Meštani i ekolozi nastavljaju da se bore za Visočicu na Staroj planini

Na pitanje hoće li i kada početi izgradnja mini-hidroelektrane (MHE) na reci Visočici u staroplaninskom selu Pakleštica odgovor može biti različit. Iz ugla investitora problema nema, s obzirom na to da, uz odluku Ustavnog suda, ima i sve građevinske dozvole. Međutim, njegovo mišljenje ne dele meštani sa Stare planine i Ministarstvo zaštite životne sredine, rešeni da se bore i izbore za opstanak prirode u ovom kraju.

Mnogima nije jasno zašto su žitelji staroplaninskih sela rešili po svaku cenu da kažu „ne” gradnji mini-hidroelektranama i zbog čega imaju nekoliko hiljada potpisa podrške za odbranu reka Stare planine. Objašnjenje se krije u činjenici da mini-hidroelektrane ne predstavljaju samo objekte u smislu Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, već i nešto što koristi prirodne resurse i svojim uticajem ugrožava zaštićena područja.

Navode se primeri Nemačke, Švajcarske, Francuske, Austrije, gde je podignut veliki broj MHE koje donose „zelene kilovate” iz obnovljivih izvora. U Srbiji je u Registru povlašćenih proizvođača struje iz energije vode do sada upisano 369 hidroelektrana, od kojih je većina u privatnom vlasništvu. Problem je uočen tokom letnjeg perioda, kada su korisnici MHE često svu vodu iz korita reke usmeravali u derivacione cevovode da bi imali što više vode za pokretanje turbina, veću proizvodnju električne energije, a time i profit, pri čemu je dolazilo do uništavanja živog sveta u vodotoku.

Zbog toga se digla velika buka u javnosti, jer ako bi se derivacioni cevovodi gradili uz minimalno remećenje ekosistema, a to znači bez uništavanja rečnog korita i sa zahvatanjem od 10 do 20 odsto vode iz rečnog toka, onda bi to možda moglo da bude prihvatljivo.

Nažalost, kod nas je sve više suprotnih primera, poput reke Bistrice koja se uliva u Vlasinu nedaleko od Vlasotinca. Do 2013. godine ona je bila ukras celog kraja, a sada je, kako svedoči Goran Tokić, više i nema. Čak nema ni biološkog minimuma, ničeg sem golog kamena.

Ljudi godinama pišu prijave inspektorima, ali bez rezultata. To je jedan od razloga što su staroplaninci rešeni da „ne daju” Visočicu, najmoćniju reku na Staroj planini, dom strogo zaštićene vrste raka potočara, ali i izvor vode za piće. Visočica bi, ukoliko se obistine njihove slutnje, izgradnjom hidroelektrane mogla da nestane u dva kilometra dugačkom tunelu.

Ministarstvo je pokušalo da ponovi postupak pošto ih je o opasnostima po ekosistem obavestilo JP „Srbijašume”, koje upravlja zaštićenim prirodnim dobrom Stara planina. Razlog su bili, pored suštinskog neuvažavanja uslova od značaja za zaštitu prirode i novoutvrđene činjenice o evidentiranim zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama i njihovim staništima.

Međutim, Upravni sud je doneo rešenje da je nemoguće ponavljanje postupka s obzirom na to da je prvobitna studija urađena u skladu sa svim zakonima i propisima. U saopštenju za naš list Ministarstvo ističe da će iskoristiti sva pravna sredstva kako bi se priroda zaštitila.

– Ministarstvo se obratilo Vrhovnom kasacionom sudu sa zahtevom da se presuda Upravnog suda ukine, a predmet vrati Upravnom sudu na ponovno rešavanje, ili preinači. Da se u ponovljenom postupku davanja saglasnosti na studiju uzmu u obzir činjenice i na osnovu tačno utvrđenog stanja donese pravilna i na zakonu zasnovana odluka – navedeno je u saopštenju.

Takođe, u odnosu na postojeću zakonsku regulativu razmatra se mogućnost hitne izmene Zakona o zaštiti prirode, čime bi se zabranila izgradnja MHE na celoj površini zaštićenog područja, a ne samo u prvom i drugom stepenu zaštite, kao što je to sada regulisano zakonom. Radi se i na propisivanju strožih mera zaštite, čime bi se sprečila dalja degradacija područja.

Kako smo nezvanično saznali, pokrenuta je i nominacija Stare planine za Uneskov program „Čovek i biosfera” i predloženo da se područje Parka prirode Stara planina proglasi za geopark, odnosno stavi na svetsku listu geoparkova, čime bi navedeno područje dobilo i međunarodni značaj.

Ni meštani ne sede skrštenih ruku. Apel za odbranu reka Stare planine, sa oko 10.000 potpisa, uz pisma podrške dekana Šumarskog, Biološkog i Veterinarskog fakulteta, kao i mnogobrojnih nevladinih organizacija i grupa građana, upućen je merodavnim međunarodnim institucijama za zaštitu prirode, a u nedelju, 2. septembra, u pet popodne, zakazan je veliki protest u Pirotu.