Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Televizija je, pre svega, slika

Minule 24 godine Vasko Vasović je direktor fotografije RTS-a. Dve godine bio je glavni supervizor slike RTS-a i tada je prvi u svetu otvoren Muzej kamera, a snimatelji su dobili zvanični sajt. TV Beograd je na početku bila jedna od vodećih svetskih televizija i po samoj slici. S vremenom je to degradirano, da bi kasnije došlo do toga da je na našoj televiziji slika potpuno obesmišljena, kaže on
(Фото РТС)

Prošetao je svim meridijanima. Za velike televizijske centre rasplitao je priče o našoj plavoj planeti. Pored Ojmjakona, najhladnijeg nenaseljenog mesta na Zemlji, gde se temperatura spusti do minus 80 i led prodire kilometar i po u dubinu, kao član američke ekspedicije snimio je „šapat zvezda”. Družio se sa predsednicima, kraljevima, lovcima na naciste, piscima, filmskim magovima… Bio je gost Jasera Arafata. Palestinski vođa ga je lično služio hranom u svojoj kući. Sa ekipom emisije „Susreti prve vrste” putovao je i u Libiju, u posetu Muameru Gadafiju. Poželeo je da vidi Tuarege, pustinjske žitelje s tamnoljubičastim očima, i tu želju mu je Gadafi ispunio. Dao im je lični automobil i pratnju. Tuarezi su osoben narod, žive u srcu Sahare, hiljadu i po kilometara od Tripolija.

U Kolombu mu je Artur Klark pokazao fotografije s Meseca. Video je deo koji se nikada ne vidi sa Zemlje. Gledao je i originalne snimke sletanja „Apola 11” s posadom. Tada je saznao da je veliki pisac napisao čuvenu rečenicu koju je izgovorio Nil Armstrong spustivši se na Mesec: „Ovo je mali korak za mene, a veliki za čovečanstvo.”

Politika ga je svuda pratila, a opet, italijanski novinari su ga proglasili najboljim snimateljem pejzaža na svetu. Sve je to nespojivo, ali…

Svih ovih godina delio je sudbinu svog naroda i ne kaje se što je odbio ponudu Si-En-Ena, jedne od najuglednijih svetskih i američkih TV kuća. U RTS-u je ratnih devedesetih radio za 42 dolara mesečno, a Amerikanci su mu ponudili ugovor da sam upiše iznos.

Mnoge poznate emisije prošle su kroz ruke Vaska Vasovića: „Dozvolite... ”, „Ipak se okreće”, „313”, „Indirekt”, „Koridori”, „Likovne kolonije”, sportski maratoni, triatloni... Za sebe veli da nije najbolji, ali da je drugačiji. Voli da se u svemu okuša.

– Televizija je slika – kaže naš sagovornik. – Ako joj ukinete sliku ostaje ton i postaje radio. Zato je bitno čuvati je. Zašto to kažem? TV Beograd je na početku bila jedna od vodećih svetskih televizija i u samoj slici. S vremenom je to degradirano, sve više i više, da bi, eto, došlo do toga da je na našoj televiziji slika potpuno obesmišljena.

Danas zbog toga jako žali.

Svaka televizija, koja drži ozbiljno do sebe, poznaje snagu i moć slike. Televizije sliku distribuiraju i od njene prodaje žive.

Slučajno se zatekao na stadionu Maksimir 1990. godine i njegov snimak tuče navijača na utakmici Dinamo – Crvena zvezda, koja nikada nije odigrana, obišao je ceo svet. I dan-danas, nekoliko decenija posle, ovu sliku povremeno prikazuju na svetskim televizijama.

– Tako je, u stvari, počeo rat u Jugoslaviji!

Koliko stotina reči morate da upotrebite da biste opisali neki događaj, a dovoljan je, eto, samo jedan sekund slike sa lica mesta?!

Ističe da na velikim televizijama snimatelji imaju sve uslove za rad, ono što traže to i dobiju. Dok kod nas to nije slučaj. Drugi određuju šta će da se radi i kojom kamerom. Tvrdi da više ne postoje tehnički i kreativni uslovi za rad, tehnika je u poluraspadnutom stanju i nema nijednog standarda slike. Svaki urednik ima svoj standard, a ako se lični standardi stave iznad profesionalnih onda to vodi u kolaps.

– Kamera je moj život. Ona je moj hleb. Mnoga vrata mi je otvorila. Da me pogrešno ne shvatite, nisam bundžija, nisam ni gubitnik, samo se zalažem da se naprave i primenjuju standardi. Ko god da je u rukovodećem timu Si-En-Ena, RAI i Bi-Bi-Sija... mora da se pridržava standarda koji su odavno postavljeni. Po tome se televizije razlikuju.

Još kaže da je program koji sada emituje RTS diskutabilan, i u pogledu tona, i kvaliteta slike, i novinarskih standarda. Da finansijske standarde nemamo. Smatra da to mora da uradi neko ko je godinama na RTS-u, poznaje sistem i sliku, zna da napravi tim koji će umeti sve to kako treba da uradi a ne da se angažuju agencije i ljudi sa strane, koji ne poznaju televizijski posao.

Predlaže da pogledamo kako danas izgleda HRT, skoro je bolji od RAI-ja, ima fantastične standarde. Slika je upeglana, upakovana, standardizovana i lepa za oko.

– Bio sam u regionalnim nacionalnim televizijama, izgledaju kao svemirski brodovi. Njihov odnos prema proizvodu je svetski. Sve one televizije koje su nekada bile sinonim za poluamatersku varijantu prestigle su nas, i to odavno. Za svima kaskamo. Mi idemo nadole. Svi su već otišli gore, i to odavno. Sada je bitno prvo zaustaviti propadanje, a onda krenuti ka vrhu. Naši snimatelji na RTS-u obučeni su za sve. Sve rade, i to je naša prednost u odnosu na kolege s drugih televizija. Sve znamo da radimo.

Bi-Bi-Si ga je angažovao da snima igrano-dokumentarni film o   gluvonemom detetu. Mesec i po dana je snimao u Londonu.

– Došao je majstor rasvete u smokingu, a ja u farmericama. Desetine sanduka s rasvetom. Kaže: „Izvolite, šta vam treba?” Pogledao sam okolo: „Znate šta, ja ovo prvi put vidim. Moram prvo da otvorim i sve pogledam.” Pomogao mi je mnogo. Pazite, mi smo nekada bili egal. Beta kameru smo prvi kupili u Evropi, posle nas je Bi-Bi-Si kupio takvu opremu. Danas je razlika ogromna. Mi kao da smo u srednjem veku. Kod nas je tehnika zastarela. Ne možemo da se merimo ni sa kim. Imamo samo jedan dron.

Ajfonom se ne snima

– Američke informativne kuće rade s najsavremenijom tehnikom, a naši su od svega toga preuzeli samo snimanje ajfonom – kaže Vasović. – Obučavaju novinare da tako snimaju događaje. Saobraćajne nesreće, demonstracije, katastrofe, to se radi ajfonima u svetu. Kod nas ajfon postaje standard za snimanje svega. Sve pod plaštom novih tehnologija. Opet je to degradacija slike.

Naši se busaju u grudi da hoćemo da budemo najgledanija televizija. Da bi bio prvi moraš da imaš i prvi sliku, sa informacijom. Na događaje uglavnom stižemo poslednji. Šta nam se desilo kada su ubili premijera Zorana Đinđića? Nismo čak ni objavili vest da je ubijen, a Si-En-En je već imao gosta u studiju. Kada su nedavno Marka Đurića uhapsili na Kosmetu, TV Pink i ostale komercijalne televizije su imale odmah komentatore i sliku u direktnom prenosu. A mi još nismo ni odredili da li je u pitanju Mačvanska, Sremska ili Kosovska Mitrovica. Ako hoćete da budete prvi u informacijama, onda morate tome prilagoditi i ekipe i opremu. Morate da imate dronove, snimatelje koji su obučeni za rad na dronovima, ne samo upravljače drona. Ako je saobraćajna nesreća negde na auto-putu pa se zakrči saobraćaj, kako ćete doći na lice mesta? Jedino motorom biste prošli između automobila i stigli do mesta događaja. Helikopter je skup. Velike televizije ih imaju za događaje poput pljački, ubistva, potere za kriminalcima. Hrvatska televizija ima „lovce” na dronove, a i Albanci znaju jako dobro sa dronovima. To su nam pokazali na fudbalskoj utakmici kada su igrali u Beogradu.

Spasla ga šoljica kafe

Naš sagovornik je dosta radio za nemačke televizije, snimao je emisije o kriminalu, belom roblju, prodaji organa, albanskoj mafiji. To su bila izuzetno opasna snimanja.

– Sećam se, Albanci su upali na makedonsku teritoriju. Došli smo na samu granicu, do sela Tanuševci. Makedonska policija nam je rekla: „Nemojte dalje, ulazite u šumu.” „Nema veze”, kaže kolega Nemac. Upozoravaju nas: „Pazite na rupe, ima nagaznih mina.” Vozač stisne gas, odemo pet kilometara. Zamolim ih: „Ljudi, vraćajte se nazad.” „Ma, ništa nam neće.” „Kako neće, vi ste Nemci a ja sam Srbin.” Naravno, naletimo na Albance. Kada su počeli da izlaze iz kafane usred šume, onako bradati, sa redenicima, odsekao sam se. Stali smo, ja sam imao samo toliko vremena da kažem novinaru da ne kaže da sam Nemac, jer ne znam nemački. „Kaži da sam rumunski snimatelj.” Dovedu nas do ogromnog okruglog stola, posedamo. Njih tridesetak. Albanci su odmah provalili da sam Srbin. Nisam govorio ništa, gledaju me direktno u oči. Namerno. Čujem kako Nemac kaže da sam snimatelj iz Bukurešta, i tog trenutka preko puta Albanac pita na čistom srpskom: „Hoćeš li kafu, snimatelju?” Ćutim, on ponavlja pitanje. Donosu mi punu šolju do vrha. Svi čekaju, a meni se ruke tresu, ne mogu da ih smirim. Nagnem se i uradim ono što svi rade: srknem malo. Sreća je što su napravili tu grešku. Nemački novinar me je ubrzo poslao do džipa i brzo smo otišli. U povratku nismo progovorili ni reč.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.