Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vrućina ogolila ekonomsku nejednakost

Rizik po život i zdravlje od sve većih vrućina mnogo je veći za siromašne nego imućnije žitelje planete
У кампу сиријских избеглица у Јордану породице живе у металним контејнерима који лети личе на рерну (Фото: УНХЦР/Ж. Матас)

Tropski talas u kanadskoj provinciji Kvebek odneo je za nedelju dana 90 života, dok je užareno sunce rasvetlilo surovu činjenicu da je vrelina podnošljiva ako ste bogati, a potencijalno smrtonosna ako ste siromašni.

Imućni stanovnici Montreala hladili su se u klimatizovanim domovima i kancelarijama. Beskućnici, nepoželjni u rashlađenim tržnim centrima i restoranima, shvatili su da nemaju gde da pobegnu od žege. Jednom prihvatilištu donatori su poslali klima-uređaj tek posle pet dana od početka vrelog talasa. Do tada je između 40 i 50 štićenika boravilo u nepodnošljivim uslovima, piše „Gardijan”.

Ovog leta su u Montrealu od posledica vrućine umrle 54 osobe.

Statistika ne navodi da li je među njima bilo beskućnika, ali se zna da je većina bila starija od 50 godina, živeli su sami i imali su neki zdravstveni problem. I niko nije imao klima-uređaj.

Bilans iz ostalih užarenih gradova potvrđuje da siromašni, marginalizovani građani trpe najgore posledice vrućine. U SAD je tri puta veća verovatnoća da će od izloženosti toploti umreti radnik imigrant nego američki državljanin. U Indiji, gde će do 2050. u 24 grada temperatura leti dostizati 35 stepeni, najranjiviji su stanovnici „kartonskih” naselja.

Još prošle godine su istraživači predvideli da će procenat svetskog stanovništva izloženog ekstremnoj vrućini tokom najmanje  20 dana porasti sa 30 na 74 odsto do kraja ovog veka ako budu rasle emisije gasova s efektom staklene bašte. Ako budu drastično redukovani, opet će porasti, ali na 48 odsto. Zaključili su da je ekstremna vrelina izvesna pretnja ljudskoj egzistenciji.

Ova godina bi mogla da bude najtoplija do sada otkako se vrše merenja, sa dosad nezabeleženim temperaturama širom planete, od 43 stepena Celzijusa u Bakuu do trideset i više podeljaka u Skandinaviji. U Kjotu u Japanu nedelju dana nije padala ispod 38 stepeni. U nekim delovima Los Anđelesa je išla do skoro 49, pa je zbog preterane upotrebe klimatizacije bilo problema sa snabdevanjem strujom.

Gradovi dostižu ubitačne temperature brže od manje naseljenih sredina jer upijaju, proizvode i isijavaju toplotu. Asfalt, cigla, beton i tamni krovovi ponašaju se kao sunđeri koji danju upijaju, a noću emituju toplotu. Klima-uređaji spasavaju život onima koji mogu da ih priušte, ali dodatno greju ulice onima koji ne to ne mogu.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da će do 2030. godine 60 odsto stanovništva živeti u gradovima, a oni će kako budu naseljeniji postajati sve topliji. Prema novim alarmantnim prognozama, temperature u Južnoj Aziji će do kraja veka premašiti granicu na kojima je moguć ljudski opstanak. Ove godine je u Karačiju, naviknutom na ekstremne vrućine, 65 osoba umrlo na temperaturama od 44 stepena.

Teret promena neće svi isto podneti. Na primer, postoji jasna veza između zelenih površina u nekoj oblasti i njenog bogatstva, pa pejzaž može da bude faktor smrtnosti u tropskim talasima. Istraživači su izračunali da ljudi koji žive u oblastima slabije vegetacije imaju pet odsto veće šanse da umru od uzroka povezanih s vrućinom.

Iako postaju potreba, rashladni uređaji će mnogima ostati nedostupni.

U Kairu, gde tokom pet letnjih meseci temperatura dostiže 46 stepeni, ukinute su subvencije za struju, što je siromašnima smanjilo mogućnosti za rashlađivanje. U tropskoj Manili na vrućinu se nadovezuje velika vlažnost, ali su klima-uređaji luksuz čak i u prepunim porodilištima. Osim za one koji mogu da plate 10 dolara za zasebnu klimatizovanu sobu, a takvih je malo. Zatvorenici u Kambodži žale se da na letnjoj žegi 25 ljudi stešnjenih u četiri kvadrata liče na sardine na roštilju. Nemaju ni ventilator, ali imovinsko stanje i ovde pravila razliku jer ako imaju novca mogu da plate klimatizovanu „samicu”.

Ekstremna vrućina mogla bi da pogorša migrantsku krizu, s kojom razvijene zemlje ne uspevaju da se izbore ni u ovim razmerama. U kampu sirijskih izbeglica Zatari koji je postao četvrti po veličini grad u Jordanu porodice žive u metalnim kontejnerima koji leti liče na rernu. Ventilatori ne vrede jer danju nemaju struje, a prozore i vrata često moraju da zatvaraju zbog peščanih oluja. Prema nedavno objavljenom istraživanju na koje se poziva „Gardijan”, ako se značajnije ne smanji emisija štetnih gasova, broj tražilac azila bi do kraja veka mogao da se utrostruči.

Gradovi će morati da se spreme za buduća vrela leta. Neke ideje mogu da pozajme od jedne od najtoplijih zemalja na svetu – Indije.

Za samo dve godine od 2015. do 2017. broj umrlih od vrućine smanjen je sa 2.000 na 200 pomoću svega nekoliko mera: javni parkovi se otključavaju tokom dana, deli se besplatna voda, a samo farbanje krovova u belo snižava temperaturu u kući za pet stepeni.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan Švenda
Naš naučnik gospodin Vladan Petrović ima savršeno rešenje ovog problema. Letnju vrelinu ,,sakupi" u toplotni akumulator i sačuva je za zimu. Tako leti štiti okruženje od pregrevanja, a zimi greje stambene prostorije bez drugih energenata. Prezentacija se može pogledati na internetu uz pretragu : ,, Vladan Petrović zelena emisija". Omasovljenjem njegove ideje, problem bi bio u potpunosti rešen.
Bane L.
"BESPLATNA VODA"? Kako to cinično zvuči.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.