Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bajka o reindustrijalizaciji

Industrija u srpskom i nemačkom BDP-u učestvuje sa 25 odsto. Zašto je onda Nemačka druga proizvodna sila sveta, a Srbija 71. na toj listi
(Фото Пиксабеј)

Žal za reindustrijalizacijom našao je svoje uporište i u ekonomskoj nauci, pa se tako s vremena na vreme među stručnjacima obnovi rasprava kako je Srbiji neophodna nova industrijska politika. Čak je pre nekoliko godina reindustrijalizacija bila glavna tema Kopaonik biznis foruma.

Može li Srbija da stigne razvijeni svet tako što će posrnulim privrednim gigantima udahnuti novi život ili tako što će iz pepela na industrijskom groblju podići nove sisteme koji mogu da pariraju svetskim korporacijama?

Iako je među ekonomistima uvreženo mišljenje da je udeo industrije u našem bruto domaćem proizvodu mali, podaci Evrostata pokazuju da to baš i nije tako.

Industrija u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvuje sa 25,9 odsto. Zvuči gotovo neverovatno ali udeo nemačke industrije u BDP-u je skoro isti (25,6 odsto). Da je snaga srpske privrede miljama daleko od Nemačke pokazuje i lista Svetske banke o proizvodnoj snazi ekonomija sveta. Prema ovom pokazatelju (proizvodna dodata vrednost), Nemačka je druga proizvodna sila sveta. Od ukupno 148 rangiranih zemalja, Srbija je na 71. poziciji.

Ako je naš udeo industrije u BDP-u, veći nego u nekim razvijenim evropskim zemljama, kao što su Belgija (16,7), Danska (18,8), Francuska (14,1), Austrija (21,6), Italija (19,3) kako to da je srpska privreda po svojoj snazi tako daleko od njih? I da li to znači da je priča o reindustrijalizaciji kod nas precenjena, jer čak i Velika Britanija, kolevka industrijske revolucije, danas ima udeo industrije u BDP-u od svega 13 odsto. Pre svetske krize taj udeo je iznosio 15,3 odsto. Iako je Londonska berza, jedan od sinonima modernog svetskog ekonomskog poretka, na početku krize bila žestoko pogođena, udeo finansijskih usluga u BDP-u Velike Britanije čak je tokom prethodne decenije ostao gotovo nepromenjen i nešto je veći od sedam odsto. Privrednom rastu u ovoj zemlji najviše doprinose trgovina, saobraćaj i turizam (18,6 odsto). Udeo nauke i tehnologije, na primer, u Velikoj Britanije je veoma bitan za doprinos privrednom rastu.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), kaže da je priča o reindustrijalizaciji u Srbiji bila aktuelna pred svetsku ekonomsku prizu. U međuvremenu se struktura privrede dosta promenila, pa ta priča više i ne pije vodu i nema mnogo smisla.

– Reindustrijalizacija je precenjena u smislu imperativnog forsiranja industrije na račun nekog drugog sektora – kaže Nikolić i dodaje da mi ne možemo da se sa svetom takmičimo u toj oblasti.

Sektor usluga, naročito u oblasti informacionih tehnologija je, prema njegovoj oceni veoma konkurentan i to je oblast gde mi možda možemo da stignemo razvijeni svet.

– I to samo u pojedinim tržišnim nišama. Kada je o hardveru reč, mi tu nemamo proizvodnju i uopšte nismo konkurentni – smatra Nikolić.

Za razliku od prethodne decenije, struktura privrede je dobra i uporediva čak i sa najrazvijenijim zemljama sveta, naglašava naš sagovornik. U čemu je onda trik?

– Jedinična novostvorena vrednost je jako niska. Prevedeno u pare, naš BDP je daleko od razvijenih zemalja sveta. Zato mi treba da povećamo vrednost proizvodnje po svim sektorima – kaže Nikolić.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sve što su nemački građani i privreda stvorili za godinu dana iznosilo je nešto više od 3.680 milijardi dolara. Srpski BDP u dolarima bio je veći od 40 milijardi. To znači da nemačka privreda za godinu dana proizvede ono što Srbija ne može za skoro čitav vek.

A šta to konkretno znači za građanina Srbije, ako se pođe od pretpostavke da prosečne plate rastu onoliko koliko raste BDP?

Prevedeno u pare, prosečnom Evropljaninu će rast BDP-a od dva odsto, doneti mnogo više novca nego što bi prosečnom Srbinu doneo rast od četiri odsto. Ako zarade rastu onoliko koliko raste BDP za prosečnog Nemca, čija je zarada oko 2.300 evra rast od dva odsto donosi dodatnih 46 evra. Dok za prosečnog Srbina, sa platom od oko 420 evra, rast od četiri odsto donosi dodatnih 16,8 evra.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Reinduatrjalizacija Srbije nije bajka. Zato videti: "Moguce strategije razvoja Srbije" (SAU, 2014).
pedja
Nastavak: Jednu stvar Srbija treba da ima na umu: najuspesniji i najskuplji proizvodi su oni proizvodi koje industrija pravi za neku drugu industriju, dakle raznorazne masine, hemikalije, proizvodni procesi ( a to Srbija ima jako malo)...to zahteva veliko znanje i kompleksne proizvode a to pak zahteva univerzitetsku podrsku za takve industrije. Ne mozete ocekivati uspesnu automobilsku industriju bez makar odseka za istu na masinskom fakultetu i blizinu poveceg grada ( kao Beograd). Slicno je za bilo koju drugu kompleksniju industriju. To zahteva ulaganja, drzavnu podrsku ali je kolicina novca koja se vrati ogromna.
pedja
Tajna te razlike je u tome sto Nemacka, za razliku od Srbije, ima zaokruzeni proizvodni proces, tj raspolaze svim tehnologijama potrebnim da se napravi proizvod; od materijala, masina pa do zadnjeg srafa. To Nemackoj omogucuje da izveze proizvod bez uvoza bilo cega a to pak omogucuje trgovinski suficit i jaku valutu. Jaka i stabilna valuta i gore pomenuta vartikalna integracija industrije, omogucava nemackim bankama sigurna ulaganja u sopstvenu industriju i nauku koja radi za nju. Za razliku od Nemacke, srpska ( i nekada jugoslovenska industrija) su bile polu-preradjivacke industrije, koje su uvozile veliku kolicinu repro-materijala da bi izvezle malu kolicinu, relativno jednostavnih proizvoda niske cene. Rezultat je bio trgovinski deficit, slab dinar, slabe nelikvidne firme koje su racunale na drzavnu pomoc za likvidnost. Spas je u formiranju liste strateskih industrija ( na primer poljoprivrednih masina ili drvnopreradjivacke industrije i sl.) i njihova vertikalna integracija.
Beogradjanin Schwabenländle
После индустриске револуције, Велика Британија је имала најачу индистрију на свету. Иако је имала прилаз свим сировинама из њених колонија, по такорећи најефтинијим ценама, ипак је за око 20-30 година изгубила примат који је имала и тада је je Made in Germany постао појам најмодерније и најефикасније индустриске производње. У задњих 20 година је Немачка далеко претекла Француску у пољопривреди и пољопривредним производима иако је изгубила велике површине плодне земље на истоку који се сада налазе у Пољској. И у тој после 2. Св. рата потпуно порушеној земљи морала је да прихвати 17 милиона избеглица са истока. Опште је познатда је то индустриска сила, до скора после УСА, најача на свету, али мало је познато колико је пољопривреда јака. О иновацији и патентима да не говоримо, данас УСА буквално прозводе све на машинама увезеним из Немачке.
Radmila Mišić
Ako je industrijska proizvodnja nebitna, zasto je nemacki Henkel premestio proizvodnju Meriminih proizvoda (decji sapun, tensan krema, tensan tecni sapun) u Diseldorf, u Nemacku? Kad im je obim proizvodnje toliko veci od srpskog, zasto im je onda trebala i ta sitna dopuna iz Srbije? Meni je zao sto se to desilo ne samo zbog novcane vrednosti tog dela Merimine proizvodnje vec zato sto smo izgubili jedan deo nase (ionako male) industrijske tradicije. A preduzenicki duh ce se ovde razviti kad covek bude u stanju da naplati svoj rad-sa danasnjim stilom rada nasih sudova, mozete doci u situaciju da imate tri izvrsne presude ali da ne naplatite posao koji ste uradili.
Sloba
Neke činjenice, BDP Srbije 38 milijardi usd, Nemačke 3467 milijardi usd, BDP po stanovniku Srbije 5400usd, Nemačke 42000usd. Srbija je po ekonomskim pokazeteljima razvijenosti 1989 bila kao Portugalija koja danas ima BDP po stanovniku 19800usd. Bez stvaranja nove vrednosti nema napretka da li se to stvaranje odigrava u industriji visokih peći ili retorti biohemičara nije presudno bitno je da donosi napredak i boljitak narodu a za uspeh tog procesa odgovornost snose isključivo vlastelini (oni koji vladaju bilo da su izabrani, postavljeni...).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.