Ne može se svuda u kratkoj suknji i sandalama

Dalje nećeš moći! – bio je izričit radnik obezbeđenja kada je popularni beogradski glumac, inače učesnik u jednom sudskom sporu, pokušao da uđe u sud odeven u letnju garderobu da bi doneo dodatnu dokumentaciju neophodnu za sudski postupak. Kada je glumac počeo da protestuje zbog odluke sudske straže i pravda svoj letnji „autfit” činjenicom da je na snazi narandžasti meteo-alarm, u raspravu se uključio i jedan sudija u respektabilnim godinama, koji je glumca podučio pravilima oblačenja i zaključio da, ako pojedinim sudijama nije problem da nose toge, ni posetiocima ne bi trebalo da predstavlja problem nošenje pantalona i košulje. Glas razuma ipak je presudio da se ova epizoda završi na konstruktivan način, pa je glumac potrebnu dokumentaciju dostavio – kroz prozor.

Na ulaznim vratima svih beogradskih sudova istaknuti su slikoviti prikazi kako se (ne) može ući u zgradu, na kojima su precrtane kratke suknje, majice na bretele, papuče sa otvorenim prstima i šortsevi, a portparoli sudova ističu da se dešavalo da pravosudna straža javi sudskom veću da su optuženi ili bilo koja druga osoba koja bi trebalo da učestvuje u postupku došli neprikladno obučeni i da u tom slučaju suđenje bude odloženo.

Opisane scene uobičajene su i na ulazu u Narodnu skupštinu, čije je obezbeđenje zaduženo da vodi računa i o „dres kodu” zaposlenih i posetilaca. Tako je pre izvesnog vremena sa vrata skupštinskog zdanja vraćena koleginica koja je došla u iscepanim farmerkama i kolega koji je pošao u bermudama, sa argumentacijom da takva garderoba ne priliči najvišem zakonodavnom telu. Međutim, predstavnici sedme sile ističu da se nikada nije desilo da skupštinsko obezbeđenje podseti poslanike na kodeks oblačenja, iako se u Narodnoj skupštini mogu videti narodni tribuni u farmerkama, patikama, mrežastim čarapama, mini suknjama, majicama na bretele i majicama sa popularnim „krokodilčićima”. Maštovitiji deo poslanika oblači se „slojevito” – dok su televizijske kamere upaljene sedi u skupštinskoj sali i obavezno nosi sako, a kada dođe vreme za pauzu oni se raskomote.

Pravilnikom o osnovnim principima rada, ponašanja i odevanja zaposlenih u Narodnoj skupštini predviđeno je da osobe na njenom platnom spisku budu prikladno i uredno obučene. Neprikladnom odećom i obućom smatra se ona koja otkriva stomak i noge (iznad gornje ivice kolena za žene), koja na neprimereni način otkriva dekolte, leđa i ramena, svojom pripijenošću uz telo potpuno odražava njegov izgled, kao i ona koja je očigledno namenjena obavljanju sportsko-rekreativnih aktivnosti.

Zabranjena je i odeća koja sadrži pisane ili slikovne znake (reči, izraze i grafičke prikaze) koji mogu dovesti u sumnju nepristrasnost ili političku neutralnost zaposlenog. Neprikladnom obućom se smatraju cipele sa previsokom i neprikladnom potpeticom, kao i obuća koja otkriva veći deo stopala.

Iako mnogi poslanici ne vode računa o stavkama ovog pravilnika, naročito kada temperatura pređe 30 stepeni, jedini predsednik Skupštine koji je udaljio poslanika zbog neprikladnog oblačenja bio je Predrag Marković, koji je Mlađana Dinkića, ministra iz svoje tadašnje stranke, poslao kući da se presvuče, jer je na posao došao u džemperu i farmerkama. Da li zbog šoka i neverice ili nekih drugih razloga, tek – Dinkić se više nije vratio na to skupštinsko zasedanje.

I Vlada Srbije donela je Kodeks ponašanja državnih službenika, u kome su propisani i standardi odevanja na radu. U njemu se, između ostalog, ističe da je državni službenik dužan da bude prikladno i uredno odeven i da svojim načinom odevanja na radnom mestu ne narušava ugled državnog organa, niti izražava svoju političku, versku ili drugu ličnu pripadnost koja bi mogla da dovede u sumnju njegovu nepristrasnost i neutralnost. Neprikladnom odećom smatraju se neprimereno kratke suknje, bluze sa velikim dekolteom ili tankim bretelama, izrazito kratke ili providne bluze i kratke pantalone.

Sve lokalne samouprave u Srbiji bile su dužne da do 1. decembra prošle godine donesu kodeks ponašanja službenika i nameštenika kojim se uređuju njihovo ponašanje, izgled odeće i kancelarija, a sve beogradske opštine usvojile su ovaj kodeks. Pravila oblačenja za posetioce postoje i u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, „Pogrebne usluge” i JP „Gradsko stambeno”.

Stiče se utisak da kodeks ponašanja najviše poštuju zaposleni u bankama, jer su njihovi službenici identično obučeni i kada sunce peče i kada sneg veje.