Uklanjaju klime sa gradskog zdanja u Požarevcu

Požarevac – Sa zgrade Starog načelstva, sada Gradske uprave Požarevca, čija je rekonstrukcija u toku, uskoro bi trebalo da budu skinuti svi klima-uređaji. To prevashodno zahteva projekat adaptacije po kome drevno zdanje iz 19. veka, spomenik kulture, treba i u budućnosti da izgleda što je moguće više izvorno. Ovo je u jednoj meri uslovio i nadležni Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Tako je grad Požarevac odlučio da instalira centralnu klimatizaciju i za to iz budžeta opredelio 24 miliona dinara bez PDV-a i raspisao javnu nabavku.

Klime su u Gradskoj upravi Požarevca i pre dve godine pravile probleme. Zbog velikog broja klima-uređaja i visokih temperatura, svaki čas je zbog opterećenja nestajala struja u zgradi. Da bi privremeno rešili problem, čelnici grada oduzeli su zaposlenima daljinske upravljače i uveli jedinstveno hlađenje „par-nepar”. Kancelarije sa parnim brojem hladile su se svaki parni sat i obrnuto. Iste godine u ovoj zgradi je ipak moralo da dođe i do zamene elektroinstalacija.

Centralna klimatizacija zgrade nekadašnjeg načelstva biće sprovedena od oktobra do decembra ove godine, i to samo u delu objekta. Radovi bi trebalo da traju dva meseca. Krajnji rok za podnošenje ponuda je 23. avgust.

Rekonstrukcija fasade gradske kuće uveliko kasni. Ugovor sa izvođačem radova potpisan je još polovinom juna prošle godine sa rokom završetka od 120 dana. Radovi su obustavljeni jer se ispitivanjem materijala starog maltera došlo do zaključka da obnova mora da se radi takozvanim rofiks materijalom. Uz to, rešeno je da budu zamenjeni svi prozori. Sada je kiša omela da se sve završi u julu, kako je bilo predviđeno u dodatnom roku.

Zgrada okružnog načelstva, danas gradska kuća Požarevca, prema projektu poznatog austrijskog arhitekte Fridriha Gizela, podignuta je u periodu 1888–1889. godine. U Ministarstvu građevine, projekat je odobren uz izvesne korekture arhitekata Jovana Ilkića i Dušana Živanovića.

Po svojoj veličini, arhitektonskoj koncepciji i dekorativnoj obradi, ovo zdanje za ondašnju Srbiju bila je najreprezentativnija i najveća upravna zgrada. Svojim spomeničkim svojstvima, predstavlja jedan od najvrednijih primera graditeljskog nasleđa arhitekture profanog karaktera, ne samo u Braničevskom regionu, već u Srbiji uopšte.