Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Više sluha za inovatore

Samo 15 odsto kompanija zarađuje na novim proizvodima. – Za razliku od zemalja koje finansiraju omasovljenje pronalazaštva, kod nas sve košta: podnošenje prijave, takse, žig...

Za prethodne dve decenije elektrotehničar Goran Mitić iz Niša osmislio je i patentirao 15 pronalazaka. Dosad nijedan nije prepustio tržišnoj utakmici niti je od svoje pronalazačke sklonosti ikada imao bilo kakve materijalne koristi. U jednoj firmi na jugu Srbije ovih dana se ipak „zakuvava” proizvodnja njegovog izuma – uređaja za sprečavanje pregorevanja kućnih aparata manje snage, po sistemu automatskog isključenja Fidove sklopke. Za sada je, otkriva ovaj pronalazač, napravljena nulta serija od 15 komada, a cilj je ispitivanje potreba na domaćem tržištu. O inostranom može da sanja, jer za zaštitu patenta nema novca.

– Uređaj sam patentirao u Zavodu za intelektualnu svojinu, a verujem da će njegova proizvodnja uroditi plodom. U našoj zemlji to ide teško, jer se inovatori susreću sa manjkom novca, dok su poslodavci nepoverljivi ili nemaju sluha za inovacije. Nema ni država, što sam na ličnom primeru iskusio. Na „Teslafestu” je demonstriran moj izum koji stoprocentno sprečava krađu struje, a u Šangaju sam nagrađen zlatnom medaljom za tu inovaciju. Mislio sam da će neko prepoznati značaj izuma, posebno ako se zna da je pre koju godinu Srbija beležila gubitke od oko 80 miliona evra zbog krađe struje – objašnjava Goran.

Da bi svoj jedan patent zaštitio van Srbije, potrebno mu je barem 10.000 evra, za šta nema novca.

– To što sam ih ovde zaštitio ne znači da su oni obezbeđeni i u inostranstvu. Stranci imaju uvid u naše baze podataka, tako da mogu da iskoriste i zarade od njih. Nemam podatke da li je neko u svetu komercijalizovao moje izume, ali ja od njih nikada nisam zaradio ni dinar, čak sam u minusu, jer sam odvajao novac za njihove prijave. To sve ipak radim iz ljubavi prema nauci – otkriva ovaj pronalazač.

Kazan za rakiju prvi srpski patent
Prvi registrovani patent u Srbiji je iz 1921. i nosi naziv „Uređaj kazana za pečenje rakije”, izumitelja i kazandžije Milana T. Jovanovića iz Novog Sada. Zvanična rang-lista najprodavanijeg srpskog patenta ne postoji, ali bi se moglo navesti više primera patenata sa izuzetnom privrednom primenom. Jedan takav izum je iz oblasti medicine i to ortopedskog hirurga dr Milorada Mitkovića, profesora na Medicinskom fakultetu u Nišu. Zahvaljujući njegovom spoljnom fiksatoru skeleta dnevno se obavi desetak operacija u različitim klinikama, a dosad je primenjen na više od 25.000 pacijenata u Evropi, Aziji i Americi. 

Dobar plasman pronalazaka na tržištu zavisi od brojnih faktora, ali bi svaki inovator najpre trebalo da preispita potrebe tržišta. U Srbiji je trenutno na snazi oko 5.000 patenata koji važe (rok trajanja im je maksimalno 20 godina). Na međunarodnom nivou tek deset odsto ih se koristi: u SAD jedan od 3.000 je komercijalizovan, u Nemačkoj svaki stoti, dok je prema istraživanjima iz 2013. u Srbiji 20 odsto patenata u upotrebi.

– Patentna aktivnost određene države se ceni u odnosu na paritet kupovne moći njenih građana. U Srbiji postoji raskorak između potencijala i onoga što se zasad pruža, premda po statistikama i nismo toliko loši. Prema najnovijim podacima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, od 126 država Srbija je na 47. mestu. Inovativne kompanije uglavnom zarađuju na postojećim proizvodima, a samo 15 odsto njih zarađuje na novim. Kao prepreka inoviranju najviše se nameću troškovi i mogućnosti finansiranja patenata. Zato je važno upravljanje intelektualnom svojinom i pravljenje strategije razvoja, a kod nas jedan deo firmi nije ni svestan značaja zaštite intelektualne svojine – ističe za „Politiku“ Mirjana Jelić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.

U prethodnih 97 godina, otkako je zavod osnovan, ukupno je registrovano 56.400 patenata, a u prošloj – 1.264, što je 55 odsto patenata više u odnosu na 2016. kadi ih je bilo 815. U poslednje tri godine prednjače izumi u oblasti medicine, poljoprivrede, elektrotehnike...

U Savezu pronalazača Srbije uveravaju da je naša zemlja po broju prijavljenih, zaštićenih i realizovanih patenata i razvijenosti sistema intelektualne svojine među poslednjima u Evropi.

– Imamo patenata koliko jedan ruski univerzitet godišnje, a to je oko 200 prijavljenih godišnje, od kojih je 30 do 40 zaštićeno, a realizovane možemo da nabrojimo na prste ruke. Kod nas je situacija takva da se ne gleda na rezultate primenjenosti patenata, iako države godišnje izdvaja oko 100 miliona evra za istraživanja i razvoj inovacija – poručuje Anđelko Glavašević, potpredsednik Saveza pronalazača Srbije, podsećajući da je i struktura onih koji prijavljuju patente poražavajuća. Oko 90 odsto njih su pojedinci, sedam odsto čine preduzeća, dok u samo tri procenta slučajeva je reč o institutima i fakultetima.

Za razliku od nekih zemalja u svetu, koje plaćaju troškove da bi se inovatorstvo omasovilo, kod nas sve košta, počev od podnošenje nacionalne prijave, preko domaće takse, prijave žiga, industrijskog modela i dizajna. Ukoliko u roku od godinu dana od podnošenja nacionalne prijave inovator ne podnese i međunarodnu prijavu (trošak od 3.000 do 15.000 evra), što većina inovatora ne uradi jer nema novca, onda rizikuje da na njegovom izumu neko van zemlje zaradi.

– Veliki broj naših pronalazaka je besplatan, dostupan trgovcima patenata, nakon isteka tih godinu dana. Mladi pronalazači odlaze, a država je propustila da im plati međunarodnu zaštitu patenata koji su na liniji strateškog razvoja, jer oni za to nisu imali novca. Inovator bi u tom slučaju dobijao procenat od proizvodnje, a država bi dobila izvoz domaćeg proizvoda. Zbog svega toga, inovatori ilegalno prodaju svoje licence u inostranstvu, jer nemaju interes u zemlji koja neće da ih podrži u realizaciji patenta – objašnjava Glavašević.

U zavodu ističu da je naše tržište interesantno strancima i da iz godine u godinu dobijaju sve veći broj zahteva za upis evropskih patenata. Tako je broj tih zahteva u 2017. godini bio gotovo pet puta veći nego u 2010. kada je Srbija postala članica Evropske patentne organizacije. Na kraju prošle godine bilo ih je 1.174. 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша Микић
Тамо далеких 50-тих година прошлог века ми смо били далеко испред Јапана у области рачунарства, али Јапан нас је од тада стигао и престигао. Разлог је врло прост; уздали су се у своје снаге и у своју памет. Ми смо тако радили до једног тренутка када смо одлучили да нам је једноставније да увозимо туђу памет, јер тада је укључен и фактор ИМТ (Има ли Мене Ту). Што се тиче проналазача и проналазаштва могу рећи да смо врло богати, али се у свему гледа стручна спрема. Све очекује од оних са дипломама и докторатима. Нажалост у реалности је обрнуто. Сетимо се само судбине ''видасила'' и његовог проналазача Виде Поповић.
strucnjak
Njegov problem je sto je tehnicar, odnosno zavrsio je samo srednju skolu, pa ga nas rigidni, okoštali sistem socijalisticke privrede ne shvata ozbiljno. Slican problem sam ja imao na pocetku svoje karijere, davne 1988. Tada sam zavrsio ETF, a jos za vreme studija sam radio i stekao solidno iskustvo. Jedna nasa velika drzavna firma je imala problem sa softverom koji joj je isporucio nas renomirani institut. Prosto, softver nije imao gomilu opcija. Dvojica kolega i ja smo odlucili da osnujemo privatnu firmu i ponudimo svoje usluge u "peglanju" tog softvera, da kako-tako proradi. Posto smo vec izgurali pola posla platili su nam neku sicu, da bi 3 meseca kasnije angazovali taj isti institut da im radi novu verziju, za 10 puta vise para. Nama su samo rekli: momci, zao nam je, vi niste doktori nauka, a u institutu rade profesori ... Kasnije sam saznao da sve nase firme najpre plate "institutu" gomilu novca, a onda pozovu strance da im zavrse posao ... Zato nam tako i ide.
Djuradj
Ovaj covek nije npr produkt nekog sistema obrazovanja Srbije,jer genijalne ljude(kojih uzgred budi receno ima izuzetno malo a mi se hvalimo da imamo mnogo)treba cuvati i gajiti kao malo vode na dlanu jer su oni pokretaci i inicijatori ostalih koji treba da ih slede.Naravno,kod nas to nije slucaj a cuje se od politicara kako zelimo visoko placena radna mesta.Najbolji put do njih je dati podrsku genijalnim ljudima koji mogu napraviti mala cuda i gurnuti domacu privredu napred.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.