Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Principi osvajanja u antičko doba isti kao danas

Istraživanjem municipijuma u Skelanima dolazi se do novih potvrda o društvenim procesima koji prate osvajanje teritorije i pljačku prirodnih bogatstava
Потпис: Наставља се истраживање: Вила урбана у муниципијуму Малвезијатијуму, 3–4. век, Скелани( Фото Музеј Римски муниципијум )

Od našeg specijalnog izveštača
Skelani – Vijuga ćudljiva smaragdna Drina toplog septembarskog dana, deleći Srbiju od Republike Srpske. U antičko doba nije bilo tako – područje s obe strane reke pripadalo je jednoj oblasti. Uz njenu levu obalu, u Skelanima, na arheološkom nalazištu – sedištu te oblasti koja se prostirala do Užica i Požege, užurbano se radi. Direktorka Muzeja Hercegovine Ivana Grujić, arheolog, organizator je iskopavanja.

Tek što je završen 24. Međunarodni limes kongres na kojem su Viminacijum i ostali spomenici antičkog doba na tlu Srbije predstavljeni svetskim naučnicima kao nikada do sada, o čemu je „Politika” iscrpno pisala, nastavljamo priču o antičkom nasleđu, ovoga puta u Republici Srpskoj, u municipijumu Malvezijatijumu, na području Skelana. Direktorka Arheološkog muzeja „Rimski municipijum” Svjetlana Marković žali se na mnogobrojne birokratske prepreke zbog kojih ovogodišnji radovi kasne i na pretnje arheolozima i njoj pojedinih meštana koji smatraju da im je imovina ugrožena radovima na arheološkim lokalitetima.

Ivani Grujić u iskopavanjima stručnu pomoć daju Boris Radić, arheolog iz muzeja „Rimski municipijum”, Snježana Antić, arheolog iz Bijeljine, Nina Drakulović, arheolog konzervator iz Vrnjačke Banje, Jelena Pujić, arheolog iz Muzeja Hercegovine, Stana Joksimović, arheolog iz Muzeja Hercegovine, Mirko Vranić, arheolog iz Čačka, s mnogobrojnim kopačima, meštanima Skelana. Na mestu otkrivene rimske vile urbane sa sačuvanim podnim mozaicima i ostacima fresko slikarstva na zidovima iz 3–4. veka, koja je otkrivena 2008. godine, nastavljena su istraživanja starije rimske građevine, koja se nalazi ispod građevine sa mozaicima. Istraživački zadatak u ovoj kampanji je da se iskopaju slojevi u prostorijama starije građevine. Ovaj lokalitet je jedini u Republici Srpskoj od vlade proglašen područjem od posebnog značaja.

Ivana Grujić kaže da je starija građevina stradala od požara. Na osnovu sloja urušenog kamena sa zidova građevine i sloja gorenja pretpostavlja se da posle požara objekat nije obnavljan, već je na istom mestu, ali ne i na istim temeljima, sagrađena nova luksuzna građevina s podnim grejanjem, podnim mozaicima i oslikanim zidovima. Keramički materijal iz starije građevine pokazuje grublju izradu, rađena je na sporom vitlu. Zdele i lonci zadržali su oblike karakteristične za proizvode kućne namene u svakodnevnoj lokalnoj upotrebi, sa odlikama domorodačke grnčarije. Procentualno je znatno veći broj ulomaka grnčarije lokalne proizvodnje, što svedoči o snažnom lokalnom uticaju koji u svakodnevnom životu zadržava tradicionalne elemente. Proces romanizacije posmatran preko arheološkog materijala u Malvezijatijumu govori o tome da je domorodačko stanovništvo postepeno prihvatalo promene nastale dolaskom Rimljana, ali istovremeno zadržavajući svoje ustaljene navike u izradi keramičkih kuhinjskih posuda. Budući da je ovaj municipijum osnovan u 1. veku, jasno je da je rimski osvajač postepeno uvodio domorodačko stanovništvo (pleme Dindara) u rimski sistem državne uprave, da bi, između ostalog, pridobio meštane i obezbedio što sigurniju eksploataciju rude srebra iz obližnje Domavije (kod Srebrenice) i dalje je transportovao Drinom ka carskom gradu Sirmijumu, na sever, i Spalatumu, carskim putem, na jugu. Duže od jednog veka trajala je priprema za eksploataciju rude srebra osiguravanjem puteva i naselja pored kojih je prevoz rude organizovan, kao i stvaranjem jakog uporišta rimske uprave sastavljenog od lokalnog stanovništva uvedenog u sistem javne uprave. Domavija je (kod Srebrenice) naseljena italskim rodovima, koji su upravljali rudnicima i činili upravni administrativni i izvršni aparat kolonije. U tom različitom pristupu osvajačke politike, gde se zadržava domorodačko stanovništvo u upravi municipijuma u Skelanima, a doseljava italsko u Srebrenici, omogućeno je uspešno snabdevanje rudom srebra carskih gradova, kao i sigurno sprovođenje politike romanizacije ovog područja, na kojem su pre Rimljana živela plemena Dindara, koristeći rudna i šumska bogatstva za svoj opstanak. Istraživanjem municipijuma dolazi se do novih potvrda o društvenim procesima koji prate osvajanje teritorije i eksploataciju prirodnih bogatstava, što je u najvećem broju slučajeva, polazni, pretežni, ali ne i jedini razlog okupiranja jedne geostrateški važne teritorije. Isti principi ponavljaju se u osvajanjima i u 21. veku.

Svjetlana Marković kaže da se istovremeno s iskopavanjima sklapa iskopana grnčarija i mozaik s predstavom Meduze pronađene u prostoriji s podnim grejanjem, nastao u periodu najvećeg ekonomskog razvoja municipijuma Malvezijatijuma. Vrhunske umetničke izrade, predstavlja podni ukras u prostoriji koja je najverovatnije služila za prijeme i obedovanje.

Obe otkrivene građevine imaju elemente koji omogućavaju da se pretpostavi njihova javna namena, najverovatnije za određene administrativne službe činovničkog državnog aparata. Mlađa građevina s podnim mozaicima imala je odlike luksuzne građevine u kojoj su mogli biti vršeni različiti protokolarni i ostali prijemi.

Značaj istraživanja municipijuma u Skelanima nije samo u otkrivanju izvanrednih arheoloških nalaza i građevina već i u tome što se analizom pronađenog arheološkog materijala upotpunjuju saznanja o procesu romanizacije na jednom od najnaseljenijih područja provincije Dalmacije u vreme rimske vladavine.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

миле
да смо праве историје учили у школама, вероватно би биље прошли у последњих 100 година
dan
Rimljani su uglavnom donosili civilizaciju a potom i hrišćanstvo ! A što se tiće oscvajanja, osvajao je i car Dušan pa ne čujem neke kritike toga ! Ili, šta će Rusi (carski i Sovjeti) u Gruziji, Jermeniji i np Tačegistanu ?!
Бранислав Станојловић
Нисам историчар, али као научнику логика ми налаже да су и тада племенске старешине радо продавале "природна богатства" страним освајачима.
napredak je samo tehnološki
Masovne migracije (nekad Germana i Slovena sa Avarima, pa Osmanlija, danas masovne migracije iz Azije i Afrike) i dalje rade, hvala na pitanju. Pitam se jesu li i onda države pomagale invazije kao ove današnje? A "Strani investitori" i danas i pre, pljačkaši i izrabljivači svih resursa, prirodnih i robovske radne snage domaćina, i dalje rade nesmetano. Prodaj i trgovina ljudima ista...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.