Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko u BiH strahuje od strategije za procesuiranje ratnih zločina

Predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta Milan Tegeltija kaže da ga niko nije zvanično informisao o razlozima neusvajanja strategije koja je već usaglašena
Тегелтија: У БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина (Фото Лична архива)

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Revidirana strategija za vođenje sudskih procesa u svim predmetima ratnih zločina – kao poslednja nada porodicama žrtava da počinioci tih najtežih krivičnih dela neće ostati nekažnjeni – izgubila je već dve šanse da se o njenoj vrednosti izjasni i eventualno je usvoji Savet ministara BiH. Početkom ovog meseca na predlog ministarke za ljudska prava i izbeglice BiH Semihe Borovac strategija je s dnevnog reda skinuta, a na poslednjem zasedanju nije, iako je bilo najavljeno, ni uvrštena u dnevni red.

U oba slučaja javnosti nisu predočeni razlozi zbog kojih se taj dokument, u čijoj izradi su učestvovale sve relevantne institucije (BiH i oba entiteta), stavlja na čekanje. Najvažnija stavka u predlogu strategije jeste da će „svi predmeti ratnih zločina biti završeni u toku od pet godina, do 2023. godine”.

Razlozi zbog kojih se odlaže njeno usvajanje nisu poznati ni Milanu Tegeltiji, predsedniku Visokog sudskog i tužilačkog saveta, iako je podršku konačnom, prethodno usaglašenom predlogu revidirane strategije, dala i ova pravosudna institucija.

„Nejasno mi je zašto nije usvojena, s obzirom na to da je usaglašena. Ne vidim nijedan razlog da se to odlaže. Nisam mogao ni da naslutim da bi moglo doći do bilo kakvog usporavanja ili neusvajanja jednog tako važnog dokumenta”, rekao je Tegeltija za „Politiku”, napominjući da ga niko nije zvanično informisao o razlozima pomeranje roka za usvajanje.

U središtu pažnje Tužilaštva BiH su, ističe on, definitivno predmeti ratnih zločina, kao i korupcija i organizovani kriminal. „Prema tome, strategija je nama jedan od ključnih i važnijih dokumenata koji treba da se koristi, u smislu pojačanja rada na tim predmetima i njihovog efikasnijeg rešavanja. Mi smo trenutno bez strategije, jer ona iz 2008. godine više nije validna”, kaže Tegeltija.

Istovremeno on ističe da postavljanje 2023. godine, kao krajnjeg roka za stavljanje tačke na sudsko istraživanje svih ratnih zločina u BiH, jeste najvažniji strateški cilj, ali nije ništa manje važno i to da će, u skladu s novim kriterijumima za ocenu složenosti predmeta, jedan broj (najmanje 200) biti ustupljen entitetskim pravosudnim institucijama, što bi dovelo do rasterećenja Tužilaštva BiH koje, „uz najbolju i volju i želju nije moglo da iznese toliki broj predmeta ratnih zločina”.

Kao i u nekim drugim situacijama u BiH, povezanim na bilo koji način sa nedavnom ratnom prošlošću, (ne)namerno odugovlačenje usvajanja strategije koja postavlja neke potpuno nove ciljeve i metode, otvara prostor za različite sumnje, pa i spekulacije.

U tom prećutnom „poigravanju” sa jednim tako važnim dokumentom mnogi prepoznaju „nedostatak političke volje za uspostavljanje vladavine prava”, pa čak i „strah na bošnjačkoj strani” zbog činjenice da među najtežim zločinima koji čekaju na sudski proces prednjače oni koji su počinjeni nad Srbima.

„U revidiranoj strategiji piše da najsloženiji predmeti ostaju na nivou BiH i da prioritet imaju oni sa najvećim posledicama. Očigledno je da se tu pokazao strah Bošnjaka, jer se zna koji su to predmeti, i da se oni dovode u vezu s ljudima u politici, kao i vojnim i policijskim funkcionerima. A to su zločini nad Srbima”, naveo je u jednoj ranijoj izjavi za srpske medije Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i tražnje nestalih civila.

Inače, u Tužilaštvu BiH postoji više od 550 nerešenih predmeta ratnih zločina u kojima je imenovano oko 4.500 poznatih počinilaca i isto toliko predmeta u kojima počinilac nije poznat. U prvoj grupi su i „slučajevi” teških zločina nad Srbima u Podrinju, Tuzli, širem području Sarajeva, Sijekovcu, Bihaćkoj krajini i Mrkonjić Gradu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.