Subota, 24.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hiljadu slavista iz 43 zemlje dolaze na kongres u Beograd

Najznačajnija i brojčano najveća naučna manifestacija posvećena slovenskim jezicima, književnostima i kulturama ikad održana u Srbiji

Međunarodni kongres slavista okupiće od 20. do 27. avgusta u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije, 1.020 učesnika iz 43 zemlje - od slovenskih zemlja, preko Amerike i Australije, do Japana i Južne Koreje.

Reč je o najznačajnijoj i brojčano najvećoj naučnoj manifestaciji posvećenoj slovenskim jezicima, književnostima i kulturama ikad održanoj u Srbiji, koja se organizuje pod visokim pokroviteljstvom predsednika Srbije i pod pokroviteljstvom Grada Beograda.

Predsednik Međunarodnog komiteta slavista i predsednik Programskog odbora kongresa prof. dr Boško Suvajdžić rekao je u intrevjuu Tanjugu da su programom predviđeni referati, okrugli stolovi, tematski blokovi i posebne teme u okviru kojih će se razmatrati pitanja frazeologije, leksikografije, lingvistike, književnosti, kulture, folklora.

Posebna pažnja će biti posvećena interkulturalnim i interliteralnih vezama, komparativnom sagledavanju uzajamnih veza između slovenskih jezika, književnosti i kultura, pitanjima digitalizacije znanja, mikrojezika, različitim vidovima modernizacije znanja, kao i izučavanju slovenskih jezika, književnosti i kultura u nastavi.

Suvajdžić kaže da im je važno da skrenu pažnju na značaj digitalizacije znanja, objedinjavanja znanja u određene baze podataka, objedinjavanja periodičnih publikacija, časopisa, bibliografija i da govore o kontinuitetu slavistike.

Kongres je u značajnoj meri posvećen lingvisti Aleksandru Beliću, a Međunarodni slavistički centar pripremio je troknjižje posvećeno Beliću i njegovim vizionarskim idejama, potrebi arhiviranja znanja što je posebno značajno, kako naglašava Suvajdžić, u vremenu kada se sve ubrzalo.

Suvajdžić je naveo i da su napravili referentnu listu slavističkih publikacija od nekoliko hiljada naslova koja se nalazi u Slovenskoj biblioteci u Pragu kao centralnoj biblioteci pri Međunarodnom komitetu slavista.

Akcenat im je, kako je objasnio, i na što boljem povezivanju južnoslovenskih jezika i zemalja iz regiona.

„Naš akcenat je bio i na uključivanju mladih i na isticanju što savremenijih i aktuelnijih tema kada je reč o slavistici, a jedna od njih je na koji način može da postoji slavistika danas i da što snažnije privučemo zemlje iz regiona i približimo pokidane i poremećene odnose unutar južnoslovenskih nauka”, pojasnio je Suvajdžić.

Pored Belića, posebne teme Kongresa biće Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. - 200 godina od te „knjige nad knjigama ili knjige pred knjigama, knjige pamtiveka, knjige raskovnika, knjige koja je ujedinila i sabrala sve niti Vukove reforme”, koja, kao i prateći programi kongresa, pokazuje potrebu sabiranja reči u knjige, a knjiga u određenu biblioteku ili virtuelni prostor i potrebu kontinuiteta.

Učesnici Kongresa će se osvrnuti i na to kako se Prvi svetski rat odrazio na slavistiku.

Predsednik Organizacionog odbora Kongresa prof. dr Veljko Brborić podseća da je slavistika bila moćna naučna disciplina, da je u drugoj polovini 20. veka „činila svetsku i evropsku ravnotežu, da bi nakon pada Berlinskog zida i slabljenjem evropskog istoka, izgubila na značaju”.

„Nekada je srpskohrvatski jezik na slavističkoj mapi sveta stajao veoma dobro. Na 11 univerziteta u Francuskoj se nekada studirao, ali je interesovanje oslabilo krajem 20. veka zbog ekonomske i političke situacije”, objasnio je Brborić.

On je Tanjugu rekao da im je želja da se na Kongresu razmene naučna mišljenja, da se vide novi pogledi i proceni šta je zadatak slavistike u ovom svetu, da li da ona i dalje bude jedna homogena celina, i kako će izgledati saradnja slavista u budućnosti.

„Dolazi 50 profesora iz Nemačke, 70 iz Rusije, dolaze Francuzi, Španci, stručnjaci iz Japana, Južne Koreje i to je prilika da podvučemo crtu i da vidimo kuda ćemo dalje. Želimo da slavistika ima dobar put i dobru budućnost i da srbistika nađe svoje mesto koje joj opravdano pripada”, istakao je Brborić, podsetivši da je pre 200 godina, zahvaljujući srpskom jeziku, Vukovom Rječniku i narodnoj književnosti Srbija bila kulturni feniks Evrope.

Brborić naglašava da jedan jezik mora ličiti na sebe bez obzira da li se izučava u Berlinu, Bonu, Rimu, Madridu, Lisabonu ili Sofiji i da se mora popraviti saradnja, jer zadatak slavistike i jeste da poveže kulture i narode.

„Osnovna misija jezika jeste komunikacija i ona mora da očvrsne, da ima dobru perspektivu. Želimo da nađemo svoje mesto pod suncem u okviru srbistike i u okviru slavistike, posebno u ovom razdešenom bivšem istojezičnom jugoslovenskom prostoru”, kaže Brborić.

„Na kongresu će biti uslovno rečeno dve struje iz zvanične Crne Gore, jedna koja je prosrpska i ona koja je, da tako kažemo, nesrpska, biće dve struje iz Bosne i Hercegovine, ona iz Republike Srpske i ona iz Federacije, biće veliki broj naučnika iz Hrvatske. Mi znamo i da pogled na Prvi svetski rat nije identičan i to je dobro, ali i da se razumemo u tim različitim pogledima”, smatra on.

Brborić je rekao i da će pokušati da mapiraju budućnost slavistike naglasivši da je briga o jeziku ozbiljan društveni i državni zadatak.

„Svi slovenski jezici imaju prilično bogatu tradiciju i literaturu. Jezik je nasleđe koje se baštini i mora da se čuva. Njegova budućnost je vezana za budućnost kolektivno slovenskih naroda i pojedinačno svakog naroda u okvirima matične države”, ocenio je Brborić. (Tanjug)

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Vlaski
Nadam se da ce se ovom prilikom ponovo roditi ideja o ujednacavanju slovenskih standarda, koja bi mogla poceti npr. inicijativom za priblizavanje leksike... S druge strane, nadam se da ce se nasi strucnjaci setiti, da bi valjalo napraviti i promovisati(!) perskriptivnu gramatiku srpskog jezika koja ce se oslanjati na druge slovenske jezika kao npr. poljski i ceski (cije smo vaskrsenje mi pre 200 god inspirisali) i predstaviti je kao autoritet u ucenju naseg jezika. Nazalost postotak nasih sugradjana koji dobro govore sopstveni jezik je zaprepascujuce mali i ne radi se nista da se to promeni. S druge strane u srpski jezik uporno prodiru nestandarni jezicki elementi sa juga i istoka Srbije kao i dela pomoravlja, koji cak sadrze i neslovenske gramaticke i leksicke elemente. Nekada je Beograd bio prestonica lepog sprskohrvatskog standarda koji je, napominjem, nastao na istocnohercegovackom i sumadijsko-vojvodjanskom narecju, a sad se covek jezi kada cuje Beogradjane i ostatak Srbije.
Beogradjanin Schwabenländle
После оваквих високо научних скупова текстови у новинама на српском језику,постају све гори и гори.
Бане
Слависти којима непријатељ пише књиге из којих уче. Свака част. Замислите обрнуту ситуацију
Dragan K.
Iskreno se nadam da će se naglasiti velika sličnost slovenskog jezika i sanskrta. Mi ne treba da se toga stidimo već da to ističemo. Nije slučajno da se mnogi detalji iz naše sveukupne istorije prećutkuju i čak falsifikuju, a kako ne i jezik. Zar upravo ovo što se piše o podelama u jeziku nije samo vrh ledenog brega?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.