U EU i Srbiji više žena nego muškaraca

U svim zemljama Evropske unije žene žive duže od muškaraca, a broj pripadnica lepšeg pola premašuje broj muškaraca, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Kako se navodi u studiji evropskog statističkog biroa, na sto muškaraca dolazi 105 žena, a najveća disproporcija je u Letoniji, gde živi čak 18 odsto žena više nego muškaraca, i u Estoniji, gde na 100 muškaraca dolazi 113 žena. Iako Srbija nije deo EU, podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe svedoče da žene u Srbiji žive pet godina duže od muškaraca, a očekivano trajanje života za pripadnice lepšeg pola je 78 godina. U našoj zemlji živi 181.228 žena više nego muškaraca, a polna neravnoteža naročito je izražena u gradovima, u kojima broj žena umnogome premašuje broj muškaraca – samo u seoskim sredinama živi više pripadnika jačeg pola.

Očekivani životni vek žena u Evropskoj uniji je 83,3 godine, dok je prosečni vek muškaraca 77,9 godina – iako postoje velike kontinentalne razlike. Primera radi, pripadnice nežnijeg pola u Letoniji i Litvaniji žive čak celu deceniju duže od muškaraca, dok dame u Danskoj, Irskoj, Švedskoj i Holandiji žive četiri godine duže od muškaraca.

Prosečna žena u Evropi napušta roditeljski dom u 25. godini – dve godine ranije od muškarca, a u porodilište prvi put odlazi u 29. godini. I tu se uklapamo u evropsku statistiku, jer prosečna žena u našoj zemlji postaje mama u 28. godini života. Sa lepotama roditeljstva prve se upoznaju žene u Bugarskoj, Letoniji i Rumuniji, koje prvo dete u proseku rađaju sa 26 godina, a najkasnije Italijanke i Španjolke – u 31. godini.

U svim zemljama Evropske unije briga o deci i domaćinstvu je ženski posao, a najveća neravnopravnost u porodičnom gnezdu vlada u Grčkoj i na Malti, gde se čak 95 odsto žena brine o deci, u poređenju sa 50 odsto muškaraca. Poslove u domaćinstvu najviše dele parovi u Švedskoj i Sloveniji. Kada je o kuvanju reč, „zabušavanje” je još veće – evropski statističari su izračunali da se čak 80 odsto žena i svega trećina muškaraca svakodnevno bavi spremanjem hrane. U kuhinju najmanje zalaze Grci i Italijani – tek svaki deseti muškarac prihvata varjaču, u poređenju sa pedeset odsto Šveđana.

Prosečna srpska domaćica za šporetom dnevno provede sat i po, dok se domaćin u kuhinji zadrži – deset minuta. Na čišćenje i sređivanje domaćinstva žena svakog dana potroši nešto više od sat vremena, dok je muškarcima potrebno samo 23 minuta da bi im stan zablistao kao u reklami. I dok na pranje i peglanje veša srpska žena potroši pola sata dnevno, muškarci se rubljem požrtvovano bave – jedan minut, svedoče podaci iz studije Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine”.

Istraživanje Eurostata svedoči da je samohrano roditeljstvo uglavnom ženskog pola – u EU 7,7 odsto žena starosti od 25 do 49 godina živi samo sa detetom, u poređenju sa jednim procentom muškaraca iste starosti. Situacija je slična i u našoj zemlji – osam od deset roditelja koji preuzimaju brigu o deci nakon razvoda su majke, a u najvećem broju slučajeva muškarci postaju samohrani roditelji nakon smrti supruge.

Statistika koja brojkama slika zdravlje Evropljana svedoči da su nezdrave navike češće kod muškaraca – četvrtina muškaraca i svega 16 odsto žena svakodnevno drži zapaljenu cigaretu, a najveći broj pušača živi na Kipru i u Austriji. Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoče da 38 odsto punoletnih građana svakodnevno puši, a muškarci su strastveniji pušači. Brojke govore da 38 odsto muškaraca u poređenju sa 23 odsto žena u EU redovno pije – za čašicom najviše posežu građani Velike Britanije, a najmanje muškarci u Letoniji i žene u Rumuniji. U Srbiji skoro polovina stanovništva redovno pije.

Trećina muškaraca i četvrtina žena redovno se bavi sportom, a 57 muškaraca ima prekomeran broj kilograma, u poređenju sa 44 odsto žena. Najviše problema sa kazaljkom na vagi imaju muškarci i Hrvatskoj (66 odsto) i žene na Malti (54 odsto). Zvanični podaci govore da petina osoba u našoj zemlji ima prekomernu težinu.

Zloćudni tumori, infarkt srca i moždani udar najčešći su uzroci smrti u EU i u Srbiji, a od njih češće umiru muškarci. Primera radi, stopa umiranja od raka je 349 muškaraca i 201 žena na 100.000 stanovnika. Uprkos tome, zanimljivo je da čak 65 muškaraca u poređenju sa 61 odsto žena između 45. i 64. godine svoje zdravlje ocenjuje kao dobro.

Podaci o profesionalnom životu svedoče da žene u proseku dobijaju prvi posao u 23. godini – godinu dana kasnije od muškaraca, a odlaze u penziju sa 58,8 godina, odnosno godinu dana ranije od muškaraca. Iako je 33 odsto žena i 29 odsto muškaraca završilo postdiplomsko obrazovanje, muškarci se po pravilu nalaze na višim pozicijama nego žene. Naime, u EU svega 33 odsto menadžera su žene – najveći broj menadžerki živi u Letoniji (47 odsto), a najmanje u Luksemburgu (18 odsto). Od ukupnog broja preduzetnika u Srbiji 30 odsto su žene.