Spasioci bez dozvole za rad
Narednih sedam dana biće sunčano i toplo, što znači da će na bazenima biti više kupača, na Adi Ciganliji je redovno gužva, kao i na zemunskom Lidu, novosadskom Štrandu, belocrkvanskim jezerima… Samim tim, veća je opasnost od nemilih događaja sa tragičnim ishodom, kao što je pre dva dana bio slučaj sa dečakom E. D. (16), koji se utopio u Dunavu kod Beočina. Nešto ranije ista sudbina na kupalištu Mušvete kod Čajetine zadesila je dvadesettrogodišnjeg mladića. U junu se na bazenu u Jakovu utopio sedamnaestogodišnjak, a na Vlasinskom jezeru muškarac star 42 godine.
Na prvi pogled ohrabruje činjenica da ove godine ima manje ovakvih tragičnih slučajeva. Za to imamo da zahvalimo pre svega kišovitom letu, koje je donelo lošu kupališnu sezonu, primećuje Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije. On ističe da je na kupalištima gde je uspostavljen sistem rada spasilačkih službi kupanje bezbedno. Nažalost, spasilaca je sve manje, pa i bezbednih kupališta, posebno na rekama i jezerima, gde bi po propisima spasioci trebalo da budu raspoređeni na svakih 200 metara.
– Veliki broj ljudi koji se bave ovim poslom otišao je u inostranstvo, gde je ovo takođe deficitaran posao, a mnogo bolje plaćen. Najčešće se ide u evropske zemlje, a mnogi odlaze i u Ameriku. Ove godine to je izraženo i zato što je sezona jako loša, a spasioci su uglavnom plaćeni po radnom satu – objašnjava Grujić.
Spasavanje iz vode predstavlja vrlo rizičnu, kompleksnu i opasnu aktivnost. Ovo su dramatične situacije za unesrećenog, ali i za samog spasioca. Samo obučeni spasioci, u dobroj fizičkoj kondiciji, mogu da se upuštaju u akcije spasavanja iz vode. Da bi neko postao spasilac mora da prođe obuku na 60 teorijskih i praktičnih časova.
– U obuci budućih spasilaca učestvuje više institucija. Visokoškolska ustanova vrši teorijsku edukaciju, zatim se organizacija iz oblasti sporta bavi praktičnim delom osposobljavanja, dok se u akreditovanim ustanovama koje se bave pružanjem prve pomoći organizuje treći segment obuke. Na teritoriji cele Srbije postoje centri za obuku za spasavanje na vodi. Što se toga tiče, situacija je sve bolja, posebno na jugu Srbije – ističe naš sagovornik, napominjući da imaju dobru saradnju i sa Žandarmerijom.
Ovih dana dosta se pričalo o tome da budući spasilac, prema Zakonu o sportu, mora da polaže test za dozvolu za rad. Međutim, to pravilo u praksi se ne primenjuje, pa je to razlog što nijedan spasilac u Srbiji nema zakonom propisanu dozvolu. Ovakva situacija predstavlja veliki problem. Zatajio je, po rečima Vladimira Grujića, Crveni krst, jer ni posle pet godina, od kada je to u njihovoj nadležnosti, nisu uspostavili sistem koji bi odredio po kojim će pravilima i pod kojim uslovima spasioci dobijati dozvolu za rad.
Crveni krst Srbije član je Svetske federacije za spasavanje na vodi od 1998. godine, a od avgusta 2014. od strane Ministarstva omladine i sporta određen je za Nacionalni granski sportski savez za sportsku granu „lajfsejving” odnosno spasilaštvo na vodi. Do 2014. tu delatnost je obavljao Plivački savez Srbije.
Kako se ovih dana iz medija moglo saznati, u Crvenom krstu su spremni da izdaju dozvole za rad, ali čekaju pravilnik koji treba da donese Ministarstvo omladine i sporta.
– Resorno ministarstvo je u prethodnom periodu dobilo niz molbi, žalbi i dopisa povodom odluke da Crveni krst, s obzirom na to da nije sportska organizacija, dobije tu nadležnost. Pred Ustavnim sudom Srbije pokrenuta je u januaru 2017. inicijativa za ocenu ustavnosti ove odluke ministarstva. Inicijativu je u ime Spasilačkog saveza Srbije pokrenulo desetak klubova, organizacija, udruženja koji se bave spasilaštvom na vodi u Srbiji. Još se čeka ishod – kaže Grujić.
Dok spasioci čekaju dozvolu za rad, građani spas od tropske vrućine traže u vodi.
Zato iz Ronilačke jedinice Žandarmerije ponavljaju apel kupačima da budu oprezni i svesni opasnosti, posebno na „divljim” plažama, ali i da vode više računa pre ulaska u vodu, posebno da ne konzumiraju alkohol. Takođe, potrebno je da kupači pre ulaska u hladnu vodu pripreme telo kvašenjem, kako bi kontakt sa vodom bio što blaži, čime bi se izbegle neželjene posledice.
Mole se roditelji da više obrate pažnju na decu tokom kupanja, da neprekidno paze na njih dok su u vodi, da ne idu na neuređena kupališta i da to ne dozvoljavaju ni svojoj deci.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
