Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Muza štiti tradiciju

Pozorišni život u Vršcu traje više od dva veka, a 1920. godine Ministarstvo prosvete donosi odluku da se „u Banatu u Vršcu osnuje profesionalno pozorište”
Народно позориште „Стерија” у Вршцу (Фото: Ј. Даниловић)

Vršac – Vrščanima je, očigledno, već duže od dva veka naklonjena muza Talija, jer baš toliko traje pozorišni život u rodnom gradu slavnog srpskog komediografa Jovana Popovića Sterije čije ime od 1920. godine nosi ovdašnje pozorište po odluci Saveta grada.

U Vršcu je 1793. godine odigrana prva pozorišna predstava koju su odigrali đaci Gramatikalne gimnazije sa svojim profesorom Mihailom Krekićem. Bile su to jednočinke: „O Irodu”, „O bogatom čoveku” i „O zlom ocu i rđavom sinu”. Do tada su se Vrščanima predstavljale glumačke trupe iz Austrije, Mađarske, Rumunije, Italije, Nemačke...

Samo zahvaljujući srećnim okolnostima, ali i neverovatnom entuzijazmu ansambla i ostalih zaposlenika, uz podršku publike – pozorište je opstajalo i u teškim vremenima za kulturu.

Vrščani zato i kažu da im je Talija bila naklonjena.

Jedan od najžešćih i „najozbiljnijih” napada bio je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Iz tadašnjeg SSRN (Socijalističkog saveza radnog naroda) potekla je inicijativa da se pozorište ukine „jer šta će nam takav trošak kad možemo beogradske teatre da angažujemo za manje para”. Zaljubljenici u pozorište tvrdili su da ukidanjem pozorišta „neće više biti ni naših ni gostujućih predstava”. Novinari su tada odigrali važnu ulogu i pripomogli da ovaj profesionalni teatar ne samo opstane, već da kasnije (2003. godine) dobije i jedinu scenu na rumunskom jeziku u Vojvodini koja nosi ime „Petru Krdu”, njenog osnivača, i ona uspešno živi i radi u okviru „Sterije”.

Vera Nedeljkov je prava „živa enciklopedija” vršačkog „Sterije”. Kaže da su 1951. i 1952. godina bile sa najviše zaposlenih glumaca, čak 25. Taj broj se iz godine u godinu smanjivao, pa sada ovde radi osam glumaca, od čega je pet dama.

– Kao organizator, samo na teritoriji grada, imala sam obavezu da prodam 120 predstava godišnje, a gostovanja su se posebno brojala. Pozorište je bilo obavezno da budžet opravda sa pet večernjih i dve premijere za decu. Radilo se mnogo, čak i sa duplim podelama, putovalo se, a stimulacije nisu uvek pratile zalaganje zaposlenih, čak i rad praznikom nije posebno i uvek nagrađivan. I sela nismo zaboravljali. Bili smo zadovoljni. Recimo, tehniku je uoči premijere na poslu zaticala zora, ali se to smatralo – normalnim, priča Vera Nedeljkov koja naglašava i da su nekadašnje scenografije bile komplikovanije, gabaritnije, sa više činova, dekora...

Naša sagovornica kaže da „novo vreme donosi novu praksu i stvara nova iskustva, jer i sada gledamo odlične predstave i odlične glumce, ali sve bismo nešto još... malo više para, ako je moguće”. Ona se seća i veće pažnje koju je čitava kuća poklanjala i zaposlenima, ali i vernoj publici. Kaže da je ostalo zabeleženo u analima „Sterije” da je 1967. godine tadašnji poznati upravnik Pozorišta Slavko Penca, povodom 20 godina postojanja teatra u posleratnom periodu, Janošu Tomašu i njegovoj supruzi Elizabeti poklonio ulaznice za sve predstave – doživotno važeće. Zanimljivo je da je Janoš bio nadničar, „kočijaš na procenat”, ali veran pozorištu.

– Retki su izuzeci da je u našem pozorištu upravnik – direktor sastavio ceo mandat od četiri godine. Jedan upravnik je na čelu bio samo sedam dana, pa su mu samoupravni organi otkazali poverenje. Ipak, mnogo je glumaca ostavilo dubok trag u pozorišnom životu Vršca, kao, recimo, Tomislav Pejčić koga su tražila i veća pozorišta, u čiju čast jedna scena nosi njegovo ime, pa Tihomir Paunović čije tumačenje Sterijinog Vinka Lozića ostaje nezaboravno i Vrščani su mu podigli bronzanu figuru na Trgu Svetog Teodora, onda, Grozdanu Stefanović, Ivicu Andrejevića koji je, kao glumac i upravnik, insistirao na obogaćivanju repertoara praizvedbama..., kaže Vera Nedeljkov i naglašava da su, naravno, tekstovi Jovana Popovića Sterije, kada je reč o repertoaru ovog teatra, bili najčešći.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.