Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski uzlet na svetskom digitalnom tržištu rada

Do posla dolaze uglavnom sami, registruju se na nekoj od platformi, opišu svoje veštine koje se traže na tržištu rada, ponude cenu i onda ih neko iz sveta angažuje
(Фото Пиксабеј)

Grafički dizajner Mateja Miladinović, nekadašnji frilenser, sada vlasnik paušalne agencije, na prvoj globalnoj platformi registrovao se pre dve godine. O mogućnostima zarade iz sopstvene fotelje za nekog inostranog klijenta saznao je od kolege. U početku mu je posao digitalnog radnika bio samo dodatni izvor prihoda, ali kad je ostao bez stalnog zaposlenja, takozvani frilenserski angažman nije mu bio dovoljna garancija za mesečnu zaradu.

– Nisam imao posao, platu, stan... ali sam rizikovao i, eto, uspeo da izgradim reputaciju u digitalnom svetu. Svako ko se tek registruje ipak treba da zna da je na nekoj od globalnih platformi u početku niko i ništa. Zbog toga što takav posao nema garanciju, malo njih se na kraju odluči da ostane u tim vodama. Jer, frilenser nema pravo na bolovanje, odmor, u početku nema dovoljno novca da uplati sebi doprinose, pa posluje van pravnog okvira. Ni oni koji odluče da osnuju paušalnu agenciju nemaju velike benefite, sem činjenice da rade legalno. Ja sam to uradio jer sam stekao i klijente iz Srbije, a i sada mogu da podignem kredit za stan. Frilenserima, kada bi redovno plaćali doprinose, ne bi ostalo previše novca za život – ističe Mateja.

U našem regionu, prema pojedinim procenama, ima oko 20.000 ljudi koji se bave ovim poslom, ali velika većina ima bojazan od toga da država ovaj vid poslovanja ne prepozna kao unosan posao, uvede poreze, a zauzvrat ne pruži podršku.

Budući da se poslodavac nalazi van zemlje, radnici od kojih se mnogi vode kao konsultanti i frilenseri, sami treba da vode brigu o doprinosima za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje.

Prema podacima Svetske banke, Srbija se 2015. godine pozicionirala na 25. mestu kao izvor radne snage na digitalnom tržištu rada, dok najnoviji podaci s Oksforda pokazuju da smo ušli u top 20 zemalja sveta. U Evropi, pored Srbije, najveći deo digitalnih radnika imaju Ukrajina i Rumunija.

Ko su ti ljudi, kako dolaze do posla, koliko mesečno zarađuju, jesu li im radna prava dovoljno zaštićena u Srbiji, kakav pristup imaju socijalnim, zdravstvenim i penzionim uslugama, mogu li da očekuju  podršku države?

Zahvaljujući Centru za istraživanje javnih politika koji trenutno sprovodi onlajn anketu među digitalnim radnicima u našoj zemlji, na mnoštvo takvih pitanja do sredine avgusta odgovore će dati 250 ispitanika.

Profil digitalnog radnika u Srbiji: muškarac star između 26 i 35 godina, visokoobrazovan, radi tridesetak sati nedeljno... pruža usluge u domenu dizajna, arhitekture, modelinga...

– Poenta ankete nije samo da odredimo profil takvih radnika, nego nas zanima i priča o pravu na dostojanstveni rad: da li plaćaju sebi doprinose, koliko se osećaju materijalno sigurno... Dosad se pozivu odazvalo njih oko 200 – ističe Branka Anđelković, programska direktorka centra.

Podaci iz ankete pokazuju da je digitalni radnik u Srbiji najčešće muškarac star između 26 i 35 godina, ima visoko obrazovanje, radi tridesetak sati nedeljno... Najveći broj njih pruža usluge u domenu dizajna, arhitekture, modelinga... IT je druga tražena oblast, dok se treća kategorija poslova odnosi na pisanje i prevođenje, a i tu dominiraju žene. Do posla dolaze uglavnom sami. Registruju se na nekoj od platformi, dodaju svoje veštine koje se nude na tržištu rada, ponude cenu rada, i onda ih neko angažuje. Ali, postoje i platforme koje traže elitne talente. Zarade takvih ljudi su velike. Svima im je ipak zajedničko da su plaćeni po satu i projektu. Prosečno zarade su manje od 1.000 evra, a ako žele da posluju van sive zone, dok poplaćaju poreze, ne ostane im previše novca.

U svetu se vodi bitka da li će digitalni radnik biti prepoznat samo na takav način ili može da očekuje da dobije status pravog radnika.

– Kod nas je to nesiguran posao. Dosta njih vidi to kao dodatni izvor prohod, dok je mnogima glavni motiv samo da rade za globalno tržište. Pošto su u ponudi često poslovi za koje nema tražnje na domaćem tržištu, kao što je na primer 3D modeling u arhitekturi, našim ljudima je to izazov jer na globalnom nivou mogu da nađu veliki broj klijenata, a i zarada je onda velika – otkriva Jelena Šapić, glavna istraživačica na projektu „Gig ekonomija u Srbiji – ko su digitalni radnici iz Srbije”, dodajući da ne postoji zakonska zaštita prava digitalnih radnika.

– Država još ništa ne može da preduzme po pitanju njihovog radnog statusa, tako da moraju da smisle neke mehanizme udruživanja. Zasad imaju mogućnosti da osnuju svoju firmu, agenciju ili da postanu paušalci. U njihovom slučaju država ne može da bude akter u pregovaranju oko statusa jer je reč o planetarnoj radnoj snazi, koju upošljavaju platforme koje se nalaze svugde po svetu. Zato je važno pitanje kako Srbija može da nametne neku regulativu koja bi bila obavezujuća. Ovde je potrebno razmišljati o tome da se frilenserima ponude jevtinije socijalne i zdravstvene šeme, da bi oni sami mogli da uplaćuje deo sredstava za doprinose i osiguranje i tako opstanu – smatra Šapićeva.

Veliku ulogu u zaštiti radnika igraju i same platforme, jer često posreduju u konfliktima koji nastaju između radnika i klijenta ako,  recimo, klijent ne uplati dogovorenu sumu novca frilenseru za njegov ostvareni rad. One često staju na stranu klijenta, pa borba za svoja prava ostaje samo na plećima angažovanog radnika. Zato je, na primer, u Nemačkoj, da bi se obezbedili fer uslovi rada na platformama, nedavno osnovana fondacija koja će rangirati platforme u odnosu na uslove koji pružaju radnicima, otkriva Jelena Šapić.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боба
Назовите то слободно "дигитално ропство", паре које се нуде су мање од цене минималног рада на западу а ради се даноноћно да се састави крај са крајем. Да то делује "добро" у односу на српску просечну плату али нема никакве гаранције, траје колико траје, запослени немају ни здравствено осигурање ни одмор. Жалосно је да се у одсуству плана и развоја домаће економије рекламира савремено ропство.
Zoran Dragicevic
Шта је "паушална агенција"? Заиста нам нису потребни никакви непријатељи - ми у језичку и сваку другу врсту пропаст срљамо добровољно!
Nenad
Kako misli da dobije kredit za stan?! NI JEDNA banka u Srbiji ne odobrava stambeni kredit preduzetnicima paušalcima.
Raspitaj se
Poštovani, pre nego što srljate sa izjavama, proverite. Dve banke u Srbiji daju kredite fizičkim licima koja ostvaruju prihode kao paušalno oporezovani preduzetnici.
Goran
Preduzetnici paušalci mogu da zarade toliko da im kredit nije neophodan, već kroz nekoliko godina mogu kupiti stan za gotov novac.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.