Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Surinam sanja srpski san

U kakvom je ekonomskom čabru ova malena privreda sa severa Južne Amerike kad je za njene građane nedostižan naš ekonomski uzlet

Srpsku mustru za stabilizaciju javnih finansija uzeo je protekle nedelje Gilmor Hofdrad, ministar finansija Surinama. O ekonomskim izazovima sa kojima se suočava ova zemlja, koja je nedavno povukla priznanje Kosova, razgovarao je sa srpskim kolegom – ministrom finansija Sinišom Malim.

U kakvom je ekonomskom čabru ova malena privreda sa severa Južne Amerike kad je za njene građane nedostižan i „srpski san”? Šta je to toliko razočaravajuće u surinamskim makroekonomskim brojkama kad je tamošnjeg ministra finansija očarala tabela koju mu je pokazao njegov srpski kolega Siniša Mali?

Surinam ima nešto malo više od 590.000 stanovnika, privreda se već godinama bori sa recesijom, a 2016. godine ekonomska aktivnost pala je za 10,4 odsto. U januaru 2011. godine tamošnja vlada je devalvirala tamošnju valutu za 20 odsto i podigla poreze kako bi smanjila budžetski deficit. Već do decembra 2016. godine surinamski dolar izgubio je 46 odsto svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. To je ubrzalo inflaciju u ovoj zemlji, pa je ona 2016. godine bila veća od 55 odsto, da bi na kraju prošle godine pala na 22 odsto. Surinam je prezadužena zemlja sa udelom javnog duga od 72,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što tamošnji građani i privreda stvore za godinu dana. Prevedeno u pare, njihov ukupan BDP na kraju 2017. godine dostigao je 3,3 milijarde dolara. To je čak 12,5 puta manji BDP od našeg. To znači da ono što naša privreda proizvede za godinu dana, Surinam ne može ni za 13 godina. Ipak, to ne bi trebalo da nas raduje, jer mereno po stanovniku, i Srbija i Surinam imaju BDP od oko 15.000 dolara, jer naša zemlja ima 12 puta veći broj stanovnika od ove južnoameričke ekonomije.

Deficit u surinamskom budžetu prošle godine je bio veći od 11 odsto, a budžetski prihodi iznose skromnih 360 miliona dolara.

Ministar Hofdrad zatražio je od svog kolege Siniše Malog savete o tome kako da Surinam, po ugledu na Srbiju, restrukturira svoje dugove, uvede PDV i vodi odgovarajuću poresku politiku.

Obično su minulih godina naši ministri finansija po belom svetu tražili recept za makroekonomsku stabilizaciju. Godinama smo slušali kako od stranaca treba da preuzmemo znanje (know how) koje nemamo. Kako se dogodilo da aktuelni ministar dođe u situaciju da fiskalnu konsolidaciju koja je sprovedena proteklih godina „prodaje” po svetu kao brend?

– Sve je to opsena – kaže ekonomista Ljubomir Madžar. – Kod nas je situacija, istina, bolja nego što je bila pre nekoliko godina, ali nije toliko očaravajuća kao što to političari žele da predstave – kaže naš sagovornik.

Na konstataciju novinara da nije samo Surinam očaran našim ekonomskim učinkom, već i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, Madžar odgovara:

– Oni brane svoj projekat i pokušavaju da kažu kako je njihova intervencija ovde dala rezultate. Ali oni, istovremeno, upućuju i primedbe da se nije mnogo odmaklo kada je o reformi javnih preduzeća reč – kaže Madžar.

Kada je reč o saradnji Srbije i Surinama, naš sagovornik kratko kaže: „Kakav klijent, takav i uzor”.

– Nema tu mnogo šta pozitivno da se kaže ni o jednom ni o drugom. Da su malo lucidniji tražili bi savete na nekim mestima gde ima više ekonomskog znanja nego ovde – zaključuje Madžar.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko
Ukoliko se nešt ne punudi narodu, nego ga vlasti budu držale u siromaštvu iako su podneli sav teret stabilizacije verovatno će sve češće dolaziti do izliva nezadovoljstva. Stalno se hvalimo da novca ima, pomažemo i srbima u Bosni i na Kosovu sa duplim platama, samo nema za srbe u Srbiji koji su izneli sva ograničenja zarada koje su im vlasti nametnule da bi došlo do stabilizovanja budžeta. To nemože trajati u nedogled, niti se može produžavati nekakvim uredbama jer postoje granice trpljenja. U čijem je interesu da zaposleni u Srbiji imaju najniže zarede od svih bivših repulika SFRJ šta nije bilo od nastanka te države do danas.
миле
тако су и румуни стегли кајиш својима и вратили дугове па им се десила "револуција", ево сад су задужени... изгледа да није толико паметно вратити све дугове ммф-у.
slavko
A zašto nikome ne smeta da 41 milijarda dolara podeljeno sa 7,11 miliona stanovnika nije 15.000 dolara na stanovnika nego skoro 3 puta manje?
Milan Ilic
Slavko, uzima se GDP PPP vrednost (purchesing power parity) a ona je oko 105,5 milijardi dolara za 2017tu godinu. GDP vrednost je prosto prevođenje GDP-a u dinarima u dolare po zvaničnom kursu. GDP PPP uzima u obzir kupovnu moć valuta i vrši korekciju prema njoj.
Mirko
To uopšte nije nedostižno jer je iz tabele jasno da je budžetski prihod Surinama manji 44 puta od Srpskog iako su ostali parametri približni po stanovniku. Surinam samo treba da od onih koji nešto imaju uzme kao i srbija malo više budžetskih prihoda pa će i oni za manje od 4 godine koliko to dugo uzima Srbija eliminisati budžetski deficit. Njima je čak dovoljno i dve godine. Nema čarobnog štapića, stvar je vrlo jednostavna ukoliko to budu uspeli da sprovedu i da očuvaju političku stabilnost.
Stojan Misic
Fantasticna analiza i pokazatelj gde se nalazimo i kome je gde mesto. Da potsetim Joza Broz je svojevremeno bio i vidjao se sa holandskom kraljicom Julijanom tada najbogatijom osobom na planeti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.