Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTORIJA OGLAŠAVANjA U SRBIJI

Od lutrije do reklame za kaladont

Oglasi u srpskoj štampi počeli su da se pojavljuju još u 19. veku, a prvi reklamni spot iz 1927. trajao je čak sedam minuta
Владимир Чех (Фото Н. Бабић)

Dajte mi bilo koji oglasni blok pred udarnu večernju TV emisiju i posle tri dana reći ću vam mnogo toga o stanju u državi. Tom devizom Vladimir Čeh objašnjava značaj izučavanja oglasnih poruka za kulturu življenja jednog društva. S namerom da se i u Srbiji obaveznim arhiviranjem tih poruka obezbedi građa za proučavanje letaka, plakata, novinskih i magazinskih oglasa, kao i oglasnih poruka s radija, televizije, javnih prostora i novih medija, Čeh je osnovao Institut za istoriju oglašavanja.

Poslednjih godina, taj institut je organizovao i nekoliko zapaženih izložba. Prva je bila „Od lovljenog do lovca – Tito na plakatu”, premijerno realizovana na „Vikend medija festivalu” u Rovinju, a potom reprizirana u Domu omladine u Beogradu. Zatim je usledila trilogija posvećena Prvom svetskom ratu, koju su činile postavke „Rat i plakat”, „Žena, rat i plakat” i „Srbija, rat i plakat” u Muzeju primenjene umetnosti, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

„Profesija oglašavanja je osamdesetih godina postala priznata, devedesetih poznata, a dvehiljaditih popularna. Budućnost joj je, dakle, izvesna, ali je neizvesna budućnost njene prošlosti”, obrazlaže Čeh razloge zbog kojih je osnovao institut.

Ta prošlost u slučaju Srbije seže od prvih srpskih listova kao što su „Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene” (1813–1822). Ovaj list je izlazio u Beču, a donosio je književne oglase koje su sastavljali najčešće pisci. Bile su to opširne poruke, koje se ničim nisu odvajale od ostalih tekstova, osim nešto krupnijim naslovom. Pravi razvoj počinje osnivanjem „Novina srbskih” (1834), zvaničnog glasila Knjažestva srbskog, u kojima su, osim knjiga, oglašavane službene i sudske odluke, ali i oglasi o lutriji, koji će ubrzo biti zabranjeni naredbom kneza Miloša. U to doba je objavljena i jedna od prvih pravih reklama u Srbiji – „objavljenie” Jozefa Pilera, fabrikanta crvenog voska, koji obznanjuje da uz dozvolu „milostivog kneza” može da pravi i prodaje svoj proizvod. Vremenom se usložnjava izgled oglasa, uz dodatak ilustracija i fotografija.

„Institucionalni razvoj oglašavanja počinje 1890, kada su Milan Biljčević i Robert Najman osnovali ’Prvu srpsku agenciju za oglase’ u Beogradu”, navodi Čeh, pozivajući se na knjigu Zagorke Janc „Oglasi u staroj srpskoj štampi”.

Nedugo potom počinju da izlaze i novine specijalizovane za oglase, poput „Dnevnog lista” 1900. godine, a u štampi širom zemlje se reklamiralo sve i svašta. Čitalac onog doba mogao je, između ostalog, da nabavi električni sobni telegraf „bez kojeg nema udobnosti”, „fine engleske četke za timarenje konja”, „tursku tinkturu za bojadisanje kose, brade i brkova”, da „neguje zube Kušakovića kaladontom” ili iznajmi „gostionicu prve klase na Smrdan-banji”.

„Posle Prvog svetskog rata, dvadesetih godina, počinju da se održavaju i međunarodni stručni skupovi, a knjige o oglašavanju iz međuratnog doba i danas vrede kao priručnici. A 1927. je u bioskopima emitovan i prvi ’video-spot’ u Srbiji”, govori Čeh.

To je bila reklama za kalodont, koja je trajala čak sedam minuta. Za razliku od tog videa, dostupnog na „Jutjubu”, ogroman broj novijih reklamnih poruka, nastalih i posle Drugog svetskog rata, ne može se nigde naći.

„Da bi se novim generacijama omogućio uvid u oglasna rešenja, Institut se zalaže za uvođenje obaveznog arhiviranja, pogotovo zato što postoje zakoni koji nas obavezuju da arhiviramo svoje radove, poput Zakona o obaveznom primerku”, zaključuje Čeh.

 

Izložba inspirisana „Politikom”

Fotografija Miloja Igrutinovića: Srpski vojnik na ostrvu Vido (Iz kolekcije Arhiva Srbije)

Postavka propagandnih plakata iz Prvog svetskog rata, premijerno upriličena 2014, izazvala je nezapamćeno interesovanje, gostovala je širom zemlje, a nedavno je bila otvorena i u Domu Narodne skupštine. Bitan uticaj na postavku je imao tekst prote Velimira Petakovića iz SAD, objavljen 2007. u „Politici”, uz koji je prvi put prikazan čuveni američki plakat „Srbiji je potrebna vaša pomoć”. Petaković je naveo da ga je naslikala američka slikarka i skulptorka Malvina Hofman (1885–1966), a da joj je za lik poslužila „fotografija srpskog vojnika snimljenog u samrtnom času na grčkom ostrvu Vido”. On je napisao i da je plakat posle rata imao „čudno putešestvije od biblioteke jednog lokalnog političara u Feniksu, Arizona, do rezervata Navaho Indijanaca, gde ga je pronašao sveštenik Janko Trbović”, da bi potom bio restauriran i reprintovan kako bi došao u domove američkih Srba i tamošnje srpske pravoslavne hramove.

Sve je to motivisalo Čeha da dođe do plakata koji će kasnije postati jedan od glavnih eksponata izložbe „Srbija, rat i plakat”.

„Posle teksta u ’Politici’ i mnogo pretraga, došao sam do prote Petakovića. On mi je u telefonskom razgovoru rekao da je dao Vladi Divcu nekoliko plakata, koje je naš košarkaški as doneo u Beograd. Čuo sam se s Vladom i dobio plakat. Jedino za njega u katalogu prve izložbe stoji da je u privatnoj kolekciji jer tada još nisam znao ko su pravni naslednici čuvene vajarke i gde se nalazi ’original’. Za treću izložbu smo uspeli da pronađemo i fotografiju umirućeg vojnika, koju je na čamcu kod ostrva Vido snimio ratni reporter Miloje Igrutinović. Ona je poslužila Malvini za plakat, razglednicu i naslovnu stranu publikacije štampane u SAD 1918. godine, a potom i za lik Svetog Franje na skulpturi koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru u SAD”, kaže Čeh.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubiša Vuković
Pošto smo ušli u 'periode razvoja' pred kojima nećemo moći da kreiramo i održavamo autentičnu domacu marketinšku praksu, koju smo decenijama unazad stvarali ( jer smo imali gde i na čemu), od istraživanja marketinga do tržišnog komuniciranja, uključujući i tzv. advertajzing, preostaje nam da uz angažovanje retkih pregalaca bar sačuvamo nešto od srpske marketinške istorije. Ovu novu 'instituciju tržišta' u Srbiji treba celovito podržati od strane naučno-strucnih institucija iz date oblasti rada i stvaranja.
Svetlana Gačeša
"Kaladont" ne postoji ni kao proizvod ni kao reklama za taj proizvod. Doduše postoji jedan proizvod koji se zove ..."kalodont" i za njega su postojale i postoje reklame.
Боривоје Банковић
У ствари, постоји. Пише се "Kalladont" и производи га фирма Бонес из Кумодража.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.