Papa Franja stigao u Viljnus na početku baltičke turneje

VILjNUS – Papa Franja stigao je danas u Viljnjus glavni grad Litvanije na početku četvorodnevne turneje tokom koje će još posetiti i Letoniju i Estoniju da ohrabri vernike u baltičkim zemljama.

Tokom posete papa će se sastati s političkim vođama kao i sa vernicima katoličke, luterankse i Ruske pravoslavne crkve. ;

Papa posećuje tri baltičke zemlje u godini kada se obeležava stota godišnjica njihove nezavisnosti posle Prvog svetskog rata a protekli vek obeležila je i nacistička invazija i gotovo pola veka sovjetske vlasti.

Od tri zemlje koje će papa posetiti samo je Litvanija većinski katolička zemlja u kojoj je oko 80 odsto stanovništva rimokatoličko. U Letoniji oko 25 odsto stanovništva su luteranci, 19 odsto pravoslavci a samo 16 odsto su rimokatolici. U Estoniji 76 odsto stanovništva nema verska uverenja a rimokatolika ima samo 6.000.

„Naravno odaću počast svim onima čije žrtve u prošlosti su omogućile sadašnju slobodu”, rekao je papa u video obraćanju stanovnicima baltičkih zemalja uoči turneje.

Baltičke zemlje su proglasile nezavisnost 1918. ali su uključene u Sovjetski Savez 1940. godine i ostale njegov deo do početka 1990-ih, s izuzetkom perioda nacističke opkupacije za vreme Drugog svetskog rata 1941-1944. godine. Sve tri su članice EU i NATO od 2004. godine i čvrsto podržavaju alijansu koja ih vidi kao zaštitu od ruskog upada u istočnu Evropu.

Papa će se u nedelju moliti ispred Spomenika žrtvama jevrejskog geta u Viljnusu, na 75. godišnjicu njegovog uništenja, kada su nacisti preostale stanovnike pogubili ili poslali u koncentracione logore. Devedeset odsto, od 250.000 litvanskih Jevreja, je ubijeno za vreme holokausta.

Te tri zemlje koje imaju ruske etničke manjine takođe oglašavaju zabrinutost zbog ruskih vojnih vežbi u Baltiku posle ruskog pripajanja Krima 2014. godine i ruske podrške spearatistima u istočnoj Ukrajini.

Vatikan se uzdržava od otvorene kritike Moskve i Ruske pravoslavne crkve. Papa Franja će izbegavati uvrede ali će verovatno hvaliti žrtve onih koji su se borili za nezavisnost zelje. ;

Litvanija i druge baltičke zemlje beleže brzi privrdni rast ali takođe pojavu socijalnih razlika i masivnu migraciju mladih ka Zapadu što predstavlja ozbiljan problem, prenosi agencija Frans pres.