Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li impresivan rast BDP-a rok trajanja

Ekonomisti očekuju da će rast bruto domaćeg proizvoda do kraja godine biti oko četiri odsto, što je bolje od planiranog, ali je pitanje koliko je održiv na duži rok
Не треба се опуштати због тренутно добрих резултата привреде (Фото А. Васиљевић)

Za ministra finansija Sinišu Malog rast od 4,5 odsto u prvom polugodištu je impresivan, a za premijerku Anu Brnabić fantastičan. Može li ta fantazija da potraje do kraja godine? Ili još bolje, da li je ova impresija održiva na srednji rok? Pogotovo, ako se zna da je taj rast, dobrim delom i posledica prošlogodišnje niske baze. Odnosno oporavka tri sektora: energetike, poljoprivrede i građevinarstva.

Za ekonomiste, nema dileme. Do kraja godine rezultat će svakako biti bolji od plana, jer Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije očekuju rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto. Ipak, rast iz prvog polugodišta od 4,5 odsto neće moći da se održi na tom nivou, već će u drugoj polovini godine doći do usporavanja privredne aktivnosti.

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, prognozira da će rast BDP-a na kraju 2018. godine iznositi četiri odsto. Rezultat iz drugog tromesečja još ne može da poredi sa zemljama regionu, jer za većinu ekonomija iz susedstva taj podatak nije objavljen.

Istina je da je u prvom tromesečju ostvaren najveći međugodišnji rast u prethodnoj deceniji. Tačno je i to da su u prvom kvartalu, prema podacima Evrostata, Srbija i Slovenija imale najveći rast u regionu (4,6 odsto). Ako se gleda cela karta Evrope, veći rast od nas imali su Irska (9,1), Turska (7,4) i Luksemburg (5,1).

Za Danka Brčerevića postoji, međutim, nekoliko razloga za to zašto taj rezultat nije zadovoljavajući.

– Taj privredni rast nije potpuno održiv jer delom počiva na oporavku poljoprivrede od suše i oporavku elektroenergetskog sektora koji je takođe u 2017. imao privremeni pad. Rast najvećeg dela privrede Srbije zapravo je oko tri odsto. Očekivani privredni rast od četiri odsto za Srbiju do kraja ove godine je tek na nivou proseka uporedivih zemalja regiona – kaže Brčerević.

Kad bi se sezonski efekat oporavka pojedinih sektora isključio onda bi naš rast bio na nivou od oko tri odsto, dodaje. Vlada zato ne bi trebalo da se „opušta” zbog privremeno dobrih rezultata privrede, već da ulaže više napora u podsticanje privrednog rasta sprovođenjem strukturnih reformi javnog sektora i unapređenjem privrednog ambijenta, a to su vladavina prava, smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti državne administracije i drugo, sugeriše Brčerević.

Ivan Nikolić, urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), smatra da kada je o ovoj godini reč, nema nikakve neizvesnosti.

– Rezultat će svako biti bolji od planiranih 3,5 odsto. Neće se održati rezultat iz prvog polugodišta od 4,5 odsto, ali će verovatno biti negde oko četiri procenta. Iz ekonomskog ugla gledano, pitanje je sada kako održati taj rezultat na duži rok, jer dogodine neće biti jednokratnog efekta poljoprivrede, energetike i građevinarstva. Ono što će se u 2019. godini pojaviti kao pokretač rasta jesu usluge, pre svega vođene rastom penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, što je dobro. Ali, neophodno je i da prerađivačka industrija povrati dinamiku rasta koju je imala u prethodne dve, tri godine – kaže Nikolić.

Šta je najviše poguralo rast

Prema podacima Ministarstva finansija, u prvih šest meseci 2018. godine ukupna industrija je povećala obim proizvodnje za 4,2 odsto u odnosu na isti period 2017. godine. Prerađivačka industrija s povećanim obimom proizvodnje za 3,6 odsto obezbeđuje doprinos od 2,7 procentnih poena i zadržava ulogu nosioca rasta ukupne industrije. Proizvodnja struje je u ovom periodu veća za 8,5 odsto, dodaju.

Kada je o prerađivačkoj industriji reč, hemijska i metalska industrija se izdvajaju kao dominantni izvori rasta, a podržane su značajnim uticajem proizvodnje građevinskog materijala, mašinskom i naftnom industrijom. U Ministarstvu finansija kao lep primer navode i proizvodnju osnovnih metala koja je zabeležila rast od 12,4 odsto. Napominju i to da za neke oblasti još nema pouzdanih podataka o rastu i da je reč o proceni. U prvih pet meseci 2018. godine, na primer, izvezeno je 432,8 miliona evra vrednosti informaciono-komunikacionih tehnoloških (IKT) usluga, što je rast od 30,2 odsto.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Динар све јачи у односу на стране валуте, цене расту свакодневно, плате су исте већ десет година - ко има срећу да ради. Производња стоји, дугови привреде се гомилају, нико никоме не плаћа. Импресивно, ако не и фантастично, а неки би рекли и "да их је срамота како нам добро иде". А истина је да што је држава заосталија, то се лакше остварује раст БДП. У развијеним земљама раст од 4,5% заиста представља сјајан резултат, али у земљама на нивоу подсахарске Африке ка којима Србија неумољиво клизи, скоро да је довољно отворити ковачку радњу да се то примети у статистици. Сви баратају процентима, али нико не каже да је српски раст у апсолутном износу пет пута мањи од словеначког. Још једна од низу манипулација која има за циљ да створи привид како нам је боље. И ја бих волео бих да живим у земљи из Пинковог дневника у којој очигледно живе Мали Брнабићева, али не може.
Pera O.
Boro, i Vi ste od onih koji misle da je neko drugi na vlasti da bi bilo sve drugačije. Rekli ste dovoljno o sebi. Što se tiče g. Deretića čitam i njega, ali i mnoge druge. Da Vas podsetim: Netanjahu je rekao da prijateljstvo jevrejskog i srbskog naroda datira od vremena Rimske republike. Da li mislite da je on lupio? Da li smo mi svesni šta je on rekao? Izgleda da nismo. Otkud tolika sličnost izmedju sanskrta i srbskog jezika? Puno toga ima. Otići ću na FB stranicu koju ste spomenuli mada mi se već naslov ne svidja jer sugeriše o čemu se radi. A i Vi biste mogli pročitati neku knjigu kao, recimo, o Ertrurcima od Bilbije.
Боривоје Банковић
Pera O.: Сиромашни смо јер нас воде бескрупулозни дилетанти које не занима ништа даље од сопственог новчаника. Не ругам се ја НАМА, него ЊИМА. Ако припадате тој групи, онда и овама. Остатак вашег литерарног остварења нећу коментарисати, али на Фејсбуку имате групу по имену "Наука против Јована Деретића", па можете да поделите са њима своје виђење историје.
Prikaži još odgovora
Mirko
Nema nijkakvog razloga da se rast ne održi u drugoj polovini godine na 4,5% ili čak ode na 5. Poljoprivreda koja je prošle godine imala slabije rezultate zbog suše i drugih nepogoda ove godine će očito značajno napredovati. Takoodje mislim da novootvorene fabrike u ovoj godini treba da povećaju BDP samim tim što su počele sa proizvodnjom. Zašto bi za nas rast BDP od 4.5% bio impresivan ako startujemo od niske osnove. Uostalom ako se poredimo sa zemljama u okruženju onda možemo videti da je BDP po stanovniku u Srbiji najniži.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.