Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je probudio uvoz iz zimskog sna

Od početka godine deficit u spoljnoj trgovini dostigao dve milijarde i porastao 26,2 odsto
(Фото Пиксабеј)

Ako bi neki ekonomista u dve reči morao da opiše šta je bio najveći problem srpske privrede u pretkriznom periodu to bi sigurno bili „blizanci deficiti”. Jedan minus bio je u budžetu, a drugi u spoljnoj trgovini. Ove godine jedan od te dvojice blizanaca dobro je zauzdan, jer je državna kasa u plusu, ali se drugi iznenada i naglo probudio, a to gotovo niko od kreatora ekonomske politike nije primetio. Reč je, naravno, o deficitu u spoljnoj trgovini.

U prvih nekoliko meseci uvoz je rastao brže od izvoza pa je na kraju maja dostigao čak 8,6 milijardi evra, što je rast od 11,1 odsto. Istovremeno, izvoz je porastao za svega 7,1 odsto i dostigao 6,5 milijardi. To je uticalo na povećanje deficita u spoljnoj trgovini, koji je na kraju maja iznosio dve milijarde evra. U odnosu na isti period prošle godine, to predstavlja povećanje od 430 miliona evra, što u procentima iznosi čak 26,2 odsto. Ko je probudio uvoz iz višegodišnjeg zimskog sna? Jer, od 2010. godine naovamo (sa izuzetkom 2011) uvoz je rastao sporije od izvoza, pa je deficit u spoljnoj trgovini značajno smanjen. Tako je, na primer, sa oko 17 odsto, koliko je iznosio 2010, godine na kraju 2016. smanjen na oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Da bi, zbog ubrzanja uvoza u drugoj polovini prošle godine, na kraju 2017. deficit povećan na 11,9 odsto.

Postoji više razloga za to zašto je došlo do iznenadnog i naglog rasta uvoza. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke, još krajem prošle godine predvideo je da će ova godina biti prelomna kada je o srpskom izvozu reč. Još u novembru Šestović je predvideo da će tokom 2018. godine uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza.

 – Prvo, sa rastom plata i rastom javne potrošnje dolazi do rasta uvoza – kaže Šestović i podseća da mi veliki deo robe uvozimo, jer smo uvozno orijentisana privreda.

Beleži se veliki rast uvoza sirovina, naročito metala. Uvoz mašina porastao je 16 odsto što ukazuje na povećanu privrednu aktivnost

On dodaje da je ove godine došlo i do rasta investicija, naročito u državnom sektoru. To je izazvalo rast uvoza kapitalnih dobara.

– Takođe, dinar je ojačao značajno u odnosu na isti period prošle godine što je učinilo da uvozna roba bude jeftinija. I na kraju, došlo je do daljeg rasta doznaka iz inostranstva, koje takođe najčešće idu odmah u potrošnju – podsetio je Šestović i da koverte sa devizama, koje emigranti šalju članovima svoje porodice u Srbiji, takođe utiču i na uvozno-izvoznu statistiku.

Kada se pogleda struktura, vidi se i to da je uvoz hrane porastao 10,5 odsto. Naš sagovornik smatra da postoje dva razloga za to. Prvi je rezultat rasta prihoda, jer su početkom ove godine povećane plate i penzije. Drugi razlog je relativno slaba domaća poljoprivredna sezona.

– Sa druge strane, vidimo veliki rast uvoza sirovina i to naročito metala. Uvoz mašina, na primer, porastao je 16 odsto što ukazuje na povećanu privrednu aktivnost – kaže Šestović i dodaje da je to dobra strana rasta uvoza.

Do kraja godine, predviđa on, može se očekivati dalji rast uvoza, jer će isti faktori i dalje imati uticaj na spoljnu trgovinu. Takođe, za sada smo videli samo mali rast uvoza nafte i naftnih derivate (pet odsto u prvih pet meseci), iako je cena nafte na svetskim tržištima skoro 40 odsto porasla u odnosu na period od pre godinu dana, napominje.

Sa druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, podsetio je nedavno da je rast uvoza bila i jedna od karakteristika pretkriznog rasta iz 2008. godine, što nije dobro. Uz rast uvoza, to su još i jačanje dinara i rast tražnje.

– Te probleme kreatori ekonomske politike ne bi smeli da potcenjuju i guraju pod tepih – istakao je Arsić.

Prednost ovog rasta, u odnosu na pretkrizni je to što je budžet sada u suficitu, a onda je bio u deficitu.

Sa druge strane, Sebastijan Sosa, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), smatra da privredni rast, uprkos jačanju uvoza, ima i neke druge karakteristike koje uopšte ne podsećaju na pretkrizni model razvoja.

– Deficit tekućeg računa sada je manji nego tada i u potpunosti je pokriven stranim direktnim investicijama. Takođe, uvoz ne ide najvećim delom u potrošnju, što je pre 2008. godine bio slučaj, već se u velikoj meri sada uvoze i mašine i oprema. Uz to, makroekonomska situacija sada je stabilna. U ono vreme inflacija je bila iznad ciljanog koridora, a sada je pod kontrolom – rekao je Sosa za „Politiku”.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Нажалост наде нас грађана су исувише велике, па они могу да нам причају о суфициту у каси, јер не размишљајући или не знајући низ других економских фактора, пријемчиво је за уши. А кад се освестимо и сазнамо неке битне стари, биће нам куку леле.
Јура
Док год увозимо и даље малине, крушке, бели лук, краставце, пасуљ и друге ђаконије и убијајмо нашу пољопривреду, дотле ћемо и имати дебеле дефиците.
Milos M
Druga strana otvaranja novih fabrika - uvoz skupih mašina i opreme preko granice?
Дејан С. Михаиловић
Коме одговара вештачки висок курс динара? Увозном лобију и страним банкама. Не одговара нашим извозницима, сељацима и гастарбајтерима.
Stefan
Odlicno zapazanje. Probacu da odgovorim na to pitanje od nekoliko milijardi evra: Drzavi i gradjanima sigurno ne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.