Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nezaboravljeni „fića” – prva ljubav jugoslovenskih vozača

Manifestacija „Druženje sa ’fićom’ i ’vespom’” održaće se danas ispred Muzeja Jugoslavije. – Biće predstavljeno šezdesetak vozila čija je pojava na tržištu pokrenula potpuno drugačiji način života
Некада најпопуларнији четвороточкаши на југословенским друмовима представиће се уз музику шездесетих и седамдесетих (Фото Музеј Југославије)

Čuvene borosane zamenjene su sandalama, a umesto crvenih kioska za viršle svuda po gradu nikli su „fast fudovi”. Nema više pantalona zvoncara, kragni na špic, niti sindikalnih odlazaka na more. U prošlosti su ostale metalne papilotne i ulice koje mirišu na „brion”, a samoposluge sa metalnim rafovima sada su postale hipermarketi.

Ali on nikada nije zaboravljen. I dalje ima svoje obožavaoce – ljude koji se kunu da je bio najbolji. Ne, nije Tito.

Reč je o najpopularnijem jugoslovenskom automobilu, legendarnom „fići”.

Ljubitelji ovog vozila, simbola nekadašnjeg vremena, okupiće se ovog vikenda na platou ispred Muzeja Jugoslavije, gde će danas u 10 časova biti otvorena manifestacija „Druženje sa ’fićom’ i ’vespom’”. Smotra čiji će centralni deo biti izložba modela nekada najpopularnijih četvorotočkaša i dvotočkaša na jugoslovenskim drumovima održaće se uz muziku šezdesetih i sedamdesetih, a biće organizovana i dečja radionica „Oboji svog ’fiću’”, glasanje za najlepša vozila i predstavljanje knjige „Život u snazi motora” o profesoru Mihailu Borisavljeviću.

– Manifestacija se održava sedmi put, a „vespe” su sa nama već dve godine. Događaj okuplja lokalnu publiku, a među njima najviše porodice. Želimo da naglasimo da Muzej Jugoslavije ne brine samo o predmetima iz svoje kolekcije, već čuva mnogo šire nasleđe – objašnjava Sara Sopić, koordinatorka projekta u Muzeju.

Na izložbi će biti predstavljeno pedesetak „vespi” i šezdesetak „fića”. Najstarijeg među njima u Beograd će dovesti Vladimir Poljak iz Zagreba. Njegovo vozilo je iz 1964. godine i proizvedeno je devet godina nakon što je prvi srpski „fića” rađen po licenci italijanskog „Fijata” izašao iz pogona kragujevačke „Crvene zastave”.

– „Fića” se proizvodio od 1955. do 1984. godine, a tih prvih vozila gotovo da više nema. Pojavio se u trenutku kada je počelo podizanje životnog standarda u državi i bilo je to prvo vozilo koje je sebi mogao da priušti običan građanin – objašnjava Vladimir Veselinović, jedan od osnivača Udruženja istoričara automobilizma, i dodaje da je savremenik „fiće” na drumovima širom zemlje bila „vespa”, koja je zato i uključena u smotru pred Muzejom.
Pojava „fiće” na našem tržištu napravila je pravi bum. To vozilo je, ističe Veselinović, Jugoslovenima u potpunosti promenilo dotadašnji način života.

– To je ono najlepše vreme stare Jugoslavije, kada su se „vespe” vozile po gradu, a „fićama” odlazilo na more. Prvi put ljudi su dobili mogućnost da putuju i žive drugačijim životom. „Fića” je tako postavio Jugoslaviju na točkove i doneo potpuno nove aspekte života – priča Veselinović.

Mali, praktični i ekonomični automobil mnogima je postao kao član porodice.

Ubrzo se „fića” uvezao u sve sfere srpskog društva. Koristio se u službama milicije, pošte, saniteta, servisnoj službi Auto-moto saveza Jugoslavije, auto-školama i u mnogim preduzećima. Za njegovim volanom osvajale su se auto-trke u zemlji.

– Na Stadionu „Tašmajdan” 1978. godine održana je prva auto-gol utakmica u Evropi, a timovi su vozili baš „fiće”. Bili su tu golovi i ogromna lopta koju su automobili gurali, sudarajući se međusobno – pripoveda Veselinović.

„Fića” je postao i lik pop kulture. Upisao se i u neka od najvažnijih ostvarenja srpske kinematografije, a prvi put na filmskom platnu pojavio se u ostvarenju „Velika turneja”. Na njemu je vožnju obučavao Bane Bumbar iz serije „Grlom u jagode”, ali daleko najpoznatiju rolu ovaj auto ostvario je u filmu „Nacionalna klasa” gde ga je vozio Dragan Nikolić.

Naravno, stigao je i do Tita. Delegacija Kragujevca ga je, prepričava Veselinović, 25. maja 1959. godine poklonila Josipu Brozu za rođendan, a on ga je zatim darivao svom sinu.

Od 1955. do 1985. godine u kragujevačkoj „Crvenoj zastavi” proizvedeno je gotovo milion ovih vozila u 11 verzija, a više od 35.000 automobila izvezeno je u 15 zemalja sveta.
Ali, vreme je teklo, proizvodne trake na kojima se stvarao „fića” su stale i na scenu su stupili novi miljenici nacije. Bili su to „kec – stojadin” i „jugo”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuja
Nedostaje nam stalna postavka Fiće u nekom muzeju. Skup entuzijasta i ljubitelja je uredu, da nije njih ne bi imali ništa a organizatorima veliko hvala što su nam omogućili da uživamo makar i onda kada dogovore okupljanje. Međutim to nije dovoljno, našeg fiće u raznim varijetetima nema nigde a u muzeju u Torinu njihov Fiat 500 ima zasebnu prostoriju u kojoj je izložen samo taj eksponat. I baš tu je najveća gužva, dolaze u posetu svi, i Italijani i brojni turisti a slikaju se više nego kraj ekskluzivnih automobila malih serija... Pored Beograda logično bi bilo da je najkompletnija postavka u Kragujevcu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.