Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MARIJA GABRIJEL, evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo

Korak Srbije ka e-Evropi

Uključićemo region zapadnog Balkana u što više aktivnosti u domenu razvoja digitalnih veština i e-uprave, koje su do sada bile rezervisane samo za članice EU
Фото Европска комисија

Pristup brzom internetu, jeftiniji roming, unapređenje inovacija, jačanje sajberbezbednosti i digitalne ekonomije okosnice su Digitalne agende za zapadni Balkan koju je Evropska komisija u junu pokrenula sa šest zemalja regiona u okviru šire strategije za pristupanje EU. Evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel danas dolazi u Beograd, gde će s premijerkom Anom Brnabić i ministrima iz Vlade razgovarati o napretku Srbije u ispunjavanju preuzetih obaveza.

U intervjuu koji je uoči posete obavljen imejlom, bugarska političarka je istakla da digitalna ekonomija u Srbiji raste brzo i da se izvoz IT sektora neprekidno povećava.

– Mislim da Srbija ima veliki potencijal za digitalizaciju i da od nje već ima koristi – navela je Gabrijelova i dodala da će sa zadovoljstvom doprineti uspehu drugog regionalnog digitalnog samita koji se iduće godine održava u Beogradu (prvi je održan proletos u Skoplju).

Smanjenje troškova rominga i povećanje pristupa širokopojasnom internetu na zapadnom Balkanu bili su prioritet bugarskog predsedavanja EU? Da li ste zadovoljni rezultatima?

Još smo na početku procesa, mnogo posla je pred nama, ali drago mi je što je Evropska komisija opredelila 30 miliona evra da u narednih nekoliko godina pomogne razvoj širokopojasnog interneta u regionu. To je važan prvi korak u postavljanju osnove za digitalizaciju čitavog regiona. Ostvarili smo dobar napredak kad je reč o romingu. Lično sam s telekomunikacionim operaterima u regionu razgovarala o tome kako možemo da sarađujemo da bismo smanjili troškove kako unutar regiona tako i s EU. To je dobro za građane jer im smanjuje izdatke kada putuju, ali mora se vršiti takvom dinamikom i na način koji neće poremetiti domaća tržišta niti ugroziti ulaganja u mobilne mreže u regionu. Neki operateri sa kojima sam pregovarala već nude jeftinije pakete, na primer, VIP u Srbiji i ONE VIP u BJR Makedoniji. Očekujem da će tarife uskoro još padati. Operaterima je potrebno stabilno regulatorno okruženje u kojem imaju iste fer uslove. To će dovesti do većih investicija i veće konkurencije, a sve to boljih usluga i nižih cena za građane.

Digitalna agenda za zapadni Balkan ima za cilj da podrži tranziciju regiona u digitalnu ekonomiju, koja može da donese brži ekonomski rast, više radnih mesta i bolje usluge. Šta se do sada preduzelo?

Cilj moje posete Srbiji i regionu je da vidim dokle se stiglo i u čemu mogu da pomognem. Obezbedili smo da EU kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan finansira ulaganja u širokopojasni internet. Uključićemo region u što više aktivnosti koje su do sada bile rezervisane samo za članice EU: u domenu razvoja digitalnih veština, e-uprave, učenja programiranja i slično. Naredni meseci biće ključni za ostvarivanje napretka. Digitalizacija će omogućiti mnogo toga – od modernizacije javne uprave, preko povećanja konkurentnosti do približavanja zapadnog Balkana EU.

Nedostatak digitalnih veština nije samo problem zemalja zapadnog Balkana već i u mnogim članicama EU. Šta bi pomoglo da se te sposobnosti unaprede?

Akcioni plan digitalnog obrazovanja, usvojen u januaru 2018. godine, navodi niz mera pomoću kojih će EU pomoći obrazovnim sistemima da se prilagode tekućoj digitalnoj transformaciji. U decembru 2017. pokrenut je program koji studentima i mladim diplomcima pruža priliku da steknu praktičnu obuku u digitalnim sferama. Budući da se pilot projekat finansira iz programa Horizont 2020, a sprovodi kroz Erazmus plus, učešće je otvoreno i za zemlje zapadnog Balkana povezane sa H2020. EU „Nedelja kodiranja” privlači više od milion učesnika u više od 50 zemalja u Evropi i šire, a ima ambasadore u svim zemljama zapadnog Balkana.

U još jednom slučaju „EU protiv američkih džinova interneta”, poslanici Evropskog parlamenta su prošle sedmice podržali kontroverznu Direktivu o autorskim pravima? Da li ona vodi cenzuri i ograničava slobodu informisanja, kako tvrde protivnici?

Direktiva o autorskim pravima nije usmerena na američke džinove interneta. Reč je o dugo čekanoj reviziji i prilagođavanju naših propisa o zaštiti autorskih prava, koji datiraju iz 2001, što je u digitalnom dobu večnost. Tada nije bilo društvenih medija ni videa na zahtev, muzeji nisu digitalizovali umetnost, a nastavnici nisu snimali onlajn časove. Cilj ove reforme je da donese opipljivu korist za građane EU, istraživače, edukatore, pisce, muzičare, medije i ustanove kulturnog nasleđa i da stvori potencijal za još više kreativnosti i sadržaja tako što će razjasniti pravila i prilagoditi ih digitalnom svetu. Istovremeno, cilj nam je da zaštitimo slobodu govora i osiguramo da onlajne platforme – uključujući 7.000 evropskih – mogu da razvijaju nove i inovativne poslovne modele.

Ovde nije reč o cenzuri ili ograničenju osnovnih prava. Cilj je da se obezbedi da oni koji stvaraju sadržaj imaju pravo da odluče da li će i kako taj sadržaj biti dostupan na onlajn platformama i da uživaju pravičan deo prihoda koji proizilaze iz korišćenja tog sadržaja.

Šta to konkretno znači?

Preciznije, član 13 Nacrta ne odnosi se na korisnike i njihovu mogućnost da postave sadržaj, ne zabranjuje mimove niti ograničava slobodu govora. On sadrži robusne mehanizme zaštite individualnih korisnika. Član 13 je ciljana i dobro balansirana intervencija i nije namera da ima bilo kakav negativan uticaj na slobodu interneta i njenih korisnika. Reforma autorskih prava ide i dalje od prava izdavača, odgovornosti onlajn platformi i deljenje prihoda. Ona pruža nove mogućnost u oblasti obrazovanja, nauke, kulturne baštine. Zbog svega ovoga pozdravljam glasanje EP. To je snažan i pozitivan signal i bitan korak ka postizanju našeg zajedničkog cilja modernizacije zakona o autorskim pravima u Evropskoj uniji. Evropska komisija je spremna da počne da radi s EP i Savetom EU kako bi direktiva bila usvojena što pre.

Započeli ste odlučnu borbu da zaštite građane EU od lažnih vesti. Šta ste preduzeli?

Da budemo jasni – društvene mreže i onlajn platforme moraju biti odgovorni igrači i imaju glavnu odgovornost da preduzmu mere protiv lažnih vesti. Konkretno, prošlog novembra sam pokrenula diskusije kako rešiti  problem dezinformisanja na internetu i u aprilu smo predstavili akcioni plan za razvoj evropskog pristupa. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio je pre nekoliko dana u svom govoru niz konkretnih mera, koje obuhvataju potrebu da se osigura veća transparentnost političkih reklama i mogućnost izricanja sankcija za ilegalno korišćenje ličnih podataka kako bi se namerno uticalo na ishod Evropskih izbora. Članice EU se podstiču da uspostave nacionalnu mrežu nadležnih organa za izbornu saradnju i da odrede kontaktnu tačku za učešće u takvoj mreži na evropskom nivou. To će omogućiti vlastima da brzo otkriju potencijalne pretnje, razmene informacija i obezbede brz i dobro koordiniran odgovor.

Bilo je i primera zloupotrebe podataka korisnika…

Saznanja o „Fejsbuku” i Kembridž analitici pokazala su upravo kako se lični podaci mogu zloupotrebiti na izborima. To je bila blagovremena opomena da je potrebno više napora da se obezbede demokratski procesi. Prema istraživanju Evrobarometra, 83 odsto ispitanika je reklo da lažne vesti predstavljaju opasnost za demokratiju, a posebno ih zabrinjavaju namerne dezinformacije s ciljem uticaja na izbore i imigracionu politiku.

Pristup koji smo izneli uključuje samoregulatorni Kodeks ponašanja za onlajn platforme i reklamnu industriju kao suštinski korak ka obezbeđivanju transparentne, pravične i pouzdane onlajn kampanje pred Evropske izbore. Očekuje se da onlajn platforme i reklamna industrija do kraja septembra postignu saglasnost o Kodeksu sa predstavnicima medija, akademije i proverivačima vesti i da počnu brzo i efikasno da ga primenjuju. Pored toga, podstičemo razvoj nezavisne evropske mreže proverivača vesti. Komisija je takođe rešena da građanima Evrope pruži nove alate za detekciju i prijavljivanje lažnih vesti. Takođe napredujemo sa inicijativama za unapređenje medijske pismenosti jer, gledano dugoročno, obrazovani, obučeni i osnaženi građani predstavljaju najbolju odbranu od zlonamernih pokušaja dezinformisanja.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
EU je duplo golo - ko iz nje izadje zadnji neka ugasi svetlo - ako svetal uopse i bude.
Ivan grozni
Mi nismo uspeli da se dogovorimo o ukidanju rominga ni sa Makedonijom a kamoli da se ukljucimo u EU sistem. Imamo jedan od najskupljih a najsporijih interneta u Evropi, carina maltene sto ne konfiskuje pakete sa vise od dve bocice parfema kada stignu iz EU, ako hocete ino-transfer novca da nesto kupite u inostranstvu traze dokumentaciju kao u SSSR-u..... Sve je ostalo kao i u vreme SFRJ: lako je da pare uvuces u Srbiju, to svesrdno podrzavamo i olaksavamo na sve nacine, ali platiti tamo nesto izgleda kao da pokusavamo veleizdaju. Palanacki i stipsarski mentalitet drzave i naroda - tipicno za sirotinju. Necemo se mi jos duugo toga osloboditi.
Nataly
EU je neophodan internet da bi se sva komunikacija odvajala digitalno jer vlast nece da gleda svoje podanike. Idelna formula za razvoj beskonacne birokratije.Vi se dopisujete sa njima a oni imaju rubrike sa spremnim odgovorima. Tada institucije nemaju vise adrese. nemaju zgrade samo kompjuterski centar! Tada mala sacica demokrata moze da.kontrolise podanike globalizma. Ako ste neposlusni ukida vam se maticni broj i nemate hranu vodu ,struju bolnicu prevoz i sve drugo za sta ste digitalni pretplatnik! Digtalizaciju treba ograniciti da nas ne porobi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.