Dece upola manje nego starih

– Položaj dece u Srbiji bolji je nego pre deset godina – smrtnost novorođenčadi i male dece smanjena je za polovinu, a broj dece koja se upisuju u školu povećan. Međutim, svako treće dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva, svako peto nije primilo sve vakcine predviđene kalendarom imunizacije, a trećina dece mlađe od pet godina nema adekvatnu ishranu. Predškolsko obrazovanje jedna je od najslabijih karika u lancu edukacije mališana. Naime, svega polovina dece iz opšte populacije ide u vrtić, a taj procenat je još manji kada je reč o deci iz marginalizovanih slojeva društva. Podaci govore da obdanište pohađa samo devet odsto najsiromašnije dece i šest odsto mališana iz romskih naselja. Osim toga, skoro 80 odsto dece koja žive u ustanovama imaju smetnje u razvoju –istakao je direktor beogradske kancelarije Unicefa Mišel Sen Lo.

Iako Srbija ulaže dosta u obrazovanje dece, stručnjaci Unicefa procenjuju da je trećina učenika od 15 godina i dalje funkcionalno nepismena. Svako dete koje napusti obrazovanje a ne stekne diplomu srednje škole državu košta između 40.000 i 70.000 evra, jer se gubi prihod od poreza, a mora više da se ulaže u socijalna davanja. Čelnici ove agencije UN za brigu o deci skreću pažnju na činjenicu da u apsolutnom siromaštvu živi čak 102.784 mališana u Srbiji, a svako treće dete prima dečji dodatak. O nemaštini roditelja ilustrativno svedoči podatak da čak trećina dece u Srbiji mlađe od tri godine nema barem tri dečje knjige u porodičnoj biblioteci, a to važi čak za 64 odsto najsiromašnije dece.

Zabrinjava i podatak da više od 40 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla” i koristi nasilne metode disciplinovanja koje veoma negativno utiču na razvoj mališana. Ovaj procenat još je veći u romskim porodicama, u kojima se čak 66 odsto dece „vaspitava” uz pomoć batina. I digitalno nasilje predstavlja sve veću pretnju mališanima u Srbiji – podaci govore da je svako treće dete doživelo neku vrstu neprijatnosti u virtuelnom svetu.

– Brine nas učestalost dečjih brakova – skoro 60 odsto devojčica iz romskih naselja uda se pre 18. godine, što je slučaj sa sedam odsto ženske dece iz opšte populacije. Jedna od pet romskih devojčica stupi u brak pre 15. godine, a statistika govori da je broj dečjih brakova u porastu – zaključuje Mišel Sen Lo. Čelnici Međunarodne organizacije „Save the childen” nedavno su skrenuli pažnju na statistiku da više od četiri procenta dece osnovnoškolskog uzrasta ne ide u školu. Čak 9,5 odsto dece između 5. i 14. godine u našoj zemlji uključeno je u dečji rad – od prosjačenja do rada u poljoprivredi, a na hiljadu dece šestoro umre do pete godine života od bolesti koje se mogu sprečiti. Sve su ovo podaci zbog kojih Srbija zauzima 46. mesto od 175 država sveta na ovogodišnjem Indeksu o prekinutom detinjstvu, koji svake godine objavljuje ova međunarodna organizacija za brigu o deci.