 2010. je izgrađen objekat – replika carskog šatora u kome su diplomate i izaslanici zaraćenih strana sklopili konačan dogovor o prekidu rata. Potom je 2012. uvedena stalna postavka sa lutkama koje predstavljaju pregovarače i potpisnike, odevene u duhu epohe iz prve polovine 18. veka.

– Prema postojećim navodima sporazum je sklopljen na brdu sa kojeg se jasno videla čitava okolina, pa se pretpostavlja da se to desilo na takozvanoj Sopotskoj gredi. Šator je urađen prema sačuvanim nacrtima iz onog doba, a tu je šest figura za stolom koje predstavljaju dva glavna posrednika iz Holandije i Engleske i po dva člana diplomatskih misija, emisionara austrijskog cara, mletačke republike i Osmanskog carstva. Imamo i po jednu repliku janičara i austrijskog vojnika koji su predstavljani kao stražari, jer se vide na svim sačuvanim litografijama – objašnjava Bojković.

Zanimljivo je da su figure do sada bile plastične lutke, a za ovu priliku, prema rečima direktora muzeja, urađene su u balističkom gelu tako da su verno dočarana lica i fizičke karakteristike, jer su se stručnjaci pridržavali sačuvanih slika i spisa.

Požarevac je još sredinom prošle godine počeo da planira obeležavanje ovog velikog jubileja. Izdvojena su prilična sredstva za uređenje parka Tulba. Finalni radovi su uveliko u toku, pripreme za svečanost u subotu privode se kraju, a u obilasku kompleksa zatekli smo i gradonačelnika Požarevca Baneta Spasovića.

– Radimo i urbanistički projekat za ovaj deo brda i razmišljamo da, pored ovog kompleksa, napravimo istorijski zabavni park koji bi se proširio i na druge sadržaje. Prema slikama iz austrijskih muzeja, znamo da je ovde, pored glavnog šatora bio i ceo vojni kompleks gde su bili predstavnici zemalja potpisnica i posrednika. Želimo da napravimo rekonstrukciju celog tog događaja, da rekonstruišemo te druge šatore, da napravimo i voštane figure vojnika iz tog perioda koji će biti interesantni posetiocima, da naša deca imaju istorijski čas ovde iznad Požarevca, ali i malo zabave. To je plan već za sledeću godinu. S obzirom na to da je Požarevac bio druga prestonica kneza Miloša, razmišljamo da imamo i drugi deo istorijsko-zabavnog parka koji će biti posvećen događajima u gradu koji imaju veze baš sa knezom – priča Spasović za „Politiku”, dodajući da bi svi ovi sadržaji i te kako doprineli razvoju turizma u Požarevcu.

Požarevačkom miru, podsetimo, prethodio je dvogodišnji rat između Turske i Austrougarske (1716–1718) iz koga je turska strana izašla poražena i primorana na pregovore koji su trajali mesec dana. Potpisivanjem ovog mira Srbija je do Zapadne Morave pripala Austriji. Mir je trajao do novog rata Austrije i Turske, 1737. godine, koji se završio nepovoljno po Austriju jer je izgubila severnu Srbiju i Beograd, a rat je okončan Beogradskim mirom 1739. godine. Do tada je i Požarevac bio pod vlašću Austrougarske.

 

Beli golubovi kao simbol mira

Svečanost obeležavanja 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira na brdu Tulba počeće u subotu, 21. jula od 18 časova. Očekuje se dolazak velikog broja gostiju, domaćih i stranih državnika, predstavnika zemalja potpisnica i medijatora. Pored gradonačelnika, ulogu domaćina imaće predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je predsedavala i Organizacionom odboru ove svečanosti. U sklopu programa biće intonirane himne Srbije i zemalja učesnica u Požarevačkom miru, gradski Simfonijski orkestar „Gvardija” izvešće prigodne arije svojstvene svakoj od država potpisnica, a sam čin obeležavanja mirovnog sporazuma biće propraćen simboličnim puštanjem belih golubova.

 

Potpisnici mirovnog sporazuma

Potpise na Požarevački mir stavili su: Silindar Ibrahim – aga, Mehmed – efendija, Njegova ekselencija Robert Suton, general Fon Virmont, Vendramino Bjanki, grof Kolijer, baron Fon Talman, gospodin vitez Karlo Rucini.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вељко Пајовић
Како је било могуће да је "Пожаревачком миру претходио двогодишњи рат између Турске и Аустроугарске..."? Зар Аустроугарска није настала тек 1867. године?
Raca Milosavljevic
... ovo je samo jos jedno svedocanstvo o neprekidnoj borbi za opstanak,slobodu i normalan zivot Srba najvise i mnogih drugih na ovom prostoru od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije ...sa retkim trenucima predaha gde smo mogli da se posvetimo obicnom svakodnevnom zivotu i brigama ... i danas zivimo u nekom hibridnom ratu,sa mesavinom tkzv tvrde i meke okupacije i jos svasta nesto ...
Милош Лазић
Аустријске републике? Надам се да је нехотична грешка.
Vladislav Marjanovic
Pojedini urednici, novinari i lektori bi morali bolje da poznaju istoriju ili da barem konsultuju stranice na internetu pre nego sto puste napise u kojima se pojavljuju upadljivo grube pa i karikaturalne istorijske greske. Ne bi se niposto smelo dogoditi da se dogodi omaska kao sto je ona da su potpisnici Pozarevackog mira bili "mletacka i austrijska republika". Venecija (Mleci) jeste bila republika, ali je austrijska republika nastala tek 1918. Isto tako moralo bi se znati da je Austrougarska stvorena tek 1867, a ne u XVIII veku. U to vreme je zvanican naziv habsburske monarhije bio "Sveto rimsko carstvo nemacke nacije". Naziv u ovoj formi bio je u zvanicnoj upotrebi od 1474 do 1806 kada se on zvanicno ukida. Malo vise opreza sa istorijskim nazivima u odredjenom istorijskom dobu nije na odmet.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.