Orden Bošnjaku za pomoć u obnovi pravoslavne crkve
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pre neki dan osveštani Hram Svete Trojice u Bihaću bio je među prvim bogomoljama koje su na Vidovdan 1941. godine pale po odluci vlasti takozvane Nezavisne države Hrvatske (NDH). Već u prvim mesecima po uspostavljanju NDH i aprilske okupacije BiH do temelja su porušene i druge pravoslavne crkve i hramovi u srpskim selima oko Bihaća, grada u kojem je do poslednjeg rata živelo 12.000 Srba i 6.000 Jugoslovena. Danas u tom gradiću u Federaciji BiH živi tek nekoliko stotina srpskih žitelja.
Zatiranja srpskih svetinja u NDH otpočeta su rušenjem bihaćkog hrama koji je do temelja porušen od strane režima Ante Pavelića, fašističkih snaga koje su na tom podneblju započele i prva masovna i sistematska istrebljenja srpskog naroda. Kada je fašizam poražen, a partizanski pokret izvojevao pobedu i utro put Komunističkoj partiji Jugoslavije za uspostavu vlasti, na mestu porušenog hrama 1959. godine izgrađena je – zgrada bihaćke opštine. Pisalo se da u Bihaću nekoliko decenija nakon 1945. godine nije bilo ni sveštenika. Prvi paroh služio je u prilagođenoj kućici nekog pobožnog bihaćkog Srbina.
Nemalo pre poslednjeg rata, 1987. godine, bihaćka opština dodelila je lokaciju za izgradnju hrama u naselju Jezero, koju su u SPC smatrali neprikladnom. Veruje se da su vlasti računale da će se od gradnje odustati.
Ipak, 1987. krenulo se sa obnovom, koju je rat privremeno zaustavio. Obnova je posle rata nastavljena, a pre neki dan patrijarh Irinej u Bihaću je osveštao obnovljeni hram. Među dobrotvorima našao se i Hamdija Lipovača, nekadašnji premijer Unsko-sanskog kantona i bivši gradonačelnik Bihaća. Njega je na to mesto imenovala Socijaldemokratska partija (SDP) BiH. Kao dugogodišnji prijatelj SPC u Bihaću odlikovan je od strane patrijarha Irineja Ordenom Svetog Save za doprinos izgradnji Hrama Svete Trojice u ovom gradu.
Banjalučki mediji primetili su da se ne dešava tako često da Bošnjak ponese Orden Svetog Save, pa su se obratili Lipovači, koji je rekao da je to „još jedna cigla ugrađena u BiH za bolju budućnost zemlje, ako već prošlost nije bila fina”. Lipovača za „Evroblic” kaže da veruje kako većina Bošnjaka pozdravlja ovo odlikovanje, ali na pitanje novinara da prokomentariše to što je većina komentara ipak negativna, odgovorio je da je „velika većina lažnih profila i nacionalistički obojenih portala, te pokojeg kandidata ’zelene dinastije’ koji svake sedmice idu u Banjaluku i traže usluge”.
Lipovača je čestitku Milorada Dodika razumeo kao pozdravljanje koncepta koji zastupa, te izrazio uverenje kako će predsedniku RS i svim drugim političarima njegov gest biti podstrek u zaštiti drugih naroda. Na konstataciju da se s patrijarhom i Dodikom poljubio tri puta, odgovorio je: „Potičem iz stare begovske muslimanske porodice Pozderaca i Lipovača. Kod nas je adet da se stari ljudi i verski poglavari poljube u ruku. Nikada nisam propustio da poljubim ruku svom reisu. A kada vam neko dođe u kuću, naučen sam da mu treba pružiti sve počasti. Na kraju, jadni smo mi kada vam u 21. veku neko broji koliko ste se puta poljubili”, rekao je Lipovača, požalivši se i na svoj status u SDP-u.
Dan pre osveštanja hrama u Bihaću, u mestu Garavice nadomak tog gradića, u subotu je održan pomen povodom 77 godina od ustaškog zločina nad više od 12.000 uglavnom Srba u Drugom svetskom ratu. Zvaničnici su podsetili da je u tom zločinu, jednom od prvih počinjenih od NDH, ubijeno više ljudi nego što je Bihać tada imao stanovnika. Stradali su i Jevreji, a među ubijenima bio je veliki broj dece. Mediji su izvestili kako je ovo stratište zapostavljeno u godinama posle Drugog svetskog rata jer su činjenice o zločinu i pokolju nad civilima u Bihaću koji je sprovela NDH držane daleko od očiju javnosti bivše Jugoslavije. Nedaleko od Bihaća nalazi se i Sanski most, gde su u avgustu 1941. u mestu Šušnjari ustaše ubile oko 5.500 Srba.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
