Grad ponovo objavio rat divljim graditeljima

Grad će ponovo izaći na megdan divljim graditeljima jer je nelegalna gradnja uz naplatu javnog prevoza najveći problem Beograda, naglasio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Za razliku od prethodnih brojnih objava rata bahatim investitorima, Vesić je priznao ono što svi godinama znaju, ali se niko od zvaničnika nije usuđivao javno da kaže, a to je da bez „asistencije” opštinskih i gradskih službenika u poslednjih četvrt veka ne bi moglo da se namnoži više od 200.000 nelegalnih građevina u prestonici.  

– Mnogi državni organi nisu radili svoj posao. Neoprostivo je da bespravnu zgradu neko priključi na struju, vodu, kanalizaciju. Mi svi moramo da se dovedemo u red – bio je izričit Vesić gostujući na RTS-u. 

Da bi stao na put nesavesnim graditeljima koji zidajući na divlje ne plaćaju brojne dažbine koje moraju da izmire svi preduzimači da bi dobili dozvolu za gradnju i uz to profitiraju prodajući stanove i lokale na tržištu, grad je inicirao izmenu Zakona o planiranju i izgradnji. 

– Postoji nesaglasnost propisa i koriste se različiti zakoni, a mi smo predložili da se ukrštaju informacije svih državnih organa kad je reč o nelegalnoj gradnji. Tražićemo da se legalizacija završava drugostepenim organom. To znači da kada zahtev odbije Gradsko veće ili resorno ministarstvo, objekti mogu odmah da se ruše, pa neka se potom vlasnik žali Upravnom sudu, a ako sud utvrdi da je grad pogrešio platićemo odštetu. Zahtevamo i da se zabrani priključenje bespravne gradnje na bilo kakvu infrastrukturu i da se nelegalna gradnja preko 100.000 kvadrata tretira kao pranje novca – ističe Vesić.

Utisak da se u Beogradu gradi mnogo kvari činjenica da se masovno zida na divlje i to posle 26. novembra 2015. kada je zakon to zabranio i ponovo izašao u susret bahatim investitorima omogućivši im da povoljno ozakone divlje kvadrate. Pri tom su preduzimači činili krivično delo ne obazirući se na to da će odgovarati, a ohrabrivalo ih je to što država u poslednje dve decenije nije masovno rušila. Naočigled svih zidale su se višespratnice bez papiroloških temelja, stanovi nadograđivali bez dozvola, podizali spratovi koji nisu predviđeni građevinskom dozvolom. Vrhunac u investitorskoj „snalažljivosti” bio je pokušaj falsifikovanja gradilišne table u Rakovici. 

– U poslednjih pet, šest godina izgrađeno je 500.000 nelegalnih kvadrata i tako su budžet odnosno građani Beograda izgubili između 30 i 40 miliona evra koji bi se slili u gradsku kasu da su investitori platili doprinos za građevinsko zemljište, stavku koja je obavezna kada se zida po zakonu. Koliko je to površina najbolje pokazuje poređenje sa oko 650.000 kvadrata za koje smo u prvih sedam meseci ove godine izdali lokacijskih i građevinskih dozvola – napominje Vesić.   

Kao i svaki put kada grad pokaže zube divljim preduzimačima, pitanje je da li će pretnje shvatiti kao upozorenje i rešenost Beograda da konačno zaustavi divlju gradnju. Jer, takvih pokušaja bilo je i prethodnih godina, ali bez velikih rezultata.

Najžešći udar na bespravna gradilišta usledio je krajem 2009. godine posle usvajanja tzv. Dulićevog zakona o izgradnji, koji je agresivnom medijskom kampanjom najavljivao masovnu, pravednu i brzu legalizaciju, gotovu za dve godine. Usledile su pojačane inspekcijske kontrole beogradskih gradilišta, pljuštale krivične prijave, ali divlja gradnja nije zaustavljena. Čak nije bilo ni masovnih rušenja.

Broj nelegalnih objekata se množio, a legalizovanih smanjivao. Samo u Beogradu, od 11. septembra 2009. do jula 2013, prema „Politikinom” istraživanju, sazidano je najmanje 13.535 divljih objekata. I to ne samo na periferiji. Među opštinama sa najviše nelegalnih kvadrata bili su Stari grad i Vračar. Šampion je Palilula sa 3.955 bespravnih građevina, čime je pretekla i Grocku, na čijoj teritoriji se nalazi Kaluđerica, najveće nelegalno naselje u Evropi. Jasno je da nijedna vlada neće Kaluđericu sravniti sa zemljom, ali je nejasno kako nijedna ne uspeva da spreči metastaze raka beogradskog urbanizma.