Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putovanje kroz vreme u Narodnom muzeju

Arheološki deo stalne postavke publici je izuzetno popularan, veliko je interesovanje za poslednju celinu srpskog slikarstva 18. i 19. veka
Дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века (Фото: М. Димитријевић)

Od kada je ponovo otvorio vrata svoje reprezentativne, centralne zgrade na Trgu republike krajem juna, Narodni muzej – njegovih 5.000 metara kvadratnih i oko 3.000 dela na stalnoj postavci – obišlo je 57.200 posetilaca. Kako nam kažu iz ove institucije, uočeno je da je gužva najveća četvrtkom i subotom, tada muzej radi od 12 do 20 sati, dok je raspon starosne dobi ljubitelja umetnosti i onih koji su na putu da to postanu veliki.

Podjednako je roditelja sa decom od samo nekoliko meseci i vremešnijih sugrađana koji pamte i neka ranija vremena. U to smo se uverili i sami. Prilikom našeg obilaska tokom jednog od prošlonedeljnih vrelih dana unutra je bilo čak i izviđača, gostiju Beograda kojima je ova kuća sada nezaobilazna stanica.

Mada se precizna evidencija o broju stranih turista ne vodi, reklo bi se da je ipak više domaćih poštovalaca, upravo onih koji su strpljivo čekali proteklih 15 godina da dobiju priliku da uživaju u delima koja krase prizemlje i dva sprata muzeja.

Podsetimo, prostor atrijuma posvećen je arheologiji, ostacima iz paleolita, Lepenskom Viru, Vinči, i mlađim praistorijskim epohama, sve do antičke grčke i rimske umetnosti. Na prvom spratu brižljivo su smešteni i prikazani predmeti od sredine ranog srednjeg veka pa sve do Prvog srpskog ustanka, kao i dela srpskog slikarstva 18. i 19. veka i izbor crteža i grafika stranih i domaćih autora.

Prijemčiv je posebno drugi sprat – reč je radovima stranih umetnika, od 14. do 20. veka i skulpturama koje korespondiraju sa odabranim delima, a pored njih tu je i izbor jugoslovenskog slikarstva 20. veka, uz prateća i odgovarajuća vajarska dela.

– Svaki segment postavke ima svoje obožavatelje. Čini mi se da je arheološki deo postavke posetiocima izuzetno interesantan, nakon toga najveće interesovanje izaziva poslednja celina izloženih dela srpskog slikarstva 18 i 19. veka, kao i dela impresionista iz Zbirke strane umetnosti – otkriva Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja. Ona dodaje da se redovno organizuju i stručna vođenja za sve zainteresovane posetioce i to dva puta nedeljno, utorkom u 13 sati i subotom u 18 sati, a uskoro će u ponudi biti i posebna tematska vođenja kroz stalnu postavku. Nezaobilazni su i suveniri.

– Publika najčešće muzej napušta sa nekom od publikacija, ešarpom sa motivima kulturnih dobara ili nekim od magneta. Imamo nameru da u budućnosti ovaj deo unapređujemo i razvijamo u skladu sa potrebama onih koji kod nas dolaze, kao što je to ideja i u slučaju postavke i programa.

Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, sumira, na kraju, utiske za naš list.

– Otvaranje temeljno obnovljenog Narodnog muzeja očito je prepoznato i dočekano sa posebnim entuzijazmom. Naš najstariji i najveći muzej zahvaljujući značaju i bogatstvu svojih fondova, slojevitom nasleđu ne samo Srbije nego i regiona, zajedno s izuzetnim umetničkim kolekcijama, pruža izuzetnu mogućnost putovanja kroz vreme i uživanja u dometima kulture i umetnosti od praistorije do savremenog doba. Pokušali smo da pristupom koji primenjujemo od 28. juna stavimo u fokus posetioca, da taj specifičan, muzejima svojstven vid odnosa između eksponata i publike postane što neposredniji, prisniji, kompleksniji i osmišljeniji. Odnos prema publici podrazumeva i bogaćenje turističke ponude kao još jedne od uporišnih tačaka, a što se i vidi u strukturi onih koji nas posećuju – kaže Bojana Borić Brešković i ističe da nas, pored aktivnosti kao što su okrugli stolovi, programi za različite starosne grupe i personalizovani obilasci, krajem tekuće godine očekuje i prva gostujuća međunarodna izložba „Drevni kineski akademici – zvaničnici: slikarstvo i život” kao plod saradnje sa kolegama iz Nacionalnog muzeja Kine iz Pekinga.

– Takođe, sugrađani i gosti Beograda u prvoj polovini 2019. imaće priliku da vide i izložbu „Rimski barok” iz kolekcije Kiđi, zahvaljujući saradnji s Italijom, izuzetno zanimljivog i privlačnog sadržaja.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zorka Papadopolos
Najinteresantnije je kameno doba. To je i ocigledno, jer su prakticno svi posetioci u parteru, ili `0'-tom nivou. Naravno, i freske su prekrasne, a i anticki period je nesumnjivo vredan. Sve ostalo bi trebalo jednog dana, kad nadjemo sredstava nekuda preseliti. Fali flajer sa uputstvima gde se sta nalazi u muzeju
Данило
Ми већ тада као народ губимо дах, ово није наше. То вам је као Стонси и Дугме. Али, пет векова турског ропства и сачувати идентитет могу само антички народи Срби и Јелини. Речју, антика и средњи век, ту смо препознатљиви, ту смо цареви, нико пера да нам одбије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.